Godišnjica NATO bombardovanja Savezne republike Jugoslavije intenzivno je obeležena juče u Crnoj Gori, ali samo u srcima onih koji agresiju i zločine Alijanse, besomučno bombardovanje, ubistva civila, nedužne dece, razaranje infrastrukture, niti mogu niti žele zaboraviti, niti oprostiti.
Što se tiče države, zvanične Crne Gore, članice tog istog NATO-a od 2017, ni ove godine kao uostalom ni ranije nije bilo zvanične ceremonije, akademija ni skupova, ali, neki pomaci su napravljeni.
Recimo, godinama unazad, od bombardovanja, vlasti ove članice NATO nisu 24. marta dozvoljavale ni da se uđe u kasarnu “Masline” u Podgorici radi polaganja venaca i cveća, a kamoli kakvu drugu ceremoniju. Vlada Milojka Spajića, izabrana pre nepunih pola godine, prva je koja je dozvolila polaganje venaca u ovoj kasarni stradalima u NATO agresiji.
“Podsećanja radi, sve prethodne Vlade zabranjivale su ulazak u kasarnu i polaganje venaca, a svi oni građani čiji su najmiliji stradali u agresiji i koji su želeli da posete spomenik posvećen svojim ubijenim to nisu mogli uraditi ranije iz nepoznatih razloga”, konstatuje danas podgorički portal “Borba”.
“Svakako je važno pohvaliti ovaj pomak koji je očigledno proizvod slobode koja je doneta građanima 30. avgusta, ali kojoj je bilo potrebno četiri godine kako bi konačno raširila svoja krila. Podsećamo, ni Vlada Zdravka Krivokapića i tadašnja ministarka Olivera Injac nisu dozvoljavali građanima da polože venac u kasarnu “Masline” kako slučajno ne bi poslali lošu poruku našim evroatlantskim saveznicima. Građani to nisu mogli
očekivati ni u Vladi Dritana Abazovića kada je resorni ministar bila glavna perjanica NATO pakta i neovisne Crne Gore, Ranko Krivokapić“, navodi danas “Borba” i konstatuje da se posle toga, jučerašnjeg polaganja venaca, “ništa strašno nije desilo”, da “nisu stigle osude stranih partnera niti su se oglasili Eskobar i Lajčak kao ni Pucula ni Bilčik”.
Veliki pomak u odnosu na prošla vremena svakako je i što je predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić, kao prvi visoki državni funkcioner Crne Gore položio juče vence i u kasarni Danilovgrad, ali i u kasarni “Masline”, “u znak sećanja na nevine žrtve i heroje koji su pre 25 godinA branili nebo i granice SRJ”.
U Danilogradu, Mandić je venac posvetio “Herojskim braniocima Crne Gore 1999. godine” i prvoj žrtvi NATO bombardovanja, vojniku Saši Stajiću, navodeći, saopšteno je iz Skupštine Crne Gore, da se “sa pijetetom sećamo svih koji su svoj život dali u odbrani zajedničke države, kao i nevinih civilnih žrtava.
Samo dve godine ranije, 24. marta 2022, predstavnici DF-a nisu mogli ni da uđu u ovu kasarnu, pa su venac položili uz ogradu ovog vojnog objekta. Vence u kasarnama “Milovan Šaranović” u Danilovgradu i “Marko Miljanov Popović” u Podgorici položio je i ministar odbrane Crne Gore Dragan Krapović, ali, sa nešto drugačijom percepcijom tragičnih događaja iz 1999. godine.
Krapović je u svojoj poruci, očigledno misleći na članstvo u NATO, na prvo
mesto stavio uverenje da je “Crna Gora, premda kroz bol i patnju, pronašla put ka izgradnji bolje budućnosti”.
“Iz lične perspektive, kao neko ko se seća zvuka aviona i eksplozija koje su parale nebo i zemlju, želim verovati da je Crna Gora, premda kroz bol i patnju, pronašla put ka izgradnji bolje budućnosti. Odbili smo da dozvolimo da nas mržnja i strah parališu, birajući umesto toga put mira, i put saradnje”, kazao je Krapović dodajući da “danas, ta odluka definiše strateška i vrednosna stremljenja, te da je Crna Gora postala kredibilna
članica NATO”.
