Samo osmeh, niko nije vredan nijedne suze, ma savršeno sve – samo su neki od aktuelnih izraza savremenog lažnog optimizma. Popularno ga psiholozi još zovu toksična pozitivnost ili pozitivna toksičnost. Najčešće je odraz života u virtuelnoj stvarnosti u kojoj se živi na društvenim mrežama na kojima se često postavljaju fotografije lica euforičnih osmeha, neretko foto-šopirana, s ciljem da se na slikama očituju lepota i blagostanje.
Kako kaže psiholog Anđela Zlatković, reč je o uverenju da je poželjno, čak i jedino dozvoljeno doživljavati isključivo pozitivna i prijatna osećanja. Radost, sreća i zadovoljstvo su poželjni, a osećaj patnje i nelagodnosti nepoželjna osećanja u tom virtuelnom svetu, te se ona potiskuju, poriču ili izbegavaju.
„Reč je o potrebi da se osećate onako kako se u stvarnosti ne osećate, kako bi se odbranili od surove istine. Ovaj mehanizam samoodbrane, u stvari, nije funkcionalan, jer ličnost koja se na taj način brani sebi nameće zahtev da ne sme da bude ranjiva. Tačnije, da uvek mora da bude pozitivna i jaka, a što nije u skladu s ljudskom prirodom. Nemoguće je da i telo i um uvek izbegnu stres, neprijatna iskustva i osećaje. Zato ova zavaravanja mogu da budu upravo okidač za nastanak uznemirenosti, osećaja krivice i bespomoćnosti. Nesigurnost koja raste stvara osećaj da niste dovoljno vredni i dobri”, tumači.
Pixabay
Kako kaže, danas se u velikoj meri propagira toksična pozitivnost, naročito u virtuelnom svetu u kojem je „sve savršeno”. Putem citata na društvenim mrežama, u reklamama, knjigama takozvanog lajf-koučinga o samopomoći, koje često pišu laici za psihoterapije. Propagiraju je i česti motivacioni govornici. Zlatkovićeva smatra da je pritisak da razmišljamo „samo pozitivno i glavu gore” sveprisutan.
„Ne prođe dan a da svako od nas ne naiđe na poruke da život treba posmatrati kroz ružičaste naočare, koje nisu ništa manje zamarajuće nego senzacionalistička crna hronika. Neki misle da je dostignuće da se fokusiraju samo na pozitivno razmišljanje. To su zamke za zdravlje naše psihe. Optimizam ne podrazumeva negaciju životnih problema. Umesto ‘Ma biće sve u redu’, zdravije je i realnije reći da verujete, da ćete naći rešenje. To je jedini put da, umesto da ga potisnete, počnete da rešavate problem”, kaže psiholog.
Kako dodaje, on se neće rešiti sam od sebe. Pozitivno razmišljanje ne privlači samo po sebi pozitivne vibracije. Kada potisnemo negativno osećanje, ne znači da ono nestaje, kaže psiholog.
„Guranje teškog osećanja zbog nekog problema pod tepih znači samo da ono ostaje u nama, sve dok i ako ne počnemo da ga rešavamo na odgovarajući način. Ranjivost nije nedopustiva i ne treba potiskivanjem stvarati pogodno tle za dalji razvoj emocionalnih problema, o čemu svedoče mnoga istraživanja i u zemlji i u inostranstvu. Ignorisanje neprijatnih osećanja i nesuočavanje sa stresom i teškoćama života vode u anksiozne poremećaje, u depresiju, bolesti zavisnosti i druge. Ali i u hipertenziju i kardiovaskularne bolesti. Mogu dovesti od dijabetesa, gojaznosti, hormonske neravnoteže”, tvrdi sagovornica.
Lažni ili toksični optimizam prepoznaje se kada neko sagovornika u problemu, umesto da saoseća s njim, razuverava, negirajući teškoće. Takođe, česta je sklonost pozitivno toksičnih da okruženju nameću svoj stav, usled čega druga strana oseća da izostaje očekivana podrška i saosećanje. Neretko sagovornika koji se poverava ubeđuju da nešto s njim nije u redu, da je preemotivan, nanoseći dodatnu patnju osobi u nevolji, dodaje.
Sagovornica preporučuje da se obratite psihologu bilo da kod nekog bliskog ili kod sebe prepoznate naglašeni lažni optimizam. „Psihoterapijski rad, uz podršku najbližeg okruženja, može da unapredi emocionalnu inteligenciju i takva osoba prihvati da ako imamo teške emocije, ne znači da smo mi loši. Kako odbacivanje svega bolnog i teškog ne bi frustrirajuće odvelo u iskrivljenu realnost i kako bi lažnom optimisti pomogli da se suoči sa životom”, kaže Anđela Zlatković.
Psiholog navodi nekoliko primera prepoznavanja ove toksičnosti:
Kada kažete da je jako težak ispit koji spremate, a neko vam kaže: „Ma, šta je to za tebe.”
Ako kažete da na poslu trpite mobing, takva osoba reći će: „Treba da budeš srećan. Ima mnogo nezaposlenih.”
Ako kažete da ste tužni zbog raskida duge veze, a neko odgovori: „Ma, ti ćeš sigurno naći novog partnera.”
Kad kažete da imate depresiju, a dobijete odgovor: „Sve je to samo u tvojoj glavi, misli pozitivno.”
Ako se radi o prekidu odnosa među članovima porodice koji se ne poštuju međusobno: „Taman posla, to je tvoja krv, morate se voleti.” Omiljena rečenica toksično pozitivnih je „Uvek može gore.”
#Lažni #optimizam