EPA-EFE
Predsednici Ukrajine i Francuske Vladimir Zelenski i Emanuel Makron
Francuski predsednik je poslednjih meseci zauzeo ratoboran stav, sugerišući da bi trupe mogle da budu poslate u Ukrajinu da se bore protiv Rusije.
Ubrzo nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, francuski predsednik Emanuel Makron pokušao je da pomogne u diplomatskom rešavanju sukoba.
Tokom prvog leta rata, Makron je rekao da je važno da Moskva ne bude ponižena i da treba uspostaviti evropski bezbednosni poredak koji uključuje Rusiju.
Ali, od prošle godine Makron se drastično okreće ratobornijoj spoljnoj politici.
Na prošlomesečnoj konferenciji u Parizu francuski predsednik je rekao da ne bi trebalo isključiti raspoređivanje zapadnih trupa za borbu protiv Rusije na terenu u Ukrajini, što je predlog koji je razljutio ruskog predsednika Vladimira Putina, a odbacili su ga glavni podržavatelji Ukrajine.
Govoreći u Pragu 5. marta, Makron je izjavio da Evropljani ne mogu biti “kukavice” kada se suprotstavljaju Moskvi.
Šta objašnjava Makronovu promenu stava?
Makronovi potezi dolaze u trenutku kada se Ukrajina suočava s ozbiljnim problemima na bojnom polju i dok vojna podrška Sjedinjenih Američkih Država kasni.
Dok je glavni cilj Ukrajine da se čvrsto drži u ratu, kijevskoj strani nedostaje ljudstva, u borbi protiv zemlje sa tri puta većom populacijom.
Nedostatak municije još je jedan značajan izazov, a u pozadini prošlogodišnje kontraofanzive koja nije ispunila očekivanja, Ukrajina se bori da poveća svoju vojsku.
Postoji zabrinutost da će ovi uslovi ohrabriti Moskvu da deluje s više samopouzdanja, ne samo u Ukrajini, već i u Moldaviji, Južnom Kavkazu i Sahelu (zona u Africi).
U međuvremenu, Pariz je sve zabrinutiji zbog ruskog hibridnog rata, koji se navodno intenzivirao protiv Francuske i drugih članica Evropske unije.
– Francuska je nedavno bila posebna meta hibridnih napada – sajber napada, kao i napada dezinformacijama. To je verovatno pomoglo Makronu da se pomiri sa realnošću agresivnije Rusije – rekao je Matje Droan, gostujući predavač na programu za Evropu, Rusiju i Evroaziju pri Centru za strateške i međunarodne studije i bivši zvaničnik Francuskog ministarstva za evropske i spoljne poslove.
U međuvremenu, Makron želi da unapredi svoju viziju evropske strateške autonomije od Vašingtona i pokazati sposobnost Evrope da podrži Kijev bez računanja na SAD – posebno s obzirom na mogućnost drugog mandata Donalda Trampa.
– Bez sumnje, zabrinutost zbog drugog Trampovog predsedničkog mandata uputila je Evropljane na činjenicu da moraju da učine više za sopstvenu odbranu – rekao je Arten DerSimonjan, istraživač na programu Evroazija na Institutu “Kvinsi” za odgovorno državništvo.
Rastuća evropska autonomija od Vašingtona
Deo Trampove retorike tokom prošlomesečne kampanje zabrinuo je evropske kreatore politika.
Na događaju u Južnoj Karolini rekao je svojoj publici da će ohrabriti Ruse da “rade šta god žele” bilo kojoj članici NATO koja ne ispuni smernice o potrošnji.
– Makron je dosledno upozoravao francuske evropske partnere da se pozicija SAD o Ukrajini promenila i da bi administracija predsednika Džoa Bajdena “mogla biti samo izuzetak, a ne povratak u normalu, u američkoj politici” – ističe Droan.
– Naravno, dobrodošli su (Amerikanci) u bilo koje vreme. Znamo koliko zavisimo od bezbednosne garancije Vašingtona). Ali činjenica je da na to više ne možemo računati beskonačno. To je ono što mnogi Evropljani shvataju.”
“Ovo je definitivno uvek u pozadini Makronovih misli”, dodaje.
Dok je Makronovu priču o slanju zapadnih vojnih snaga u Ukrajinu uglavnom odbacila većina francuskih saveznika u NATO, baltičke zemlje – Estonija, Letonija i Litvanija – podržale su je, kao i neke druge zemlje u geografskoj blizini Rusije.
Tokom rusko-ukrajinskog rata, i mnogo godina prije njega, neke zemlje istočne i centralne Evrope uverene su da su zvaničnici u zapadnoevropskim članicama NATO, uključujući Francusku, bili previše željni da umire Kremlj i nisu uspeli da osveste egzistencijalnu pretnju.
– Makronov čvršći stav – bar retorički – prema Ukrajini mogao bi biti dodatni pokušaj ublažavanja zabrinutosti na istoku kontinenta – rekao je DerSimonjan za Al Džaziru.
– Bez obzira da li Makron sledi svoju retoriku ili ne, on je sigurno stekao naklonost na istočnom delu kontinenta, što bi se verovatno moglo pokazati korisnim u budućim francuskim strateškim planovima – dodaje on.
– To je svakako pomoglo u zbijanju redova. Ako isključimo izuzetke kao što su Mađarska i Slovačka, zemlje istočne i centralne Evrope su najglasnije u podršci Ukrajini i toplo su pozdravile Makronovu promenu – dodao je Droan.
Čini se da je Makronova promena počela krajem maja prošle godine, kada je govorio na bezbednosnoj konferenciji koju je organizirao GLOBSEC, istraživački centar sa sedištem u Bratislavi.
U govoru je priznao da Pariz nije dovoljno slušao zabrinutost članica NATO u blizini Rusije i Ukrajine.
– Svakako je shvatio da, ako želi da gradi jaču Evropu i stratešku autonomiju Evrope, kako obično kaže, potrebne su mu te zemlje i to je svakako način da se pomire dve hemisfere Evrope – zaključuje Droan.
#Šta #stoji #iza #Makronovog #čvršćeg #stava #ruskoukrajinskom #ratu