Posle izveštaja o smrti muškarca u Velikoj Britaniji posle konzumiranja velikih količina vitamina D, stručnjaci upozoravaju na brojne opasnosti od nepridržavanja propisanih doza suplemenata.
Nakon što je 89-godišnji Dejvid Mičener preminuo prošle godine od hiperkalcemije, nakupljanja kalcijuma u telu koje je uzrokovano viškom vitamina D, pomoćnik mrtvozornika iz Sarija objavio je izveštaj u kojem poziva regulatorne agencije da upozore potrošače na rizik od prekomernog unosa vitamina D.
Mičener je primljen u bolnicu u Istočnom Sariju 10. maja 2023. i umro je 10 dana kasnije. Testovi su otkrili da su njegovi nivoi vitamina D bili na maksimalnom mogućem nivou, prema izveštaju Džonatana Stivensa, pomoćnika mrtvozornika.
Da li je potencijalna korist vredna rizika?
Toksičnost vitamina D je navedena kao jedan od faktora Mičenerove smrti, zajedno sa kongestivnom srčanom insuficijencijom, ishemijskom bolešću srca, hroničnom bubrežnom insuficijencijom i hiperkalcemijom.
“Dejvid Mičener je uzimao vitaminske suplemente najmanje prethodnih devet meseci”, navodi se u izveštaju.
Suplementi koje je uzimao nisu imali nikakva upozorenja na ili u pakovanju sa detaljima o specifičnim rizicima ili neželjenim efektima, navodi se u izveštaju.
“Vitaminski dodaci mogu da imaju potencijalno ozbiljne rizike i neželjene efekte kada se uzimaju u prevelikoj količini”, napisao je Stivens.
“Trenutni zahtevi za obeležavanje hrane ne zahtevaju da ovi rizici i neželjeni efekti budu napisani na ambalaži”.
Koji je bezbedan nivo vitamina D?
Za zdrave odrasle osobe, 600 međunarodnih jedinica (IU) vitamina D (15 mcg) dnevno je sve što je potrebno, kaže Piter Koen, vanredni profesor medicine u Kembridž zdravstvenom savezu u Masačusetsu.
“Ovo obično može doći od obogaćene hrane i sunčeve svetlosti”, rekao je on za Fox News Digital.
Neke namirnice sa visokim sadržajem vitamina D uključuju sok od pomorandže, pastrmku, losos, pečurke, jogurt, tunjevinu i mleko, navodi WebMD.
Profimedia
Zdravi ljudi ne bi trebalo da uzimaju više od 4.000 IU (100 mcg) dnevno, savetovao je Koen.
“Uzimanje više od toga može izazvati niz problema, jer vitamin D deluje kao hormon u telu i prevelika količina može dovesti do brojnih problema”, upozorio je on.
“Predoziranje se dešava kada se uzima mnogo više – obično 60.000 međunarodnih jedinica dnevno ili više”.
Količina vitamina D koja je potrebna u ishrani takođe može da varira u zavisnosti od starosti, kaže dr Merijen Amiršahi, profesor urgentne medicine na Univerzitetu Džordžtaun i ko- direktor National Capital Poison Centra u Vašingtonu, D.C.
“Vitamin D deluje kao hormon u telu i prevelika količina može dovesti do brojnih problema. Manje količine (400 IU) se preporučuju u prvoj godini života”, rekla je ona.
“Za decu stariju od jedne godine, adolescente i većinu odraslih preporučuje se 600 IU dnevno. Doza je ista za trudnice i žene koje doje”.
Za osobe starije od 70 godina preporučuje se unos od 800 IU dnevno.
“Veće doze se takođe preporučuju za osobe sa nedostatkom vitamina D, ali veće doze su potrebne samo kada je utvrđen ozbiljniji nedostatak”, dodala je Amiršahi.
Uobičajena greška koja se pravi je da se recepti za vitamin D daju jednom nedeljno, ali ih ljudi nepažnjom uzimaju dnevno, što može dovesti do trovanja, upozorila je doktorka.
Simptomi predoziranja vitaminom D
Konzumiranje previše vitamina D može dovesti do velikog broja simptoma koje je teško razlikovati od drugih stanja.
“To može da uključuje žeđ, prekomerno mokrenje i mučninu, rekao je Koen, “Ali simptomi mogu biti i mnogo zlokobniji, kao što su zbunjenost i naglo mršavljenje”.
Glavni efekat vitamina D u telu je da povećava koncentraciju kalcijuma, kaže Amiršahi.
“Znaci i simptomi trovanja vitaminom D slični su kao kod ljudi koji imaju povišene koncentracije kalcijuma iz drugih razloga”, rekla je ona. “Simptomi povišenog nivoa kalcijuma u krvi uključuju konfuziju, mučninu, povraćanje, bolove u stomaku, često mokrenje i dehidraciju”.
Profimedia
Britanski Nacionalni institut za zdravlje (NIH) upozorava da “veoma visoki nivoi vitamina D u krvi (veći od 375 nmol/L ili 150 ng/mL) mogu da izazovu mučninu, povraćanje, slabost mišića, konfuziju, bol, gubitak apetita, dehidraciju, prekomerno mokrenje i žeđ, ali i kamen u bubregu.”
“Izuzetno visoki nivoi vitamina D mogu da izazovu zatajenje bubrega, nepravilan rad srca, pa čak i smrt”, kaže doktorka.
