Istražujući naše stare poslovice i izreke razumećemo mnogo toga o narodnom životu, kulturi, običajima, verovanjima… Kakva je simbolika magarca i predstava o životinji koju je nekada imalo skoro svako seosko domaćinstvo zanimljivo je pratiti i kroz rečnike.
Na Filološkom fakultetu u Beogradu 2016. urađen je zanimljiv rad s temom „Frazeološke jedinice sa zoonimima magarac i magare”. Predmet istraživanja bile su frazeološke jedinice sa zoonimima magarac i magare u srpskom jeziku, a izvršeno je na analizi pojmova iz „Frazeološkog rječnika hrvatskoga ili srpskog jezika” Josipa Matešića, „Rečnika srpskohrvatskoga književnog jezika” Matice srpske i „Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika” SANU. Konsultovani su radovi Rajne Dragićević i Dragane Mršević Radović.
Izdvojeno je 12 frazeoloških jedinica u kojima se pojavljuje ova životinja.
Predstava magarca kao glupe životinje koju svi iskorišćavaju i kojoj se podsmevaju duboko je ukorenjena. Tako dosta frazeoloških jedinica prikazuje magarca kao nešto ne tako vredno ili glupo, iako se zna da može biti i ljupko, posvećeno biće i da ljudima nije baš toliko nebitan, naročito kada je reč o nošenju tovara.
Zanimljiva činjenica je da je u antičko doba čak predstavljao simbol požude i tvrdoglavosti. Još tada se za njega mislilo da je onaj koji na sve pristaje i koji se ničemu ne protivi. S druge strane, prvi hrišćani su ga smatrali svetim bićem, zato što je Hristos u Jerusalim ušao baš na magarcu.
Širom sveta, ova životinja zauzima značajno mesto u mnogim kultovima i mitovima. U Egiptu je bio simbol boga Sunca Ra, u staroj Grčkoj izjednačavan s bogom plodnosti, vina i uživanja Dionisom, a prema legendi, kralj Midas je za kaznu od boga Apolona dobio magareće uši.
Veruje se da kada se magarac pojavi u snu, to je znak dobrih društvenih odnosa i poslovnih odluka. Takođe, za neke je simbol osobe koja nosi previše tereta na leđima, pa se takvi snovi tumače kao vapaj za nečijom pomoći. Nasuprot tome, njegovo njakanje povezuje se s javnom uvredom od strane neke beskrupulozne osobe i simboliše dodatan oprez.
Magarac je bio junak ili simbol u mnogim književnim delima. Rimski pisac Apulej s početka naše ere napisao je satirično-fantastični roman „Zlatni magarac” (ili „Metamorfoze”). On govori o veoma radoznalom mladiću koji se, igrom slučaja, pretvara u magarca, što mu omogućuje da bolje spozna svet oko sebe. U savremenoj književnosti prisutan je u delima: „Magareće godine” Branka Ćopića, „Hajduci” Branislava Nušića, „Heroj na magarcu” Miodraga Bulatovića…
Na svadbi ne igra, već vodu nosi
• Ne zovu magarca na svadbu da igra nego da vodu nosi.
• Ne lipši, magarče, dok trava raste (do zelene trave).
• Pasti s konja na magarca.
• Pojeo vuk magarca.
• Praviti nekoga magarcem.
• Praviti od komarca magarca.
• Pristajati kao magarcu sedlo.
• Tvrdoglav kao magarac.
• Glup kao magare.
• Razumeti se u šta kao magare u kantar.
#lipši #magarče #zelene #trave