Niko ne razmišlja o tome da će se jednog dana možda baš njegov brak, suočen s mnogo više izazova nego što većina ljudi pretpostavlja kada u njega stupa, završiti razvodom. Koji god da je razlog, poništavanje bračne zajednice je težak, stresan i mučan proces obično za obe strane. Nakon razvoda nema pobednika – svako je izgubio nešto.
Nažalost, u Srbiji se razvodi svaki treći brak, razvod postaje naša realnost, kaže Jelena Pavićević, diplomirana pravnica, savetnik za razvod braka i porodične sporove. Zbog toga ona savetuje – dobro razmislite pre nego što se venčate, jer je mnogo lakše, lepše, brže, jednostavnije i jeftinije venčati se, nego razvesti. Ako je kraj neminovan, u tom slučaju naša sagovornica poručuje – sporazum je bolja opcija od razvoda po tužbi.
Za sudske takse 5.320 dinara
– Gledano iz ugla finansija, postoje troškovi i za sklapanje braka i za razvod. Administrativne takse za sklapanje braka su simbolične i iznose između 380 i 500 dinara, pričamo bez izlaska matičara na teren. S druge strane, sudska taksa za razvod je 2.660 dinara za tužbu i 2.660 za odluku suda, ukupno 5.320 dinara. Stranke koje pokreću proces najčešće dele trošak – po pola. Kada u ceo proces uključimo advokata, savetnika i druge troškove, suma se brzo astronomski uvećava. Tako da su troškovi razvoda daleko veći, čak i u najjednostavnijem scenariju kada je reč o razvodu braka bez dece – obrazlaže Pavićevićeva.
Angažovanje advokata je priča za sebe. Prema advokatskoj tarifi, troškovi sastavljanja tužbe iznose 24.750 dinara, dok izlazak advokata na ročište je 29.250 dinara. Istina je da mnogi advokati izlaze strankama u susret, pa ih zastupaju po umanjenoj tarifi, i do pedeset odsto. Tome treba dodati da je to samo početna računica za cenu razvoda po tužbi.
Supružnici se najviše spore oko roditeljskih prava i oko deobe imovine, kada ne mogu da se dogovore.
– Tada mogu da prođu i godine, a da još uvek nisu razvedeni. Za dogovor nikada nije kasno. Ako nije pokrenut postupak razvoda sporazumno, već po tužbi, ni tada nije dockan da pokušaju da postignu dogovor i iznesu ga pred sud – kaže naša sagovornica, medijator, s iskustvom advokata, ali i sudije za porodično pravo. Ona podvlači da je postupak po sporazumu brži, efikasniji i lakši. Podrazumeva vrlo često samo jedan odlazak u sudnicu.
Supružnici se najviše spore oko roditeljskih prava i oko deobe imovine (Foto Fripik)
– Bračnim parovima koji mi se obrate za pomoć uvek savetujem da, pre nego što donesu odluku o razvodu braka, učine jedan korak više u ime nekadašnjih emocija, a ne onih koje tada osećaju. Da u ime dece rođene u tom braku pokušaju da postignu sporazum i na lakši način okončaju brak. Predočim im da ostaju vezani, jer dete će se jednoga dana oženiti ili udati i oni će neminovno da budu na istom događaju. Zašto ne bi čestitali jedno drugom što su, uprkos svemu, izveli dete na put – kaže Pavićevićeva.
Podseća da je neophodno pravilno se informisati pa tek onda doneti odluku. Ukoliko je to konačna odluka, onda treba da se dobro raspitaju za pravne aspekte koje oni imaju u brakorazvodnoj parnici.
– Razvod bračnog para koji ima decu nije samo rastanak muža i žene, razvod ima efekte na decu, na imovinu, na finansije. Kod nas ne postoji kultura dijaloga, da čujemo i drugu stranu, to je ono što ja u postupku medijacije kao neutralna osoba pokušavam da postignem. Nedavno su, da se informišu oko razvoda, došli supružnici, zajedno. Bio je to signal da postoji prostor za pomirenje. Nisam ulazila u razloge zašto su došli, već sam ih suočila s onim što ih čeka, s dvoje male dece, nakon razvoda. Objasnila sam da će sudsku odluku verovatno držati na frižideru i gledati da li je ponedeljak, utorak ili sreda, da li deca treba da ostanu kod majke ili idu kod oca, da li su deca za praznik… Posle nedelju dana par mi je poslao poruku da su se pomirili – kaže Jelena Pavićević.
