Na društvenim mrežama ovih dana odjeknula je vest kako predstavnici Ambasade Poljske, kada su otišli u Valjevo povodom obeležavanja 140 godina od rođenja i 70 godina od smrti poznatog doktora dr Ludviga Hiršfelda, zahvaljujući njegovoj zasluzi što se ovaj grad na početku Prvog svetskog rata izborio sa epidemijom tifusa, nisu mogli da plate piće u kafiću. Kako su i sami navodili u javnim gostovanjima i objavama, Valjevski ugostitelj Đorđe Momić po konobaru je poručio da „nijedan Poljak ovde ne plaća račun, jer je Ludvig Hiršfeld sve to platio pre 100 godina”.
Mreže su se usijale od komentara kako, ustvari, malo znamo o dobročiniteljima iz naše sopstvene istorije, pa i o dr Ludvigu kog je za posebne zasluge i pomoć srpskom narodu kralj Petar I odlikovao ordenom Svetog Save.
Vest sa mreža za naš sajt potvrdila je danas Tijana Stojanović Zečević, koordinator za javnu diplomatiju i kulturu Ambasade Republike Poljske u Beogradu. Kako podseća, ambasador Poljske u Srbiji Rafal Perl i ona bili su početkom februara počasni gosti svečane akademije kojom je Zdravstveni centar Valjevo obeležio Dan sećanja na Valjevsku bolnicu i njene lekare u Velikom ratu. Prva akademija bila je posvećena imunologu dr Hiršfeldu koji je na početku rata da bi pomogao tražio premeštaj iz Ciriha u ovaj grad, u tom trenutku centar epidemije pegavog tifusa, u kom je umrlo oko 3.500 vojnika 4.000 civila. Dezinfikovao je najpre četvrt po četvrt sumpornom kiselinom, a potom i uspeo da pošast suzbije. Nakon toga, veliki doktor i humanista ostaje kao dobrovoljac u srpskoj vojci kojoj se, zajedno sa suprugom doktorkom Hanom pridružuje i na Solunskom frontu. Vakcinu protiv tifusa i kolere koju je napravio, primio je najpre vojvoda Živojin Mišić, a potom i više od 110.000 vojnika. Našu vojsku lekarski bračni par spasavao je i od malarije…
Rafael Perl i Tijana Zečević u gostima kod Đorđa Momića (lična arhiva)
Kako Tijana Zečević otkriva, došavši u Valjevo ona u kontaktu sa istoričarem Veliborom Vidićem saznaje za velikog humanitarca i poštovaoca tradicije našeg naroda Đorđa Momića. Ona i ambasador dogovaraju se da iz grada ne odlaze dok ne posete njegov kafić, opremljen u tradicionalnom duhu.
„Sa gospodinom Momićem proveli smo više od sat vremena. Otkrio nam je da je priča od Ludvigu Hiršfeldu ostavila na njega snažan utisak i da je znao da kao rođeni Valjevac mora da mu se oduži. Možemo da potvrdimo da to i radi, jer nam je konobar, kada smo hteli da platimo račun, odlučno rekao da je to nemoguće, jer je to učinio davno slavni doktor, veliki prijatelj srpskog naroda. I ne samo to, već je Momić preko nas u znak zahvalnosti pozvao sve Poljake koje put namerno ili slučajno dovede u Valjevo da sednu sa njim, kako bi ih kao ponosan i zahvalan srpski domaćin počastio pićem ili toplim obrokom. Odlučila sam da vest o Đorđu i Hiršfeldu podelim na društvenim mrežama, jer smatram da ova topla ljudska priča govori da su u istoriji Srbi i Poljaci imali velike ljude koji su nas zadužili, ali da ih ima i danas”, kaže za „Magazin” Tijana.
Na komentare o poznavanju dela koja je dr Hiršfeld učinio za srpski narod, ona odgovara da je važan deo posla kojim se ona u poljskoj ambasadi bavi i pronalaženje i oživljavanje poljsko-srpskih kulturnih veza i informisanje javnosti o njima. Kako smatra, poljski i srpski narod imali su sličnu istoriju koja nije uvek bila laka, ali da je izgleda takav put iznedrio i velike ljude.
„Primeri velikih ljudi ili ljudina – kako glasi i naslov filma o poznatom doktoru snimljenog povodom jubileja, su Hana i Ludvig Hiršfeld koje je naslikao Slavko Krunić promovišući nedavno svoje delo u RTS klubu. Ali, za nas primer je i Ivo Andrić koji je bio student krakovskog Jagelonskog univerziteta, vezan za poljsku književnost, prijatelj Poljaka, pa i dr Ludviga. Za porodicu Hiršfeld založio se u Berlinu kao poslanik Kraljevine Jugoslavije kada su se Hana i Ludvig sa ćerkom našli u jevrejskom getu u Varšavi početkom Drugog svetskog rata, pre nego što je i ovde strašni rat počeo. Andrića pominjem i zato jer se zalagao i za još mnoge poljske intelektualce. Smatram da čuvajući sećanja na ove ‘velike figure’ prošlosti, možemo iznedriti velikane sadašnjosti”, kaže Zečević. Podseća i da ove godine ambasada priprema mnoge aktivnosti posvećene srpsko-poljskim kulturnim vezama i promociju publikacije o slici Poljske u delima srpskih književnika, autora Mine Đurić i Dalibora Sokolovića.
Dr Hiršfeld zadužio je čovečanstvo kao medicinski naučnik i otkrićem krvnih grupa, odnosno saznanjem da pripadnost krvnoj grupi zavisi od naslednih faktora i da je zato moguće na osnovu seruma krvi dokazati očinstvo. Njegova nomenklatura krvnih grupa i dalje važi, a nemerljiv je i Hiršfeldov rad u oblasti transfuziologije. Nakon Albanske golgote, insistirao je na tome da preživeli, oni koji su bili u boljem zdravstvenom stanju daju krv za nemoćne i bolesne. „Ne mogu” ili „Neću” nisu bili odgovori koje je prihvatao. Svojim primerom ih je lično ohrabrivao, prvo je sebi uostalom i ubrizgao novu vakcinu. Postoji i podatak da je dr Ludvig Hiršfeld jednom našem ranjeniku dao krv „direktnom metodom”, na način na koji se potom nastavlja. Iako se znalo da je ovaj način davanja krvi tada bio nov, srpska vojska ga je s opravdanim poverenjem prihvatila i prva je na Solunskom frontu i uspostavila praksu davanja krvi. .
#Kako #doktor #Hiršfeld #zadužio #Srbe