Foto: Shutterstock
U velikom delu odraslog doba, pak, izgleda da taj sat kuca prilično regularno. Jedan krug oko Sunca – jedna godina više.
Međutim, možda postoji period života kad moždani sat počinje da ubrzava. Mozak počinje da se menja i nije nužno da to primetite. To bi čak moglo biti izazvano (delimično) onim što je u vašoj krvi, piše Science Alert.
Ova faza starenja mozga tokom 40-ih i 50-ih, ili „srednje doba“, može predvideti vaše buduće zdravlje.
Psiholozi koji izučavaju kako se naše mentalne sposobnosti menjaju s godinama otkrivaju da one opadaju postepeno, počev u 20-im i 30-im. Međutim, prilikom procene pamćenja svakodnevnih događaja, ta promena tokom vremena izgleda naročito brza i nestabilna u srednjem dobu. Čak i među zdravim ljudima, neki doživljavaju brzo propadanje memorije, dok se nekima može čak popraviti.
To ukazuje da mozak možda prolazi kroz ubrzanu promenu, naspram postepene, tokom tog perioda.
Otkriveno je da se nekoliko struktura mozga menja u srednjeg životnom dobu. Hipokampus, oblast bitna za formiranje novih memorija, jedna je od njih. Smanjuje se tokom velikog dela odraslog doba i izgleda da se to smanjivanje ubrzava otprilike u periodu srednjeg doba. Nagle promene u veličini i funkcionisanju hipokampusa tokom srednjeg doba mogle bi biti u osnovi promena u pamćenju.
Na kraju krajeva, ono što omogućava mozgu da obavlja svoje funkcije jesu veze između moždanih ćelija – bele mase. Te veze sazrevaju polako tokom odraslog doba, naročito one između oblasti mozga zaduženih za kognitivne funkcije kao što su pamćenje, rasuđivanje i jezik.
Zanimljivo, tokom srednjeg doba, mnoge od njih doživljavaju prekretnicu, od dobijanja mase do gubitka mase. To znači da se signali i informacije ne mogu prenositi baš brzo. Brzina reagovanja počinje da opada otprilike u isto vreme.
Putem povezanosti bele mase, oblasti mozga komuniciraju jedna s drugom i formiraju mreže koje mogu izvršavati kognitivne i senzorne funkcije, uključujući pamćenje ili vid. Dok senzorne mreže propadaju postepeno tokom odraslog doba, kognitivne mreže počinju da propadaju brže tokom srednjeg doba, naročito one povezane sa pamćenjem.
Kao što su ljudi sa dobrim vezama u društvu skloni da formiraju klike jedni s drugima, oblasti mozga rade to isto putem svojih veza. Ova organizacija moždane komunikacije omogućava nam da obavljamo neke od složenih zadataka koje možda uzimamo zdravo za gotovo, kao što su planiranje aktivnosti i odlučivanje.
Izgleda da mozak dostiže vrhunac u tom pogledu do ulaska u srednje doba. Srednje doba su čak nazivali najboljim periodom za neke tipove odlučivanja, ali onda „klike“ počinju da se raspadaju.
U ovom trenutku treba reći zašto su ove suptilne promene važne. Globalna populacija starosti 60 i više godina verovatno će se skoro udvostručiti do 2050, a s tim će, nažalost, doći značajno povećanje broja slučajeva demencije.
Fokus je previše na mozgu u starom dobu
Nauka je dugo fokusirana na vrlo staro doba, kad su štetni uticaji vremena najočigledniji, ali do tada često može biti prekasno da se nešto uradi. Srednje doba bi moglo biti period kad možemo da detektujemo rane faktore rizika za buduće kognitivno propadanje, kao u demenciji. I još bi bilo moguće da se interveniše.
Dakle, kako možemo detektovati promene bez skupog skeniranja mozga? Ispostavlja se da sadržaj krvi može izazvati starenje mozga.
Vremenom naše ćelije i organi polako propadaju i imunski sistem može reagovati na to započinjući proces inflamacije. Inflamatorni molekuli mogu onda završiti u krvotoku, doći do mozga i ometati njegovo normalno funkcionisanje i možda oslabiti kogniciju.
Naučnici sa Univerziteta Džons Hopkins i Univerziteta Misisipija su u fascinantnoj studiji analizirali prisustvo inflamatornih molekula u krvi sredovečnih ljudi i mogli su da predvide buduću kognitivnu promenu tokom 20 godina. Dakle, starost u smislu bioloških mera je informativnija u pogledu budućeg zdravlja nego starost u smislu godina života.
Značajno je i da biološka starost često može biti procenjena pomoću odmah dostupnih i ekonomičnih testova u klinici.
„Srednje starenje“ je možda važnije za buduće zdravlje mozga nego što mislimo. Ubrzano kucanje sata moglo bi se usporiti spolja. Na primer, fizičko vežbanje može preneti neke od svojih korisnih efekata na mozak putem signala iz krvi. Oni mogu delovati protiv efekata vremena. Ako bi se mogli kontrolisati, mogli bi usporiti sat.
(Telegraf Nauka/Science Alert)
#Krv #možda #uzrokuje #starenje #mozga #povećavajući #rizik #demencije