4. mar 2024 16:06
| Obnovljeno: 4. mar 2024 16:06
Ministarka za evropske integracije je učestvovala na panelu “Proširenje EU i Zapadni Balkan: Da li Srbija može postići cilj do 2030. godine?”, na kome su učestvovali i šef Delegacije EU Emanuel Žiofre i ambasador Amerike Kristofer Hil
U razgovoru na temu rezultata Srbije u evropskim integracijama treba pričati otvoreno i o dijalogu Beograda i Prištine i zašto još nije osnovana Zajednica srpskih opština na KiM, iako je to predviđeno pre mnogo godina, izjavila je na Kopaonik biznis forumu (KBF) ministarka za evropske integracije Tanja Miščević.
“Hajde da pričamo o dijalogu sa Prištinom. Ne sa ‘Kosovom’ nego sa Prištinom. Ovo je zvanični naziv dijaloga”, rekla je ona na panelu “Proširenje EU i Zapadni Balkan: Da li Srbija može postići cilj do 2030. godine?”, na kome su učestvovali i šef Delegacije EU Emanuel Žiofre i ambasador SAD Kristofer Hil.
Govoreći o primeni Ohridskog sporazuma, ona se zapitala šta je sa sporazumima o registarskim tablicama i carinskom pečatu.
“Zar nisu to delovi Ohridskog sporazuma, ako ne grešim? Pa da li su oni sprovedeni? Znači da je Ohridski sporazum počeo da se primenjuje. Ali, sa druge strane imate Zajednicu srpskih opština koja se još ne sprovedi koliko već godina? Kada već razgovaramo o pitanjima. Ne smetaju mi kritike, jer su kritike osnova da radimo. Ali kada kritikujete, budite otvoreni i iskreni u vezi sa tim pitanjima”, poručila je Miščevićeva.
Kaže da mehanizam vladavine prava za EU nije uveden jer su imali problem sa zaštitom vladavine prava i zapitala šta znači vladavina prava dodajući nezavisnost sudstva.
Šef Delegacije EU Emanuel Žiofre je istakao da se proširenje EU ponovo vratilo na dnevni red i da je to nova realnost, koju bi Srbija trebalo da iskoristi.
“Nova realnost je to da se proširenje vratilo na dnevni red nakon februara 2022. u okviru EU. Među 30 država članica postoji debata kako nastaviti – na koje se oblasti treba fokusirati i postoji inicijativa vezana za plan rasta koja se fokusira na to da moramo da upalimo motor za proširenje EU”, rekao je Žiofre.
Žiofre je naglasio da fundamentalni zahtevi i dalje ostaju, a to su: vladavina prava, borba protiv korupcije, organizovanog kriminala, nezavisnost sudstva, demokratske institucije.
Srbija će u tom smislu, kako je naglasio, u izveštaju biti tretirana kao države članice.
Dodao je da za dva dana ima sastanak sa kolegama koje pripremaju izveštaj i da će proceniti stanje u Srbiji kao što procenjuju i druge zemlje.
Naglasio je da je tu i normalizacija sa “Kosovom”, što je jedan od ključnih aspekata koji određuje brzinu procesa evropskih integracija Srbije.
“Sve se to naslanja i na Ohridski sporazum, ali nismo videli mnogo na planu implementacije”, rekao je Žiofre i dodao da mora da kaže da je “Srbija zaista uradila mnogo na polju ekonomije”.
“To moramo priznati, priznaju i međunarodne institucije, i privatni sektor, dosta investicija je ušlo u zemlju, javna ulaganja su pojačana nakon mnogo godina ne ulaganja, napredak je u digitalizaciji”, rekao je on i dodao da ipak sa druge strane postoji proces konvergencije.
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil je ocenio da Srbija mora bolje da objasni partnerima šta pokušava da uradi, koji su to problemi sa kojima se suočava ali i da bude jasna u želji i odlučna da nastavlja dalje na evropskom putu.
“Ima ljudi koji veruju da Srbija neće da nastavi evropski put, od drugih se čuje da EU neće da integriše Srbiju, ima dosta nepoverenja. I kada je takva stvar ljudi ne žele da preduzmu mere koje nisu lake, mere koje su teške, naročito kada ne znate šta time dobijate”, rekao je Hil na panelu jednog od najvećih skupova u Srbij.
Dodao je da su takve mere na putu pristupa podsticajne, da se jasno definiše šta je to što se dobija šta je to nagrada.
“Srbija mora bolje da predstavi svoj slučaj, kave su joj aspiracije šta namerava, mora da to bude jasna situacija”, rekao je Hil koji je proces pristupanja uporedio sa nivoima u igricama uz ocenu da na novom nivou može da se naleti na poteškoće koje nisu bile u prethodnom nivou i krugu pristupanja.
Hil je kao jako važno ocenio je to da Srbija ima sve atribute za pristupanje.
Američki ambasador je dodao da treba da se zna i koliko je Srbija učinila da obezbedi energetsku sigurnost, koliko napreduje na polju zelene energije.
#Zašto #još #nije #formirana #Zajednica #srpskih #opština #Balkan