Dejvid RobsonBBC saradnik
Pre 1 sata
Autor fotografije, Javier Hirschfeld/BBC/Getty Images
Osamnaest godina sam napunio dan pre nego što sam napustio porodični dom da bih otišao na fakultet i tako na zgodan način preskočio minimum godina potreban u Velikoj Britaniji za kupovinu alkohola.
Baš na vreme da se upustim u istraživanje studentskih pabova i barova.
Kada sam otišao kod doktorke u blizini mog novog doma, ona me je upitala koliko jedinica alkohola pijem svake nedelje, što je bio uobičajen način da se izmeri količina unetog alkohola u Velikoj Britaniji – mala čaša vina je iznosila jednu i po jedinicu.
„Oko sedam”, rekao sam joj, brzo sabirajući nekoliko koktela od votke i đusa od pomorandže u kojim sam uveče uživao sa prijateljima iz škole.
Mislio sam da se radi o niskoj brojci, ali ja nikada nisam bio neko ko krši pravila.
„To će početi da raste sad kad si došao ovde”, uzvratila je doktorka uz skriveni osmeh.
U roku od nekoliko narednih nedelja, ja sam bez problema pio flašu vina pre nego što bih na šank poređao čašice sa žestokim pićem.
Znao sam da opijanje može da uzme danak u odnosu na životni vek, ali nisam shvatao da donosi opasnost i po moj mladalački život u poređenju sa nekim ko ima 30, 40 ili 50 godina.
Zar nisu rizici isti za sve odrasle ljude?
Da sam tada znao ono što danas znam o jedinstvenom načinu na koji alkohol utiče na mozak mladih ljudi, verovatno bih bio oprezniji.
Sa 18 godina, moj mozak je i dalje bio u fazi metamorfoze, i bilo mu je potrebno još najmanje sedam godina da dostigne zrelost.
Ovo menja način na koji reagujemo na alkohol, a njegova konzumacija tokom tog kritičnog perioda može imati dugoročne posledice na naš kognitivni razvoj.
Mladi nisu svesni rizika
Razgovarajući sa stručnjacima o uticaju alkohola na mlade ljude, bio sam iznenađen i nekim drugim otkrićima.
Istraživanja koja dolaze sa svih strana sveta počinju da potpuno preokreću čitav niz uobičajenih pretpostavki koje se tiču alkohola i godišta korisnika.
Takva je, recimo, ideja o tome da kontinentalna Evropa ima mnogo zdraviju kulturu konzumiranja alkohola nego što je to slučaj u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), kao i da dozvoljavanje mladim ljudima da piju kod kuće tokom obroka dovodi do toga da oni postaju odgovorniji po pitanju upotrebe alkohola.
Da li će ova nova naučna saznanja promeniti zakone koji se tiču ispijanja alkohola već je kompleksno političko pitanje, ali povećana pozornost može u najmanju ruku da omogući budućim generacijama da budu informisanije kada odu na neku zabavu.
A moglo bi da pomogne i roditeljima da donesu odluku na koji način će kontrolisati prisustvo alkohola u svom domu.
Porastao je i procenat devojčica uzrasta od 11 do 13 godina koje piju alkohol, ukazuje isto istraživanje, rađeno 2022. godine.
„Naglašavam da se kod adolescenata do 18 godina svako pijenje smatra rizičnim, odnosno zloupotrebom alkohola, jer može da utiče na njihov razvoj.
„Ona ima različite nijanse: od rizičnog pijenja, preko štetnog pijenja do zavisnosti od alkohola”, objasnila je Biljana Kilibarda, doktorka sa Instituta za RTS.
Iako se ukazuje na štetnost konzumiranja alkohola, doktorka navodi da mladi i dalje potcenjuju taj rizik, što je u skladu sa njihovim uzrastom.
„Tek 20 odsto učenika prvih razreda srednjih škola smatra da je pijenje četiri-pet pića zaredom u jednoj prilici štetno.
„To ‘ekscesivno pijenje’ je posebno opasno i povezano je sa opijanjem.
„Posledice alkoholizma mogu da budu pogubne ne samo za korisnike, već i za druge ljude u slučaju tuča i saobraćajnih nesreća”, dodala je doktorka.
Mala tela, veliki mozgovi
Da budemo jasni: alkohol je otrov.
Čak i male količine mogu da budu kancerogene, što je navelo Svetsku zdravstvenu organizaciju da objavi da „kada se radi o konzumaciji alkohola, nema bezbedne doze koja ne ugrožava zdravlje”.