Supružničko izdržavanje
Različiti su motivi za razlaz supružnika, počev od materijalnih, emotivnih, neslaganja naravi, kao i starosna dob.
– Ne mogu više da trpim – bile su reči gospodina koji je zagazio u devetu deceniju. Na pitanje šta će mu formalizacija posle toliko godina braka, rekao je da se ćerka udala i da mu je dosta, da želi razvod. Najčešće se razilaze posle 25 godina braka i mladi parovi koji se zalete u brak. Prva svađa i tu je kraj, ne prave razliku između bračnih kriza i razloga za razvod. Ima i onih koji su zlostavljani, pa čekaju da deca stasaju. Zanimljiv je slučaj žene koja je rodila četvoro dece nadajući se da će tako sačuvati porodicu. Deca nisu rešenje, zapravo kada dođu, veći je umor, stres, jer beba sama po sebi zahteva veće angažovanje, podseća savetnica za razvod braka i porodične sporove.
Ne može se u razvod srljati kao „grlom u jagode”. Ako žena nema finansijsku potporu, ako nema gde da ode, nema žive roditelje, ako je nezaposlena, ona je realno u situaciji gde ne može baš mnogo da bira. Postoji supružničko izdržavanje, ali se ne dodeljuje kada je žena radno sposobna. I to nije sve, naše društvo ženi ne prašta razvod, jer joj posle tog čina sleduje epitet raspuštenica i niz drugih neugodnosti.
Sve veći broj razvoda inspirisao je našu sagovornicu da pokrene na „Instagramu” stranicu „Snažno kroz razvod” da bi oni kojima su potrebne dobili proverene informacije, jer će, kako kaže, ako su pravilno informisani i pripremljeni znati svoja prava, ali i obaveze.
Sporazumni razvod mora da sadrži sporazum oko razvoda, dece i načina deobe imovine stečene u braku (Foto Fripik)
Sporazum je uvek bolja opcija
Sporazumni razvod braka mora da sadrži sporazum oko razvoda, dece i načina deobe imovine stečene u braku – inače nema sporazuma. Jelena Pavićević je insistirala i kao sudija, i danas, kao savetnik da klijenti naprave dogovor.
– U sudnici sam im govorila da ja njihovu porodicu znam samo iz papira: tužbe, podnesaka, nalaza socijalnih radnika i saslušanja, ali da samo oni znaju koja je najbolja odluka za njih.
Kada sud donese odluku, ona može da odgovara samo jednoj strani u postupku, to znači da je drugoj strani nametnuta i da postoji rizik od nepoštovanja odluke. Kada stranke same naprave dogovor u najboljem interesu dece, takva odluka im nije nametnuta i vrlo verovatno neće biti poteškoća u njenom sprovođenju. Za stranke je svaki sporazum bolji od presude suda po tužbi.
Zajednička imovina nije prepreka za razvod
Imovina je odvojen postupak od razvoda braka.
– Ne morate ni da se razvedete ni da idete u sud da biste podelili ono što ste stekli tokom trajanja braka. Deoba zajedničke imovine može se vršiti za vreme trajanja braka i posle njegovog prestanka. Dovoljno je da zakažete sastanak kod notara, javnog beležnika i podelite svoju zajedničku imovinu bez obzira na razvod braka – objašnjava medijatorka.
Crkveni razvod tek posle građanskog
Mladenci sve češće istovremeno svoje sudbonosno „da” kažu i u opštini i u crkvi. Ako dođe do razlaza, neophodno je da se građanski razvedu, pa tek onda u crkvi mogu da stave tačku na brak. U protivnom, ako nije bilo venčanja pred matičarem, već samo u crkvi, a par hoće da poništi bračnu zajednicu, moraće da obavi građansko venčanje i razvod. S papirom iz suda koji potvrđuje da je brak okončan i na kojem piše razlog razvoda, ide se u crkvu i preko parohijskog sveštenika traži poništenje braka.
