Printscreen/Youtube
Teroristički napad u Madridu
Prošle su dve decenije otkada je, u 7.38 ujutro, 10 bombi eksplodiralo u četiri putnička voza koja su putovala jugoistočnim delovima Madrida. Jedna bomba nije eksplodirala i deaktivirana je. U tom napadu 11. marta 2004. poginula je 191 osoba, a više od 1.800 ljudi je povređeno.
Od siline eksplozije, vozovi su bili prepolovljeni, a tela žrtava i povređenih bila su svuda. Vozovi su bili puni studenata i radnika, a eksplozije su se dogodile tokom najvećeg jutarnjeg špica na tri železničke stanice.
Ispostavilo se da iza napada stoji ekstremistička organizacija, koju je uglavnom činila prva generacija marokanskih doseljenika.
Ubrzo su španske vlasti, za seriju koordinisanih napada, optužile baskijsku separatističku organizaciju ETA.
Osveta islamista
Članovi te organizacije odbacili su ove optužbe, a u međuvremenu, islamski ekstremisti preuzeli su odgovornost za napade, nakon što je policija pronašla kombi u kom su se našli detonatori i stihovi iz Kurana. Islamisti su priznali da stoje iza ovih napada, navodeći da su ih izveli kao osvetu za podršku španske vlade ratu u Iraku i prisustvu njihovih vojnika u Avganistanu.
Tri nedelje posle napada, sedam glavnih osumnjičenih organizatora se raznelo, u trenutku kada je policija opkolila stan u jednom madridskom predgrađu u kojem su se krili.
Nakon ovog najgoreg terorističkog napada u Evropi, uhapšeno je 18 osoba za koje se sumnjalo da stoje iza zločina. U najvećoj meri to su bili Marokanci, ali među osumnjičenima je bilo i nekoliko Španaca, kao i po jedan Sirijac i Egipćanin.
Terorista uhapšen u okolini Beograda
Tokom 2008. godine, poslednji član marokanske terorističke grupe Abdelilah Ahriz osuđen je na 20 godina zatvora.
Samo godinu dana ranije, španski sud je za isti zločin osudio dva Marokanca i jednog Španca na ukupno 42.924 godine zatvora za više optužbi koje su ih teretile.
Jedan od članova marokanske terorističke grupe Abdelmadžid Bušar, osuđen je na 18 godina robije zbog posedovanja eksloziva i terorizma, prenosi RTS. Bušar je 2005. godine uhapšen u okolini Beograda. Bušar je uhapšen “zbog kršenja srpskih zakona o strancima”, a kod sebe je imao lažni irački pasoš na ime Midhat Salah.
Tokom kontrole dokumenata u vozu, policiji je bilo sumnjivo to što je Bušar odbio da govori, pa je poslala otiske njegovih prstiju Interpolu, koji je utvrdio da odgovaraju onima koje je Interpolu poslala Španija.
Dvadeset godina nakon napada, u godišnjem izveštaju o nacionalnoj bezbednosti, španska vlada je saopštila da su “najveću džihadističku pretnju” sa kojom se suočila ne samo Španija, već i cela Evropa, činili “usamljeni napadači koji su se sami organizovali”.
Uprkos tome što je, kako je navedeno u godišnjem izveštaju, danas znatno teže organizovati takve napade u Španiji s obzirom na to da je sposobnost Islamske države i Al-Kaide da operacionalizuju takav napad u Evropi skoro nemoguća, španske vlasti su ipak u pripravnosti.
U poslednjem velikom napadu u Španiji 2017. godine, ubijeno je 16 osoba u Barseloni i obližnjem primorskom gradu Kambrilsu.
“Emocionalniji pristup džihadu”
Ipak, poslednji napadi iza kojih su stajali džihadisti, dogodili su se u tri pojedinačne operacije 2018, 2019. i 2023. godine, u kojima su stradale dve osobe.
Istrage su pokazale da je svaki napad bio motivisan izlivima besa, problemima sa mentalnim zdravljem ili osvetom i praktično nikakvom prethodnom pripremom. I nijedan nije uključivao upotrebu vatrenog oružja.
– Primećujemo individualniji, emocionalniji pristup džihadu – rekla je Karola Garsija Kalvo, viša istraživačica radikalizacije i globalnog terorizma u madridskom istraživačkom centru Real Instituto Elcano.
– Ne smemo smanjiti oprez, jer je karakteristika globalnog džihadističkog pokreta i njegove inherentne terorističke pretnje njegova ogromna sposobnost mutiranja i prilagođavanja novim kontekstima. Novi mobilizacioni element pojavio se u poslednjih nekoliko meseci sa ratom Izraela i Hamasa – dodala je ona.
S druge strane, Fernando Reinares, stručnjak za džihadizam i autor tri knjiga o bombaškim napadima na vozove u Madridu, kaže da je pretnja od ovakvih napada u Španiji i dalje “velika”.
– Španija je među tri evropske zemlje koje su sistemski sprovodile protivterorističke operacije i uhvatile najviše osumnjičenih džihadista – istakao je Reinares.
U trenutku terorističkog napada, Španija se takođe suočavala sa pretnjom baskijske separatističke organizacije ETA, koja se, zbog pritiska države, sedam godina kasnije raspala.
Teroristički napad omogućio je bezbednosnim snagama da se suoče sa islamskim radikalizmom u toj zemlji. Pa su tako, u poslednje dve decenije, vlasti uhapsile 1.047 osumnjičenih u 408 operacija, prenosi France 24.
Na meti vlasti su najčešće bili mladi muslimani, koji su najčešće rođeni u Španiji, za koje se sumnjalo da komuniciraju sa džihadistima iz drugih zemalja putem interneta.
“Prvo, oni koji su radikalizovani su mlađi, a mlađi od 18 godina su jedina demografska grupa koja je porasla među džihadskim militantima tokom poslednje decenije”, napisao je Alvaro Visente, analitičar istraživačkog centra Real Instituto Elcano, navodi francuski medij.
“Druga stvar, virtuelni prostori su uspostavljeni kao glavno mesto gde se okupljaju ljudi kojima su bliske radikalne ideje”, ističe Visente, prenosi Juronjuz.
#Dvadeset #godina #najgoreg #terorističkog #napada #Evropi