Iz SNP-a Vladimira Jokovića, još jedne stranke, članice skupštinske većine u Crnoj Gori, na godišnjicu početka bombardovanja podsetili su da su “pre 25 godina avioni NATO bombardovali, bez rezolucije SB UN, SR Jugoslaviju čija je članica bila i Crna Gora”.
“Taj 24. mart 1999. godine nikada nećemo zaboraviti i uvek ćemo čuvati sećanje na sve nevino nastradale u tom nepotrebnom i duboko nepravednom ratu”, saopšteno iz SNP-a.
Jokovićev kolega iz Vlade Crne Gore, ministar ekonomskog razvoja i potpredsednik Vlade Nik Đeljošaj u nedelju je izneo uverenje da je “na današnji dan, pre 25 godina, civilizovani svet morao humanitarnom vojnom intervencijom da zaustavi politiku zločina Slobodana Miloševića, etničko čišćenje i još veće zločine”.
Na izjavu Đeljošaja, predsednika Ablanske alternative, reagovao je Vladislav Dajković, predsednik vanparlamentarne “Slobodne Crne Gore” rečima da je to toliko “nesojska, fukarska i neljudska izjava pogotovo imajući u vidu da stiže iz vrha crnogorske Vlade”.
“Ne smetaš ti meni gospodine Đeljošaj zato što si Albanac, nego zato što si nesoj i fukara. Pozivam Milojka Spajića i Jakova Milatovića da se pod hitno odrede oko ove izjave i da smene tu fukaru sa te pozicije, jer ga i srpski narod u Crnoj Gori plaća. Nisu Deca koja su ubijana po Crnoj Gori bombardovana humanitarnim bombonima sa neba nego bombama koja su ih ubijala i koja su ubijala njihove porodice. Ko će da vrati tu decu gospodine Đeljošaj? Sram Vas i stid bilo. Gospodo iz crnogorske Vlade, znate šta vam je činiti. Ako to ne uradite, srpski narod vam ovo nikada neće zaboraviti”, poručio je Dajković.
Oglasio se i vladajući “Pokret Evropa” porukom da “rade sve da se
tragična vremena nikad više ne ponove”.
“Danas, 25 godina od početka NATO bombardovanja, pamtimo i žalimo sve nevine žrtve i posebno se sjećamo nastradalih građana Murina. Dok odajemo počast žrtvama, usmereni smo na izgradnju budućnosti utemeljene na miru i solidarnosti“, saopštili su iz PES-a.
Iz opozicionog DPS juče su podsetili da je Crna Gora “zahvaljujući mudroj državnoj politici Mila Đukanovića, uspela da zaštiti svoje građane i sačuva brojne ljudske živote i infrastrukturu”.
Za ovu stranku, godišnjica je “podsećanje na žrtve koje su uzaludno izgubile živote u ratu režima Slobodana Miloševića protiv gotovo celog sveta”, podsećanje na politiku “koja je etnički čisteći druge narode pokušavala da osvoji što veću teritoriju i stvori nacionalistički san o Velikoj Srbiji”.
Tokom 78 dana bombardovanja, snage NATO, projektilima iz vazduha pogodile su kasarnu VJ u Danilovgradu, vojni aerodrom u Golubovcima, kasarnu “Šipčanik” u Tuzima, most u Murinu, radarsko-komunikacijski objekat Ratne mornarice na brdu Obosnik u Boki Kotorskoj, radarski sistem na Crnom rtu kod Sutomora i kotu iznad tunela Belveder kod objekta Radio Bara, Rt Arzu kod Herceg Novog i još neke mete u Crnoj Gori.
Poginulo je 55 pripadnika oružanih snaga tadašnje Jugoslavije iz Crne Gore, a ubijeno i sedmoro civila, među kojima su i troje dece u Murinu.
#Kako #NATO #članica #Crna #Gora #obeležila #četvrt #veka #NATO #agresije #Balkan