Crkvenom sudu se podnosi molba za razvod braka, prilože crkveni izvod iz knjige venčanih, kopija sudskog razvoda i uplaćuje taksa od 900 dinara.
Ceo ovaj proces traje oko mesec i po dana, budući da je prethodno građanski sud utvrdio sve činjenice.
Dešava se i da supružnici uplove u novi građanski brak, a da se prethodno nisu razveli u crkvi, što se prema pravoslavnim kanonima smatra preljubom.
U naredni brak, po rečima sveštenika s kojim smo razgovarali, parovi mogu stupiti uz blagoslov vladike.
Oni koji se razvedu na ovaj način, mogu da stanu pred oltar još dva puta.
U zavisnosti od toga koji brak po redu supružnici zaključuju, razlikuje se obred venčanja, zbog prethodnog koje nije ispunilo svoj cilj. Bračne krune, koje simbolišu stupanje u ljudsku i božansku zajednicu, koriste se samo prilikom prvog venčanja. Ukoliko prethodno crkveno razvedeni partner ponovo odluči da stane pred oltar s osobom kojoj je to prvi brak, obred venčanja je isti kao i da nije bilo raskida braka pred Bogom, s krunama.
Nikad nije kasno (Foto Borislav Blagojević)
Nije dobro da je čovek sam
Pored nenavršenih 18 godina za mladoženju, a 16 za nevestu, krvnog srodstva, ranija tri braka istog lica, sve češće se može čuti da pred oltar ne mogu ni muškarci stariji od 70 godina, dok je granica za žene 60 godina. Oni koji to navode pozivaju se na bračna pravila srpske pravoslavne crkve objavljena 1937. godine, objasnio nam je sveštenik s kojim smo razgovarali na ovu temu dodajući da je Gospod pri stvaranju rekao: „Nije dobro da je čovek sam.” Dakle, primarni cilj braka je zajednica muža i žene, a „radi rađanja i vaspitanja dece”. To znači da brak može postići svoj cilj i onda kad nema blagoslov rađanja.
– Kada znamo da je brak „puna telesna i duhovna zajednica”, onda nam je jasno da je vremensko ograničenje za stupanje u brak, pa i crkveno venčanje manje važno – kaže naš sagovornik napominjući da bi bio nepristojan, a samim tim i nedozvoljen brak između muškarca od 70 i žene od, recimo, 20–30 godina i obratno.
Ako je razlika u godinama pristojna, ako su oboje slobodni i pri zdravoj svesti, ako su njihovi raniji brakovi razvedeni građanski i crkveno, oni, po rečima sveštenika, slobodno mogu stupiti u crkveni brak.
Kako je kod muslimana
Islamsko pravo samo u izuzetnim slučajevima priznaje razvod. Prilikom raskidanja bračne veze uzima se u obzir i neslaganje karaktera, temperamenta i nepostojanje uzajamnog razumevanja. Tokom islamskog razvoda postoji period čekanja. Taj period traje tri meseca, da bi se utvrdilo da žena nije trudna. Ako je žena trudna, onda period čekanja traje do rođenja deteta. Period čekanja je potreban i da bi eventualno došlo do pomirenja.
Supružnici se mogu dva puta razvoditi i ponovo venčavati.
Statistika
U Srbiji pada broj sklopljenih brakova, a raste broj razvoda. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2022. godine zaključen je 32.821 brak, što je za 2.987 manje nego 2011. godine.
S druge strane, 2022. godine bilo je 9.813 razvoda, odnosno za 1.562 više nego 2011. godine, kada je razveden 8.251 brak.
Prema podacima, prosečna starost pri zaključenju braka za mladoženje je 34 godine, a za neveste 31. Prosečna starost muža pri razvodu braka 45 godina, a za žene 41.
Najveći broj razvedenih brakova trajao je do četiri godine, dok je svaki peti brak trajao od pet do devet godina. Treće rangirani su brakovi koji su trajali 25 ili više godina.
Svaki drugi razvedeni brak je s decom, oko 27 odsto u bračnoj zajednici je imalo jedno dete.
#Razvod #boli #košta