Najsporniji je član pet pravilnika protiv kojeg se već danima bune stručnjaci
Čim su stupili na snagu izmenjeni i dopunjeni pravilnici o ocenjivanju u preduniverzitetskom školstvu, sve je prilika, potrebno je da se iznova revidiraju i koriguju.
Stručnjaci koji su smislili i u regulativu uveli diskutabilno rešenje da većina roditelja đaka istog odeljenja podnosi prigovor na nezakonit rad nastavnika, psihologa i pedagoga u osnovnom obrazovanju, “još jednom će preispitati ovo rešenje”, uverava Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete u odgovoru za Politiku.
Pravilnike o ocenjivanju, u skladu sa zakonom, donosi ministar prosvete.
Na salve kritika praktičara iz škola i stručnih društava koji od starta primene novih pravila ukazuju da ona otvaraju ogroman prostor za zloupotrebu, da će unazaditi umesto da unaprede vaspitnu ulogu škole, da dodatno degradiraju profesiju koja vapi da joj se vrate ugled i dostojanstvo, ministarka prosvete isprva je uveravala da “oni koji pravilnik kritikuju nisu dovoljno razumeli njegov duh i tendenciju”.
Opravdanost osporavanja valjanosti pojedinih odredba nove regulative očito je bolje razumeo predsednik države Aleksandar Vučić. Nije se libio da iskaže jasan stav da nije posao roditelja da vode škole, da moramo da verujemo u učitelje, nastavnike, profesore i da zamoli nadležne da još jedanput razmisle, možda i njega da upute, da mu objasne zašto nije u pravu.
Ako ni predsednik nije razumeo “duh i tendenciju” Pravilnika o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, daleko od toga da je jedini.
Međutim, tek nakon obraćanja javnosti prvog čoveka države na temu koja tišti prosvetni esnaf, resorna ministarka menja retoriku, pa kaže da će se “ukoliko postoji potreba, pravilnik preispitati”, a da “izmene ovog dokumenta ili njegovo povlačenje, ako narušava dignitet nastavnika, nisu nikakva katastrofa”, kako su njene reči preneli brojni mediji.
Upitana da za “Politiku” pojasni da li nakon bure u javnosti i molbe predsednika države ministarka prosvete smatra da postoji potreba da se povuče, preispita i izmeni pravilnik Đukić Dejanović odgovara: “Radna grupa za izradu Pravilnika o ocenjivanju u osnovnoj školi, u kojoj su pored predstavnika Ministarstva prosvete, mišljenje i predloge dali i predstavnici Društva direktora, Zajednice muzičkih i baletskih škola, kao i reprezentativnih sindikata u prosveti, još jednom će preispitati rešenje predviđeno članom pet.”
“Takođe, osluškujemo i eho iz škola o primeni ovog člana. Sve će nam to pomoći da sagledamo opravdanost i intenciju ove mere, a najvažnije je da odluka bude doneta u najboljem interesu učenika i zaposlenih”, kaže ministarka.
Član pet trn je u oku prosvetne zajednice jer uvodi novu proceduru podnošenja grupnog prigovora roditelja osnovaca istog odeljenja na rad nastavnika i stručnih saradnika. Tom članu nije mesto u pravilniku o ocenjivanju, stav je rukovodstva Društva direktora škola Srbije iskazan u dopisu koji su uputili prosvetnom vrhu.
Direktori smatraju da je ova odredba suvišna, da “narušava interese pojedinih roditelja koji sagledavaju samo rad svog deteta i koji u skladu sa zakonom imaju mogućnost da reaguju po pitanju ocenjivanja svog deteta”, a grupisanje roditelja “na kraju može dovesti i do sukoba roditelja”.
Pitajući otkud psiholozi i pedagozi u spornom članu pet i ukazujući da stručnim saradnicima tu nije mesto, Aktiv psihologa i pedagoga zaposlenih u osnovnim i srednjim školama Srbije među prvim zajednicama iz prosvetnog miljea uputio prosvetnom vrhu oštre kritike pravilnika o ocenjivanju u osmoletkama.
“Umesto preko potrebnog jačanja vaspitne i obrazovne uloge i škole i porodice, članom pet predviđena je inverzija nadležnosti, pa se tako s jedne strane od roditelja traže znanja i kompeticije koje pripadaju zaposlenima u školi, dok se s druge strane volšebno odabranim kriterijumom većine, nastavnici i stručni saradnici stavljaju na stub srama odeljenske zajednice. Školski psiholozi i pedagozi posebno su dovedeni u apsurdnu situaciju imajući u vidu da se rad pedagoško-psihološke službe uređuje pravilnikom o ocenjivanju, iako se psiholog i pedagog ne bave ocenjivanjem učenika”, ističe za “Politiku” Vedrana Berleković iz aktiva koji okuplja školske psihologe i pedagoge.
Za članove ovog neformalnog udruženja posebno je sporan “princip većine”. Ističu da uvažavaju roditelje kao saradnike u radu, ali im “nije jasno od kada su postali nadležni i stručni da se bave kompetencijama i sveukupnim radom psihologa i pedagoga” i od tvoraca pravilnika traže da pojasne da li će roditelji na osnovu “lične pedagogije i psihologije” procenjivati kako stručni saradnik treba da obavlja svoj posao.
Pitanje je kako smo od ocene za postignuće učenika stigli do roditelja koji procenjuju realizaciju zadataka psihologa i pedagoga propisanih zakonom, nejasno je i rukovodstvu formalnih strukovnih udruženja: Društva psihologa Srbije i pedagoškog društva Srbije, koji su takođe primedbe dostavili prosvetnom vrhu.
U prigovoru na član pet pravilnika o ocenjivanju, između ostalog, napominju da “roditelj može da uloži prigovor na neko ponašanje psihologa ili pedagoga, ali pitanja stručnosti rada stručnih saradnika ne mogu biti u nadležnosti ni roditelja, ni drugih aktera u školi, nego stručnih organa van škole”.
Među brojnim nelogičnostima koje su uočili u pravilniku a na koje ukazuju najodgovornijima za obrazovanje, iz stručnih društava daju i primer da “jedinica” rada stručnog saradnika (psihologa i pedagoga) nije odeljenje, za razliku od rada nastavnika.
Pojašnjavaju da se stručni saradnik ne mora naći u situaciji da neposredno radi sa odeljenjem ili sa roditeljima jednog odeljenja, da ne mora biti angažovan u neposrednom radu sa svakim učenikom škole, pa otuda zaključuju da “osim što nisu stručni, roditelji jednog odeljenja ne mogu biti ni merodavni procenjivači ostvarivanja zadataka stručnog saradnika”.
#Preispitaćemo #sporni #član #Balkan