Toksičnost doze može da varira u zavisnosti od niza faktora, kao što su osnovni medicinski problemi poput bolesti bubrega, primećujeje Amiršahi.
“Još jedan važan faktor je koliko dugo osoba uzima velike doze vitamina D”, kaže ona i dodaje:
“Često se jedna velika doza (50.000 do 150.000 IU, u zavisnosti od težine pojedinca) dobro podnosi, ali hronično predoziranje može biti mnogo opasnije”.
I domaći stručnjaci pozivaju na oprez
Opasno visoki nivoi vitamina D su skoro uvek uzrokovani konzumiranjem prevelikih količina dijetetskih suplemenata, naveo je NIH na svojoj web stranici.
“Trovanje vitaminom D uzrokovano je konzumacijom dijetetskih suplemenata koji su sadržavali prevelike količine vitamina D zbog grešaka u proizvodnji, koji su uzimani na neodgovarajući način ili u prevelikim količinama, ili koje su lekari pogrešno propisali”, navodi agencija.
“Ne možete da dobijete previše vitamina D od sunca jer vaša koža ograničava količinu vitamina D koju proizvodi”.
Jedan od vodećih domaćih stručnjaka za suplemente, Predrag Ognjanović, za Euronews Srbija kaže da nijedan suplement, pa ni vitamin, ne treba koristiti samostalno, bet konsultacije sa stručnim licem, lekarom ili nutricionistom.
“Vitamini i suplementi koji se uzimaju kako bi nadoknadili neki nedostatak u organizmu izuzetno su korisni i, u savremenom načinu života, nadoknađuju ono što možda ne možemo da dobijemo prirodnim putem, kao što je, na primer, dovoljno vreme provedeno na suncu, kad je reč o vitaminu D”, kaže Ognjanović i dodaje:
“Međutim, kao i svaka supstanca, ako se nepravilno koristi može da bude štetna za organizam. Iako se često misli da vitamina nikad nije rpeviše, preporuka je obavezna konsultacija sa lekarom ili nutricionistom”, kaže on.
Profimedia
Reumatolog, dr Jaroslav Bojović, kaže da o vitaminu D postoji jedna velika zabluda.
“Vitamin D ili njegov drugi naziv holekalciferol koji se hdroksilacijom u organizmu prevodi u aktivni oblik kalcitriol ima karakteristike hormona i pravilnije je govoriti o hormonu nego o vitaminu D3”, objašnjava on i nastavlja:
“Zbog izuzetne popularnosti kao siguran vitamin koji je zastupljen u mnogim suplementima, a naročito nakon Kovid pandemije, stekao se utisak da je izuzetno koristan i da nema štetnih efekata”, kaže Bojović i upozorava:
“Vitamin D je neophodan organizmu u normalnim koncetracijama za normalan rada organa: reguliše metabolizam Ca i P, Mg, reguliše rad srca, štiti od autoimunih bolesti i dr . Međutim, usled nekontrolisanog uzimanja suplemenata vitamina D ili lekova vitamina D može doći do hipervitaminoze i štetnih efekata na rad organa. Štetni efekti najčešće su uzrokovani često posredno, preko hiperkalcemije, hipofosfatemije, disbalansa drugih vitamina i oligoelemenata tako da mogu značajno da naruše funkcionisanje rada srca, bubrega, koštano-zglobnog sistema i izazovu ozbiljne zdrastvene probleme. Preventivno uzmanje Vitamina D do 400 IU je bezbedno, preko toga potrebna je kontrola vrednosti koncetracije u krvi i stručni nadzor lekara”, kaže za Euronews Srbija doktor Bojović.
Šta kada dođe do predoziranja?
Ako se neko predozirao, trenutni tretman je prestanak uzimanja vitamina i ograničavanje kalcijuma u ishrani, prema Klinici Mejo.
Neki lekari takođe prepisuju i intravenoznu terapiju i lekove, uključujući kortikosteroide ili bisfosfonate.
“Možemo da damo dozu aktivnog uglja u hitnoj pomoći ako je neko uzeo veliku pojedinačnu dozu vitamina D da bi pomogli da se vitamin veže za njega, pre nego što se apsorbuje u crevima”, rekla je Amiršahi.
Međutim, ovo je od pomoći samo ako osoba dođe rano i uzme samo jednu veliku dozu.
“Kada se vitamin D apsorbuje, glavni tretman je rešavanje visokog nivoa kalcijuma”, rekla je ona. “Ovo može da uključivati davanje intravenozne tečnosti ili davanje lekova koji smanjuju koncentraciju kalcijuma”.
U teškim slučajevima kada druge mere ne funkcionišu, dijaliza može da se koristiti za uklanjanje kalcijuma.
Pošto se vitamin D u SAD prodaje kao dodatak ishrani, on nije odobren od strane Uprave za hranu i lekove.
“Dodaci se mogu prodavati u skoro svakoj dozi koju proizvođač odluči da koristi, a proizvođač nije obavezan da stavlja upozorenja čak ni na najveće doze vitamina D da je opasno uzimati previše”, rekao je Koen za Fox News Digital.
“Dodaci često nisu baš najbolji proizvod, a doza na etiketi možda nije tačna”, upozorio je on.
“Istraživanje suplemenata vitamina D u SAD otkrilo je da ponekad možete da dobijete premalo ili previše vitamina D u tabletama”.
#Stručnjaci #upozoravaju #velike #rizike #korišćenja #suplemenata #svoju #ruku