Malo je aktivnosti koje ne nose nikakav rizik, a pretnje opasnim posledicama se često poništavaju zbog užitka koji alkohol može da donese.
Zato su naše zdravstvene politike vođene principom limitiranja štete umerenijim unosom alkohola.
Ovo je u Americi definisano sa otprilike dve čašice žestokog pića dnevno za muškarce i jednog takvog pića za žene – a i mnoge druge zemlje nude tu vrstu procene.
Iako se pivo i vino smatraju bezbednijim pićima, u Americi se smatra da vrsta pića nije bitan faktor, već da je važna količina unetog alkohola:
„Krigla od pola litre piva ima istu količinu alkohola kao i jedna čaša vina ili čašica žestokog pića”.
Zakonodavstvo prati sličnu logiku kada se bavi godištima mladih koji kupuju alkohol: zakoni štite decu, ali dozvoljavaju mladim ljudima da sami donose odluke.
U najvećem broju evropskih zemalja ta granica se dostiže sa 18, a u SAD sa 21 godinom.
Mladi i alkoholizam: Tri piva za trezne
Postoji, ipak, veliki broj razloga zbog kojih alkohol može da bude još opasniji za mlade, čak i ako su stariji od minimalnog broja godina neophodnog da bi mogli da ga kupuju i konzumiraju.
Jedan od tih razloga je oblik i veličina tela: tinejdžeri ne dostižu visinu i težinu odrasle osobe do 21. godine života, a čak i nakon što prestanu da rastu (vertikalno), njima nedostaju obim i zapremina nekoga ko je u tridesetim ili četrdesetim godinama.
„Zbog toga ispijanje jedne čaše alkohola rezultira višim nivoima alkohola u krvi kod mlađih osoba u poređenju sa odraslim”, kaže Rud Rudbin, naučnik u postdoktorskim istraživanjima na univerzitetu u Mastrihtu i autor knjige Beyond Legislation (Mimo zakona), koja se bavi povećanjem starosne granice neophodne za kupovinu i konzumaciju alkohola.
Sitnija tela adolescenata karakterišu i drugačije razmere u odnosu glave i tela.
Autor fotografije, Javier Hirschfeld/BBC/Getty Images
Potpis ispod fotografije,
Restrikcije alkohola postoje da bi zaštitile decu, ali mladi ljudi sami donose odluke po pitanju konzumacije alkohola
Sa sigurnošću mogu da tvrdim da sam izgledao kao one igračke/figure sa velikim glavama, a te relativne proporcije takođe mogu da utiču na nivo intoksikacije koji mladi mogu da iskuse.
Kada pijete alkohol, on ulazi u vaš krvotok i širi se celim telom.
U roku od pet minuta on stiže i do vašeg mozga i bez imalo problema probija onu mrežu krvnih sudova i tkiva koja je tu da zaštiti mozak od štetnih supstanci.
„Relativno veliki deo alkohola završi u mozgu mladih ljudi i to predstavlja još jedan razlog zbog kojeg mlade osobe češće dolaze u situaciju da imaju trovanje alkoholom”, kaže Rudbin.
Oblikovanje mozga
Podjednako su važne i promene koje se pojavljuju unutar lobanje.
Ranije se smatralo da se nervni razvoj završava u ranom tinejdžerskom dobu, ali pregršt najnovijih istraživanja pokazuje da se u mozgu adolescenata odvija složeno prenapajanje koje se ne završava do 25. godine života.
U najvažnije promene se ubraja i gubljenje sive moždane mase dok mozak potkresuje sinapse koje ćelijama obezbeđuju međusobnu komunikaciju.
U isto vreme bela masa – snopovi zaduženi za povezivanje poznatiji kao aksoni, prekriveni masnim, izolacionim omotačem – uvećava se.
„Oni su kao moždani super auto-put”, kaže Lindzi Skvelja, neuropsihološkinja sa medicinskog univerziteta u Južnoj Karolini.
Rezultat je efikasnija nervna mreža koja je u stanju da brže obrađuje informacije.
Limbički sistem koji učestvuje u procesima kao što su uživanje ili nagrađivanje, prvi je koji počinje da sazreva.
„Ove oblasti su tokom adolescentskog perioda iste kao i kod odraslih osoba”, objašnjava.
Prefrontalni korteks, koji je iza čela, nešto sporije sazreva.
