Sve više ljudi se prebacuje na onlajn transakcije, računi se plaćaju bez direktnog kontakta sa šalterskim službenicima, kupuje se sa interneta, plaća karticama.
Nedavno su otkrivene lažne ankete na društvenim mrežama, kao i pokušaji „fišing” napada zloupotrebom imena Pošte i nekih drugih kurirskih službi.
Internet i onlajn poslovi nisu bezbedno mesto ukoliko ne znate kako da sačuvate svoje novčane transakcije i lične podatke od sajber-kriminalaca.
Banke pokušavaju da zaštite svoje klijente od prevara i nepoželjnih aktivnosti i trude se da primenjuju nove metode kako bi obezbedile sigurnost onlajn bankarskih usluga, tako što ulažu u nove tehnologije kao što su veštačka inteligencija, biometrija (prepoznavanje lica, glasa i otiska prstiju) i bihejvioralna biometrija (profilisanje klijenata i njihove interakcije sa internet bankarstvom i uređajima).
Međutim, sve je to uzaludno, ako vi sami delite sopstvene osetljive informacije.
Većina ljudi uglavnom ne razmišlja previše o tome koliko su ranjivi onlajn i u kolikoj meri je ugrožena njihova bezbednost, a brojeve bankovnih kartica dele kao da to nije njihov novac na tim računima. Jedan pogrešan klik može doneti mnoštvo problema, koji mogu imati razorne posledice ako postanete meta u vituelnom svetu. Kako da znate da li ste “previše otvoreni” i da li ste laki za hakovanje?
Pre svega vodite računa o tome da informacije ne delite nemarno, jer bi u tom slučaju sajber-kriminalci mogli lako da dobiju pristup vašem uređaju i instaliraju „trojanca” u njega ili da vaše lične podatke prodaju i proslede drugim ljudima sa lošim namerama, dajući im odrešene ruke da preuzmu vaš identitet kako bi vas opljačkali.
Fišing (phishing) je vrsta internet prevare koja se najčešće realizuje putem lažnih sajtova, imejl adresa, profila na društvenim mrežama, SMS-ova, Viber ili WhatsApp poruka. Cilj je prikupljanje ličnih i poverljivih informacija, poput korisničkih imena, lozinki, brojeva kreditnih ili debitnih kartica i drugih osetljivih podataka.
Višing (voice phishing) je oblik prevare u kojoj napadači putem telefonskih poziva ostvaruju kontakt i prikupljaju podatke. Prevaru možete prepoznati ukoliko poziv dolazi sa nepoznatog broja i traži vaše lične podatke. Često se pozivalac predstavlja kao zaposleni banke ili neke druge finansijske institucije – banka nikada neće tražiti da dostavite lične podatke putem telefonskom poziva. U takvoj situaciji zatražite kontakt, a zatim isti proverite pozivom na zvaničan broj institucije.
Smišing (SMS phishing) je oblik prevare u kojoj napadači koriste SMS poruke kako bi saznali vaše lične podatke. Prevaru možete prepoznati ukoliko SMS dolazi od nepoznatog pošiljaoca, sadrži skraćene URL adrese ili vas poziva da posetite neki sajt, a najčešće je čitava poruka obojena pretećim tonom i pominju se kazne ili zatvaranje računa ili naloga.
Vaša onlajn bankarska bezbednosti je od suštinskog značaja kako biste mirno spavali dok upravljate svojim finansijama. Vaša šifra je vaša tajna formula. Koristite jake, jedinstvene šifre za svaki bankarski nalog, a ne pasvorde tipa „123456” ili reč „password” – to je isto kao da nosite providan oklop. Ne klikćite na sumnjive linkove. Instalirajte antivirusni program i redovno ga ažurirajte.
Budite oprezni kada koristite javne Wi-Fi mreže.
Redovno proveravajte svoje bankovne izvode. Ako primetite sumnjive transakcije, odmah obavestite banku. Banka nikada neće tražiti vašu lozinku putem e-pošte ili telefona.
Onlajn bankarska bezbednost je prioritet za sve banke, a one aktivno komuniciraju sa svojim klijentima kako bi ih obavestile o potencijalnim rizicima i pružile korisne savete.
Ponekad banke direktno kontaktiraju klijente telefonom kako bi, na primer, proverili da li ste vi autorizovali neke transakcije.
U većini banaka traži se dvofaktorska autentifikacija, kada pored šifre, klijenti moraju da unesu još jedan faktor prepoznavanja, kao što je kod koji stiže na telefon ili otisak prsta.
Banke upozoravaju svoje klijente da ne nasedaju na poruke od lažnih profila i da nikada ne ostavljaju svoje osetljive informacije putem telefona ili e-pošte.
Tako su nedavno na adrese brojnih klijenata jedne banke stigla upozorenja o fišing napadima, lažnim mejlovima i drugim prevarantskim taktikama na koje treba da obrate pažnju.
Ako neko tvrdi da je princ iz Nigerije i treba mu vaša šifra, jer ste dobili nasledstvo, ne nasedajte i ne delite tajne sa sumnjivim ili nepostojećim osobama. Vaša bezbednost je u vašim rukama.
#Jedan #pogrešan #klik #vodi #problema