Iz naše arhive,
Zoran Milivojević za Politiku
Kako sazrevaju nove generacije, tako se povećava broj ljudi s narcisoidnim crtama ličnosti. Važno je razumeti kako ovi ljudi funkcionišu u međuljudskim odnosima, jer znanje o tome doprinosi da drugi ne postanu žrtve narcisoidnih.
Uvreženo je mišljenje da je narcisoidna osoba zaljubljena u samu sebe. To često jeste slučaj, ali ne objašnjava pravu prirodu narcisoidnosti.
Nastanak neosetljivosti
Ako krenemo od imena mitskog junaka Narcisa, ono bi trebalo da se izgovara Narkis, jer ima isti koren kao reč „narkoza”. U prevodu njegovo ime je Neosetljivi. U antičkom mitu Neosetljivi je mladić vanredne lepote zbog koje se u njega mnogi zaljubljuju. Iako mnogi pate zbog toga što im on ne uzvraća zaljubljenost, njemu su njihove patnje smešne i jednostavno ga zabavljaju. Usled nedostatka saosećanja s onima koji pate zbog njega, nedostatka empatije, poigravanja s njihovim osećanjima što je dovelo do nekoliko samoubistava, bogovi su odlučili da kazne Neosetljivog. Kazna se sastojala u tome da se i on zaljubi u nekoga s kojim neće moći da se spoji. To se odnosilo na njegov sopstveni odraz na površini jezerceta, jer kada bi Neosetljivi pokušao da zagrli tog prelepog mladića kojeg je ugledao na površini vode, lik bi nestao. Tada je Neosetljivi osetio veliku bol nemoguće ili neuzvraćene ljubavi, zbog koje je sebi srce probo bodežom.
Ova antička priča o Neosetljivom veoma je važna kako bi se videlo šta je njegov greh, a šta je njegova kazna. Greh je njegova oholost prema drugima, nedostatak elementarne ljubavi prema drugom čoveku: nedostatak saosećanja, sažaljenja i empatije prema drugima, a kazna je samozaljubljivanje kao nemoguća ljubav.
Savremeni narcisi u svakodnevnom životu podsećaju na antičkog Neosetljivog. Egocentrični, sebični, uvereni da vrede više od drugih ljudi prema kojima zauzimaju stav da drugi vrede samo dok su im korisni i dok ispunjavaju njihove želje. Nekada su visoko socijalno inteligentni, manipulativni, skriveni iza maske brige za druge. Uprkos tome, uvek nastupi trenutak u kojem pokažu da im do drugih koje „vole” zapravo nije stalo. U emotivnom smislu narcisoidna osoba živi u monodrami u kojoj su drugi ljudi samo kulise koje svedoče njenoj veličini.
Narcisoidnost se ranije uvek povezivala s ljudima koji imaju neku osobinu koju drugi ljudi visoko cene ili koja izaziva divljenje. Kao što je Neosetljivi bio vanredno lep, narcisoidni mogu biti ljudi izuzetnog talenta, kreativnosti, inteligencije, postignuća. Njima je neki od tih kvaliteta bio „dokaz” izuzetne vrednosti u odnosu na obične smrtnike.
U poslednje vreme se povremeno susrećemo s jednim novim tipom narcisoidnih osoba, a to su ljudi koji nemaju neki izraženi kvalitet zbog kojeg bi im se drugi divili ili ih obožavali. Uprkos tome, imaju sve osobine narcisa: veoma visoko mišljenje o sebi; uverenje da vrede više od drugih; sebičnost; smanjenu sposobnost emotivnog vezivanja za druge i slično. U odnosima se postavljaju dominantno, očekuju da im drugi ugađaju, dok sami nisu spremni da učine nešto za druge što bi narušilo njihovu udobnost.
Kako je došlo do nastanka ovih „prosečnih narcisa” koji, iako nemaju neki društveno priznati kvalitet, sebe tretiraju kao „centar sveta”?
Odgovor na ovo pitanje je da oni zadržavaju sliku o sebi i drugima koju su usvojili i potvrdili u porodicama iz kojih potiču. Ako je neko do svoje 14. godine bio centar sveta svojih roditelja, i ako je takav tretman u porodici dobijao i kasnije, verovatno je da će taj stav zadržati i kasnije u životu.
Mnoga deca i mladi koji su bili „prinčevi” i „princeze” svojih roditelja, u sudaru s grupom vršnjaka tokom puberteta i adolescencije promene sliku o sebi. Ali postoje i oni kojima roditelji nastavljaju da tumače da su konflikti s vršnjacima ili profesorima zapravo samo reakcija tuđe zavisti i ljubomore na „izuzetnost” njihovog deteta.
Ljubav bez discipline
Vaspitni stil koji sadrži obožavanje deteta, pružanje ljubavi, bez disciplinovanja, stvara odrasle „prinčeve” i „princeze” koji ne mogu da stvore funkcionalne brakove i koji, na kraju, često ostaju sami.
Iako neprestano „zalivani” roditeljskom ljubavlju, narcisoidni to ne shvataju kao roditeljsku žrtvu, već kao standard koji im prirodno pripada. Zato nemaju ni zahvalnost ni ljubav prema svojim roditeljima, što ostarele roditelje preplavljuje razočaranjem.
#Prosečni #narcisi