Ova regija je odgovorna za složenije razmišljanje – u koje ubrajamo emocionalnu regulaciju, donošenje odluka i samokontrolu.
Relativni disbalans razvoja ove dve regije može da objasni zašto adolescenti i mlađe osobe više rizikuju od odraslih ljudi.
„Adolescentski mozak, mnogi ljudi opisuju kao automobilske komande sa papučicom za gas bez kočnica”, kaže Skvelja.
„Kupanje naših neurona u alkoholu – za koji se zna da inhibira – može samo da pojača ovu jurnjavu za uzbuđenjem.
„Kod onih naročito plahovitih tinejdžera, alkohol može da stvori začarani krug neprimerenog ponašanja i delinkvencije.
„Impulsivniji klinci piju više alkohola, a onda to opijanje izaziva još impulsivnije ponašanje”, kaže ona.
Pogledajte priču o Muzeju mamurluka u Zagrebu, glavnom gradu Hrvatske
Potpis ispod videa,
Muzej mamurluka u Zagrebu: Priče kojih se teško sećamo
Često i obilno ispijanje alkohola može kod tinejdžera da pogorša razvoj mozga na duže staze.
Longitudinalna istraživanja pokazuju da je konzumiranje alkohola u ranim godinama povezano sa bržom degradacijom sive mase, dok je razvoj bele mase ograničen.
„Onih super auto-puteva je sve manje kod dece koja počinju da piju alkohol”, kaže Skvelja.
Posledice nekada i nisu momentalno vidljive u kognitivnim testovima; regije odgovorne za rešavanje problema u mladom mozgu moraju da rade nešto napornije da bi nadoknadile gubitak.
Ali takvo stanje ne može da potraje večno.
„Posle više godina konzumiranja alkohola, primetna je manja aktivnost mozga i lošiji rezultati na testovima”, kaže Skvelja.
Rana konzumacija alkohola može da ima uticaj i na mentalno zdravlje, kao i na kasnije probleme sa alkoholom.
Ovo naročito važi za ljude koji u porodici imaju istoriju alkoholizma – što ranije počnu da piju, veće su šanse da će i sami razviti sličan problem.
Geni povezani sa povećanim rizikom od alkoholizma su najuticajniji tokom tog kritičnog perioda razvoja mozga.
„I što duže neko izdrži, manje su šanse da će se ti geni aktivirati”, dodaje.
Evropski model?
Kako bi ova otkrića mogla da utiču na izbor koji imaju adolescenti – kao i na odluke njihovih roditelja po pitanjima načina i vremena kada će im dozvoliti da piju alkoholna pića u kući?
„Naša poruka je da bi trebalo da odlažu taj trenutak što više mogu”, kaže Skvelja, „jer se mozak još razvija i stoga bi trebalo dozvoliti mozgu da se razvije i da bude što zdraviji pre nego što se mlade osobe upuste u konzumaciju alkohola i drugih supstanci”.
A da li bi ovakve preporuke trebalo ugraditi u zakone, to je već druga stvar.
Autor fotografije, Javier Hirschfeld/BBC/Getty Images
Potpis ispod fotografije,
Kultura konzumiranja alkohola u zemlji u kojoj ste odrasli može da ima uticaj na odnos koji ćete imati sa alkoholom kao odrasla osoba
Skvelja kaže da tokom njenih javnih predavanja o konzumaciji alkohola, posetioci tih tribina često potežu pitanje „evropskog modela”.
U nekim zemljama poput Francuske, maloletnicima je dozvoljeno da uz porodični ručak popiju čašu vina ili piva.
Čak i van Evrope mnogi roditelji veruju da postepeno uvođenje u konzumaciju alkohola u kontrolisanim uslovima mlade uči kako da se bezbedno odnose prema piću i kako da kasnije izbegnu obimna opijanja, dok restrikcije vode ka sindromu privlačnosti „zabranjenog voća”.
„Istraživanja pokazuju da što su roditelji popustljiviji po pitanju dozvoljavanja konzumacije alkohola, to su veće šanse da će to dete kasnije imati u životu probleme sa alkoholom”, kaže Skvelja.
Jedna obimna studija navodi na to da nasuprot verovanju u zabranjeno voće, ,,roditelji koji primenjuju stroža pravila vezana za adolescentsko konzumiranje alkoholnih pića, u ogromnom broju slučajeva doprinose manjoj potrošnji alkohola i manjem ispoljavanju rizičnog ponašanja povezanog sa alkoholom”.
