Glumac Dragan Mićanović svojim umetničkim osećajem nepogrešivo bira junake koje će osnažiti na sceni, što mu je izborilo jedno od vodećih mesta u samom vrhu srpskog glumišta. Nošen tananim senzibilitetom i glumačkim darom, do neverovatne uverljivosti transformisao se u kompleksne junake, poput despota Stefana Lazarevića, Svetog Save, efendi Mite, kneza Mihaila Obrenovića, Vukašina Katića, Mihajla Pupina, odnosno Hamleta, Vojvode Vuksana, Alsesta, Porcija, Tesle…. Bogatom scenskom koloritu, medijski reklo bi se distanciran, Mićanović će premijerno će dodati lik Sirana, koji je za svakog glumca veliki izazov.
Premijera predstave „Sirano” u režiji Gorčina Stojanovića koji je adaptirao „herojsku komediju” u pet činova Edmona Rostana „Sirano de Beržerak” biće izvedena u utorak uveče, 19. marta od 20 sati na sceni „Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu. Prevodilac je Milan Dimović, scenograf Gorčin Stojanović, kostimograf Lana Cvijanović, scenski pokret oblikuje Milica Cerović, a scenski govor Ljiljana Mrkić Popović.
Rostan je inspiraciju za ovaj komad pronašao u životu i delu Sirana de Beržeraka, francuskog pisca iz prve polovine 17. veka. Kad god se radi večni „Sirano” nastavlja se slava francuskog pisca Edmona Rostana čiji je otac bio dobrostojeći novinar. Rostan je rođen u Marselju, obrazovanje je sticao u Parizu, studirao je i diplomirao prava. Ipak, od rane mladosti interesovalo ga je pisanje drama. Prvo delo, zbirku pesama, objavio je sa 22 godine. Najznačajniji Rostanov lik, Sirano, pisan je u stihu za francuskog glumca, Koklena starijeg. Ova istorijska komedija (1897) ubrzo je prevedena na gotovo sve evropske jezike i bila svuda vrlo lepo prihvaćena. Uskoro, na gotovo istovetan prijem naišao je i komad „Orlić” čiji je glavni tumač bila večna Sara Bernar.
U predstavi „Sirano” igraju i Marija Vicković, Anita Mančić, Nebojša Milovanović, Joakim Tasić, Nina Martinović, Maja Kolundžija Zoroe, Marko Janketić, Stefan Jevtović, Slobodan Tešić, Lazar Đukić, Ognjen Nikola Radulović, Teodor Vinčić, Stojša Oljačić, Luka Antonijević, Luka Sević, Katarina Veljović, Hristina Tatić, Vukašin Jovanović, Ivan Blagojević, Luka Radosavljević, Ana-Marija Stamenković i Sara Pavlović.
Kad god se postavlja slavni „Sirano”, nastavlja se slava francuskog pisca Edmona Rostana, poput Sofokla, Šekspira, Molijera. Čime je vas osvojila Rostanova poetika?
Kada kažete poetika odmah mi padne na pamet jedan od najvećih izazova kod ovakvih tekstova – savladati stih.
Rostanov tekst je vanvremenski, adaptacija je zanimljiva i nova, a proces sa Gorčinom Stojanovićem i kolegama na sceni je pravo uživanje. Uzbuđen sam i jedva čekam premijeru. U divnom svetu prelepih Rostanovih stihova uživaćemo jednako i publika i mi. Nestrpljiv sam. Zanima me kakva će biti reakcija publike u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Reč je o ansambl predstavi, to je jedan značajan zajednički poduhvat čija je posebnost u velikom broju mladih glumaca na sceni. Neki od njih su još studenti, jako mladi, ali vrlo posvećeni.
Šta je u ovoj priči iz 1897. godine, o neuzvraćenoj ljubavi, u kojoj su emocije ismejane a empatija zaboravljena – inspirativno i uzbudljivo danas? Koliko je kompleksno ovu komediju preslikati u aktuelni trenutak? U čemu je tajna Siranove dugovečnosti?
Sirano de Beržerak je klasik upravo zato što nosi poruke i postavlja pitanja koja su relevantna u svakom trenutku ljudske istorije, pa i danas. Tako će biti i ubuduće. Ljubav je glavni pokretač za svaku prošlu i buduću generaciju. To je jedino što se nikada neće promeniti. Zato Sirano traje i trajaće.
Sirano je duhovit, odličan pesnik, ali je zbog sopstvene slobodne misli ostao prilično usamljen u svom vremenu. Šta je vas privuklo Siranu? U kakvom vrtlogu emocija je vas zarobio?
Pored toga što je duhovit i odličan pesnik, on je buntovnik, probisvet, ubica… Mnogo je epiteta kojima bismo mogli da ga opišemo. U isto vreme se maskira i skriva, ali i razotkriva i eksponira. Nije lako postići tu raznolikost emocija koje ovaj lik nosi. U isto vreme to je i veliki izazov za svakog glumca. Srećan sam što imam priliku da se borim sa svim tim izazovima.
Praizvedba najpoznatijeg dela Edmona Rostana, herojske komedije „Sirano de Beržerak“, bila je u Parizu. I, zaista, mnogo je scenskih postavki urađeno na ovu temu. Ko ja vaš Sirano? Gde i kako tražite bogatstvo u glumačkom izrazu?
I moj Sirano je sve ono što smo nabrojali. Lik sa milion lica i još toliko maski. Ovo je zahtevan, obiman tekst i daje veliki broj mogućnosti. Siguran sam da ću sa svakim novim izvođenjem otkrivati nešto novo, drugačije, nešto što možda ranije nisam uočio i da će se kroz igranja on nadalje graditi. To je jedan od onih likova koji vam daju beskrajne mogućnosti i upravo zato je uzbudljiv.
Danilo Kiš je pisac čije delo vam je blisko. Želeli ste da snimate film „Danilo”…Zašto mu se uvek vraćate?
Voleo bih da se snimi film o Kišu. Mislim da je imao zanimljiv i uzbudljiv život, a književni opus koji je ostavio iza sebe je fascinantan. Jako mi je zanimljivo kako ste u ovom intervju spojili Sirana i Kiša. Mislim da ništa nije slučajno, pretpostavljam ni ovo, hvala vam na tome.
#Sirano #lik #milion #lica #još #toliko #maski