13. mar 2024 07:00
| Obnovljeno: 13. mar 2024 07:00
Iz Republičkog zavoda za statistiku kažu da su evidentirali samo 300.000 građana koji su u trenutku popisa bili van granica Srbije, ali da je taj broj, sasvim sigurno, značajno veći
Vest o tome da bi se 81 odsto studenata vratilo u Srbiju od 1.100 obuhvaćenih istraživanjem “Startuj Infostud” i Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI), uz podršku Ministarstva turizma i omladine, iznenadila je, ali i obradovala mnoge.
Kao najbitnije faktore u zemlji koji utiču na njihovu odluku o povratku, mladi navode porodične razloge, zatim vladavinu prava i institucija, visinu plate i ekonomske uslove. Kada je visina plate u pitanju, polovina ispitanih studenata bila bi zadovoljna da rade za minimalno 166.000 dinara, što su dve prosečne plate u Srbiji.
Ljiljana Đorđević načelnica Odeljenja za popis stanovništva Republičkog zavoda za statistiku kaže za RT Balkan da ne postoje statistički podaci o ukupnom broju naših državljana u inostranstvu jer, kako dodaje, prema metodologiji rada ne ulaze u stalno stanovništvo.
“U popisu smo od članova domaćinstva pokušali da saznamo gde se nalaze i koliko dugo su tamo, i popisali smo svega 300.000 građana koji su u trenutku popisa bili van granica Srbije. Tako da taj obuhvat nikad ne može da bude dobar. Postoji i obaveza prema kojoj svi koji odlaze na duže od tri meseca u inostranstvo treba da prijave privremeni boravak u inostranstvu, ali to niko ne radi”, navodi ona i naglašava da je najveći broj naših ljudi, čak 60 odsto, u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj.
Posle toga tu su Francuska, Italija, SAD, Švedska, Slovenija, Slovačka, Mađarska…
“Prema starosnoj strukturi, skoro četvrtina, tačnije 23,5 odsto su mladi starosti od 15 do 29 godina”, dodaje Đorđević.
Marko Vučetić iz Infostuda za RT Balkan kaže da je za naše studente sve atraktivnije studiranje u Rusiji, Italiji, Kini, Japanu.
“Što se vrste studija koje naši studenti pohađaju u inostranstvu, čak 57 odsto je upisano na na osnovne studije, 27 odsto ispitanika je na master studijama, a 16 odsto na doktorskim i specijalističkim studijama. Podjednako su zainteresovani i za prirodno-matematičke i društvene smerove”, kaže Vučetić.
Ona dodaje da je anketa “Infostuda” pokazala da je ključni motiv za povratak mladih – porodica (70 odsto), zatim sledi zapošljavanje (23 odsto) i na kraju razno – obrazovanje, patriotizam, tradicija itd. (7 odsto).
“Tri petine studenata bi radilo za do dve prosečne plate (do 166.000 din), dok svaki peti ne bi prihvatio manje od tri prosečne zarade (do 249.000 din), a 16 odsto očekuje iznad tri prosečne zarade (više od 250.000 din). Istovremeno, oko šest odsto bi radilo za prosečnu platu od 83.000 dinara”, navodi se u istraživanju.
Prodekan za razvoj Ekonomskog fakulteta u Beogradu prof. Branislav Boričić smatra da je potrebno mnogo vremena, decenija, da se postignu promene u društvu koje bi mlade, obrazovane ljude naterale da se vrate.
“Verujem da puno njih razmišlja o povratku, pre svega jer su shvatili da će tamo negde dobar deo svog života biti građani drugog reda, što je veliki hendikep za školovane osobe. Glavni razlog za povratak je fer društvo, drugačiji sistem vrednosti, zaposlenje i lečenje bez veze, stambeno zbrinjavanje”, pojasnio je prodekan.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, takođe se u nedavnom obraćanju javnosti osvrnuo na pomenuto istraživanje.
“Prosečna plata na Vračaru u decembru je bila 1.483 evra, a 1.400 evra će biti prosečna plata u Srbiji 2027. godine, baš u skladu sa programima, u skladu sa svim onim što smo rekli građanima Srbije. I upravo zato očekujemo što je moguće veći povratak”, rekao je Vučić.
#Šta #krije #iza #istraživanja #povratku #srpskih #studenata #zemlju #Balkan