Najveći broj dokaza navodi da uvođenje striktnijih zakona, sa određivanjem minimalne dobi za kupovinu pića, takođe ohrabruje odgovorniju konzumaciju.
Tako imamo studiju koju je sproveo Aleksander Ahamer na univerzitetu Johanes Kepler u austrijskom Lincu, u zemlji u kojoj svako ko ima više od 16 godina može legalno da kupi pivo ili vino.
Ukoliko strožiji zakoni samo vode ka pojačanoj čežnji za pićem, onda bi neko mogao da pomisli da Austrija ima zdraviju kulturu konzumacije alkohola nego SAD u kojim je starosna granica za legalnu kupovinu alkohola 21 godina.
Obe zemlje imaju sve više zabeleženih slučajeva sistematskog opijanja nakon isteka propisanog minimalnog godišta.
„Ali ovo povećanje je za 25 odsto veće u Austriji sa 16, nego u Americi sa 21 godinom”, kaže Ahamer.
Drugim rečima, čekanje kao da ohrabruje mnogo odgovornije ponašanje u trenutku kada Amerikanci dobiju dozvolu da sami, legalno, kupuju alkohol.
Autor fotografije, Javier Hirschfeld/BBC/Getty Images
Potpis ispod fotografije,
Visoka granica za legalno konzumiranje alkohola, može da se tumači i kao paternalistička mera
Tokom ispitivanja učesnika u studiji u vezi sa njihovim ponašanjem, Ahamer je otkrio da se kod Austrijanaca percepcija opasnosti povezana sa konzumacijom alkohola drastično menja kada napune 16 godina.
„Kada alkohol postane legalan, tinejdžeri počinju da ga smatraju manje opasnim nego ranije”, kaže Ahamer.
Lažan osećaj bezbednosti sa 16 godina može da bude opasan, dok posle 21. godine života zreliji mozak ima veće šanse da bolje reguliše potrebe za alkoholom.
Ideja o zdravijim evropskim navikama konzumacije alkohola ne drži vodu ni kasnije u životu.
Prema nalazima Svetske zdravstvene organizacije, podaci navode da je polovina od svih karcinoma povezanih sa alkoholom u evropskoj regiji izazvana lakšim i umerenijim konzumiranjem alkoholnih pića.
S obzirom na naučne dokaze, postavlja se pitanje da li bi vlade država trebalo da postave novu granicu minimalnog broja godina na 25 ili čak i više – na trenutak kada mozak prestaje da se dalje razvija.
Stručnjaci ističu da to nije tako jednostavno pošto benefiti javnog zdravlja moraju da budu usklađeni sa percepcijom ličnih sloboda.
„Mislim da javnost nema preveliku želju da pomeri granicu na 25 godina”, kaže Džejms Mekilop koji se bavi zavisničkim ponašanjem na Mekmaster univerzitetu u Hamiltonu, u saveznoj državi Ontario.
„Visoko postavljeno minimalno godište može biti doživljeno i kao paternalističko, ali i licemerno ukoliko je donja starosna granica za glasanje ili služenje vojske 18 ili 19 godina”.
Ahamer je sa tim saglasan.
„U nekom trenutku bismo jednostavno trebali da dozvolimo ljudima da sami donose odluke”.
Umesto toga, Mekilop predlaže da adolescentima omogućimo bolju edukaciju po pitanju rizika od alkohola i načina na koji on može da utiče na razvoj mozga.
„Sama pretpostavka da će ljudi prirodno razviti odgovorne navike po pitanju konzumacije je poprilično optimistična”, kaže on.
Kada se ponovo setim svog odrastanja, voleo bih da sam tada znao neke stvari koje se tiču transformacije mog mozga i efekata koje je konzumacija alkohola u mom slučaju imala na njegov razvoj.
Ne verujem da bih bio trezvenjak – ja i danas pijem bez obzira na to što znam za sve zdravstvene rizike – ali bih verovatno dva puta razmislio pre nego što bih naručio dodatnu turu pića.
*Dejvid Robson je nagrađivani naučni pisac.
Pogledajte kako se u gradu bez pijaće vode pravi pivo
Potpis ispod videa,
Kako se u gradu bez pijaće vode pravi pivo?
#Zdravlje #Zašto #alkohol #toliko #opasan #mozak #mladih #ljudi