Bespilotne letelice dalekog dometa postale su svakodnevni prizor na nebu iznad pojedinih delova Rusije. U najvećem ukrajinskom napadu na rusku teritoriju od početka ruske invazije u februaru 2022. godine, Ukrajina je poslednjih nedelja izvela seriju napada na ruske rafinerije nafte i na luke. U utorak je napadnuta rafinerija i fabrika dronova u industrijskom regionu Tatarstana – više od skoro 1.300 kilometara od granice. Međutim, čini se da se sprema mnogo veći napad, i to na most na Krimu.
Ukrajinska špijunska agencija koja stoji iza tih napada dronovima bacila je oko na još jednu metu: 20 kilometara dug Kerčki most, koji povezuje okupirani Krim sa Rusijom.
Za Putina, most je podsetnik na ono što on vidi kao jedno od svojih najvećih političkih dostignuća – aneksiju poluostrva Rusiji 2014. uz pomoć prikrivenih ruskih trupa i lažnog referenduma. Za Kijev, most je omraženi simbol ilegalne aneksije. Njegovo uništenje bi podiglo moral na bojnom polju i van njega, gde se kijevske snage postepeno potiskuju.
Foto:Tanjug/AP Photo
Nejasno je kako će se odvijati bilo koji ukrajinski napad, a postoje ozbiljne sumnje da li je ukrajinska obaveštajna služba (HUR) sposobna da izvede specijalnu operaciju protiv tako dobro branjenog i očiglednog cilja. Rusija je preduzela opsežne mere za zaštitu mosta, jačajući protivvazdušnu odbranu.
HUR misli da bi uskoro mogao da onesposobi most. „Učinićemo to u prvoj polovini 2024. godine“, rekao je jedan zvaničnik za Gardijan, dodajući da Kirilo Budanov, šef Glavne obaveštajne uprave, već ima dovoljno sredstava da ostvari taj cilj. On je sledio plan koji je odobrio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, kako bi se „smanjilo“ rusko pomorsko prisustvo u Crnom moru.
U proteklih pet meseci, Ukrajina je potopila sedam desantnih čamaca i velikih brodova moskovske Crnomorske flote. Najnoviji, „Sergej Kotov“, prevrnuo se ranije ovog meseca nakon noćnog napada u kojem je učestvovalo 10 ukrajinskih dronova napunjenih eksplozivom.
Foto: Sergei Malgavko / TASS / Profimedia
Most je ranije dva puta bio pogođen i popravljen. Napad ukrajinskih pomorskih bespilotnih letelica u tri sata ujutru prošlog jula prouzrokovao je veliku štetu na deonici puta, koji ide paralelno sa železničkom deonicom koju ruska vojska koristi za premeštanje tenkova i zaliha.
Ukoliko bi most bio trajno ugrožen, Moskva bi bila prinuđena da transportuje vojne zalihe drumom kroz okupiranu južnu Ukrajinu. Ruta bi išla preko provincija Herson i Zaporožje, koje je Rusija delimično zauzela u proleće 2022. Ukrajinski zvaničnici veruju da bi to značajno umanjilo ruske napade.
Vladimir Putin Foto: AP Photo/Alexander Zemlianichenko
Zvaničnici su nagovestili da bi zapadno oružje omogućilo Ukrajini da brže uništi most, a Zelenski je više puta tražio od Berlina raketni sistem Taurus, rakete dugog dometa. Nemački kancelar Olaf Šolc još uvek na to nije pristao, tvrdeći da bi to značilo da Nemačka preuzma direktnu ulogu u ratu sa Rusijom, što bi do opasne eskalacije sukoba.
Ruski Telegram kanali koji su na strani Kremlja prošlog meseca su objavili presretnute telefonske razgovore visokih nemačkih vojnih zvaničnika u kojima pričaju o sposobnostima rakete Taurus. Stručnjaci su procenili da bi za uništenje mosta verovatno bilo dovoljno 10 do 20 tih projektila.
Foto: EyePress News / Shutterstock Editorial / Profimedia
Zamenik Budanova, general Vadim Skibicki, rekao je da veruje da su evropski političari pogrešili kada je u pitanju strah od eskalacije.
„Šta za nas znači eskalacija? Imali smo dve godine rata. To je svakodnevna procedura. Rusija bombarduje našu teritoriju. Pogađa elektrane i civilnu infrastrukturu“, rekao je on.
Skibicki je istakao da je pobeda trenutno nemoguća na bojnom polju, s obzirom na vojnu prednost Rusije i nedostatak artiljerijskih granata i borbenih aviona na ukrajinskoj strani. Nagovestio je da Kijev „nema drugog izbora“ sem da napada vojnu infrastrukturu, komandne i kontrolne i industrijske centre koje su proizvodile oružje i municiju.
Foto: EyePress News / Shutterstock Editorial / Profimedia
Poslednjih meseci HUR je nastojao da uništi infrastrukturne kapacitete Rusije. Dronovi dugog dometa pogodili su ruske naftne terminale u Putinovom rodnom gradu Sankt Peterburgu, više od 1.000 kilometara od granice sa Ukrajinom. Bilo je napada u regionu Oril, eksplozije u vozu u gradu Nižnji Tagil na Uralu i napada u baltičkoj luki Ust-Luga. Fajnenšel tajms je saopštio da je Vašington pozvao Kijev da zaustavi napade bespilotnih letelica na rusku energetsku infrastrukturu iz straha od povećanja globalnih cena nafte.
Tokom ruskih izbora došlo je do eksplozija u pogonima za gorivo u oblastima Orel i Nižnji Novgorod, kao i u pograničnom regionu Belgoroda, gde su proukrajinski ruski borci, koristeći oklopna vozila izveli nekoliko odvojenih upada na granicu. Jedan dron je oboren u blizini Moskve, rekao je gradonačelnik Sergej Sobjanin.
Ukrajina je planirala da izvrši još napada, i to koristeći tajne agente, tvrdi Skibicki. Neki su bili Rusi ukrajinskog porekla, drugi su bili Rusi kojima je plaćeno. Grupa je bila toliko velika da je HUR mogao da bira kandidate za diverzantske operacije.
BONUS VIDEO Švedska ministrica za N1: Ukrajina mora pobijediti, to je važno za europsku sigurnost
#Zbog #ovoga #Kremlj #besni #ključni #Krimu #prva #meta