Posle čuvenog Draškovićevog “Juriš” počeli su žestoki, višečasovni sukobi na ulicama Beograda, a policija je koristila palice, suzavac i vodene topove
Danas su se navršile 33 godine od prvih velikih opozicionih demonstracija koje je u Beogradu, 9. marta 1991. organizovao Srpski pokret obnove na čelu sa liderom Vukom Draškovićem.
Iako je povod za proteste bio traženje ostavke generalnog direktora Televizije Beograd Dušana Mitevića i ministra policije Radmila Bogdanovića, demonstracije su se kasnije pretvorile u pobunu protiv Slobodana Miloševića. Na ulicama prestonice razmešteno 10.000 policajaca, a u večernjim satima su izašli i tenkovi Jugoslovenske narodne armije.
Pošto je na TV Beograd emitovan prilog u kom je navedeno da SPO sarađuje sa populističkim režimom u Hrvatskoj, Drašković je proglasom 16. februara pozvao na demonstracije “9. marta, tačno u podne na Trgu republike”, a jedan od zahteva demonstranata bio je smena tadašnjeg direktora RTS-a, kao i četvorice urednika.
Pozivu na okupljanje, nazvanom i Miting protiv petokrake, pridružile su se Demokratska stranka i više drugih opozicionih stranaka.
Veliki broj građana krenuo je ka trgu tog 9. marta, uz povike “Bando, crvena” i “Slobo, Sadame”, a policija blokirala prilaze Trgu i pokušavala da ih potisne.
Pred naletom organa reda, lideri opozicije su se sklonili u Narodno pozorište, odatle se okupljenima obratio Drašković i uzviknuo: “Juriš”. Tada su počeli žestoki, višečasovni sukobi na ulicama Beograda, a policija je koristila palice, suzavac i vodene topove.
Demonstracije je prenosila televizija Studio B, koja je ubrzo cenzurisana, i program ove televizije, ali i B92 je prekinut. Tokom večernjih časova, na ulice Beograda, izašli su tenkovi, tačno u 19.30 časova, a kako je tada saopštilo Predsedništvo SFRJ, na čijem je čelu bio Borisav Jović to je učinjeno na zahtev rukovodstva Srbije.
Centar grada bio je opustošen tokom nereda, u sukobima je povređeno je 114 osoba, 58 policajaca i 86 građana, a uhapšeno je 158 ljudi, među kojima i Drašković.
Poginuli su maturant Branivoj Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54). Milinović je kod “Londona” pogođen iz vatrenog oružja kada je policija otvorila vatru ka grupi demonstranata, dok je Kosović stradao bežeći od demonstranata posle pada sa visine od pet metara kod “Beograđanke”.
Ipak, devetomartovske demonstracije nisu završene to veče, već su nastavljene i narednih dana. Već 10. marta demonstrantima su se priključili studenti, koji su krenuli sa Novog Beograda, uspeli da probiju policijsku blokadu na mostu i dođu u centar grada.
Kod Terazijske česme, nekoliko dana smenjivali su se govornici u, kako je nazvana, “plišanoj revoluciji”, sve do 14. marta, kada su svi njihovi zahtevi prihvaćeni.
Milošević je ipak morao da ispuni zahtev za smenu generalnog direktora Televizije Dušana Mitevića i njenih vodećih ljudi, koji su podneli ostavke.
Ostavku je podneo i ministar policije Radmilo Bogdanović.
Drašković: Propuštena istorijska šansa
Danas predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković misli nešto drugačije. Iako navodi da se tog dana nije moglo postići više, navodi da je 9. mart 1991. godine bio “propuštena istorijska prilika da se Srbija demokratizuje, spreči raspad Jugoslavije, kao i rat na njenoj teritoriji, a da ona ubrzanim tempom postane članica tadašnje Evropske zajednice i NATO”.
Govoreći o 33-godišnjici do tad najvećih demonstracija u Beogradu, Drašković je istakao da ih je organizovala tada vodeća “nacionalna, demokratska i prozapadna stranka u Srbiji protiv, kako je rekao, tadašnjeg neostaljinističkog i antizapadnog režima u Srbiji”.
#Dan #kada #tenkovi #tutnjali #prestonicom #Balkan