Broj polarnih medveda mogao bi da se smanji za trećinu do sredine veka, pokazala je studija o otapanju leda na Arktiku i uticaju na najvećeg medveda na svetu. Verovatnoća da se populacija ovih medveda, koja se procenjuje na 26.000 jedinki, smanji za više od 30 posto tokom sledeće 34 godine iznosi čak 70 odsto, navedeno je u studiji.
Žirafe – ugrožena vrsta
U proteklih 30 godina zabeležen je dramatičan pad populacije žirafa, najviših životinja na svetu, pa je taj problem klasifikovan kao izumiranje tih životinja. Pretpostavlja se da su razlozi gubitak staništa, krivolov i građanski nemiri u mnogim delovima Afrike. S druge strane je zabeležen i određeni rast, uglavnom u južnim delovima kontinenta. Međunarodni savez za očuvanje prirode do sada nije preterano vodio računa o statusu žirafa. Međutim, prema poslednjim podacima, ove životinje nalaze se na crvenoj listi ugroženih vrsta, a njihova populacija je smanjena za više od 30 odsto, izvestio je Bi-Bi-Si.
I druge studije došle su do sličnih zaključaka, a među njima je poslednja studija Međunarodnog saveza za očuvanje prirode koja prati ugrožene vrste i sastavlja crvenu listu ugroženih životinja.
Život polarnog medveda vezan je uz more okovano ledom. Njegovo stanište je arhipelag Arktika. Iako ovi medvedi nemaju prirodnog neprijatelja, smatraju se ugroženom vrstom zbog pothranjenosti i gladovanja uzrokovanog gubitkom staništa. Zbog porasta temperature led Severnog ledenog mora, u kom medvedi love hranu, počinje u proleće ranije da se topi, pa su životinje primorane da se povuku na kopno pre nego prikupe dovoljno masnog tkiva. Nedostatak hrane smanjuje mogućnost preživljavanja ženki i mladunaca, a otopljavanjem se povećava i broj zaraznih bolesti, izvestio je Bi-Bi-Si.
Nova studija do sada je najsveobuhvatnija i kombinuje 35 godina satelitskih podataka o ledu na Arktiku sa svim poznatim promenama u 19 grupacija polarnih medveda širom tamošnje četiri ekološke zone.
Naučnici na čelu s Erikom Regehrom iz američke vladine agencije za očuvanje, zaštitu i razvoj života u divljini na Aljasci predviđaju tri scenarija i sva tri nisu dobra za polarne medvede, preneo je Rojters. Prvi pretpostavlja proporcionalno smanjenje leda i polarnih medveda. Prema sadašnjim trendovima na Arktiku bi već oko 2030. mogla da se dese prva leta bez leda. U drugom i trećem scenariju iznose se ista predviđanja za morski led i usklađuju se s dostupnim podacima o promenama kod polarnih medveda u periodu koji obuhvata najmanje 10 godina. Uzevši u obzir sva tri scenarija, verovatnoća da će se broj polarnih medveda smanjiti za trećinu u periodu od narednih 35 do 40 godina veća je od 70 odsto, zaključak je koji je iznet u studiji.
#Stižu #leta #bez #leda #Severnom #polu