DOK se bauk rata nadvija nad Indo-Pacifikom i sistemi protivvazdušne odbrane (PVO) preuzimaju ključnu ulogu, kineski istraživači tvrde da su razvili raketu zemlja-vazduh sa efikasnim dometom koji nikada ranije nije viđen.
Foto: Pang Xinglei/Xinhua via AP
Prema recenziranom radu objavljenom u časopisu Chinese Language Journal of Graphics, kineski istraživači tvrde da su stvorili raketu zemlja-vazduh koja će daleko nadmašiti svoje konkurente, sa efikasnim dometom od preko 2.000 kilometara ili oko 1.240 milja.
Pošto rakete zemlja-vazduh obično imaju domet leta desetinama kilometara, rakete protivvazdušne odbrane ultra dugog dometa sa dometom od 2000 km smatraju se nepraktičnim i neizvodljivim.
Na primer, najnoviji i najnapredniji sistem protivvazdušne odbrane Rusije, S-500, ima maksimalni domet od 600 kilometara, dok je maksimalni domet S-400 SAM 400 kilometara. Kineski HK-9 ima domet od samo 200 kilometara, a HK-22 ima domet od 170 kilometara.
Nasuprot tome, američki Terminal High Altitude Area Defense (THAAD) ima domet presretanja od 200 kilometara, iako njegov radar ima domet od 1.000 kilometara, dok Patriot ima domet presretanja od 70(120) kilometara. S druge strane, presretač SAMP/T mogao bi da dostigne cilj od oko 150 kilometara.
U tom kontekstu, navodni domet ovog novog SAM-a koji je razvila Kina izgleda prilično preterano. Su Hua, saradnik istraživač na Severozapadnom politehničkom univerzitetu, predvodio je tim koji je tvrdio da oružje može da obori bombardere i avione za rano upozoravanje kako bi ih sprečilo da se mešaju u bilo kakve regionalne sukobe.
Iako nijedna konkretna država nije navedena u novinama, čini se da je to iskosa referenca na američko ratno vazduhoplovstvo i njegove regionalne saveznike.
SAD su nedavno proširile svoje vojno prisustvo u regionu. Na primer, bombarder USAF B-52H učestvovao je u bilateralnoj obuci sa Japanskim snagama vazdušne samoodbrane iznad Japanskog i Istočnog kineskog mora krajem januara.
Iz perspektive, nekoliko vojnih stručnjaka i američkih zvaničnika predviđaju da će Kina pokušati da izvrši invaziju na Tajvan do 2027. godine, događaj za koji se očekuje da će prerasti u širi regionalni sukob koji će na kraju uključiti Sjedinjene Države.
Zaokupljena izazovima koje predstavljaju tajvanske pristalice na Zapadu, Kina se sprema da blokira svako spoljno mešanje u slučaju sukoba u moreuzu.
List navodi da će PLA pucati samo ako se ciljni avion ne vrati nakon prvog upozorenja. Za očuvanje regionalnog i međunarodnog mira i stabilnosti, tehnologija je „od velikog značaja“, naglašava se u tekstu.
Prema izveštaju, PLA je zatražila oružje koje bi bilo pristupačno za proizvodnju, praktično za svakodnevnu upotrebu i ne više od 10 metara (33 stope) dužine ili 4 tone težine, što ga čini pogodnim za mobilno lansiranje sa vozila.
Su i njegova grupa su navodno nadmašili predviđanja stvarajući raketu ultra dugog dometa sa masom od 2,5 tone i dužinom od samo 8 metara (26 stopa). Ogroman potisak potreban za vertikalno lansiranje dolaziće od raketnog motora na čvrsto gorivo, a projektil će zatim biti pokrenut u gornju atmosferu pomoću ramdžet motora.
Vojni analitičar sa sedištem na Filipinima, Migel Miranda, rekao je za EurAsian Times: „Mislim da bi za sada trebalo da zanemarimo ovo istraživanje o kineskom dalekometnom SAM-u. Nema sumnje da je kineska raketna tehnologija veoma napredna, međutim, ono što se dešava na državnim univerzitetima je sasvim drugačija igra u poređenju sa stvarnom proizvodnjom kineske protivvazdušne odbrane, koja je preopterećena već nekoliko godina. Ako moram da komentarišem prototip rakete koji je procurio iz istraživanja, to je praktična postavka koja kombinuje prvostepeni pojačivač na čvrsto gorivo i ono što predstavlja krstareću raketu sa ramdžet motorom. Međutim, nema naznaka da će to uskoro usvojiti bilo koji ogranak kineske vojske.
Izgled projektila nije opisan u publikaciji, ali je SCMP zaključio da bi na osnovu svojih dizajnerskih parametara ličio na hipersonično vozilo Feitian-1, koje je univerzitet uspešno testirao pre dve godine sa sličnim dvostepenim pogonskim sistemom.
Čini se da vojni posmatrači nisu impresionirani. Drugi vojni analitičar i posmatrač PLA, Hesus Roman, rekao je na platformi Iks: „Glavno ograničenje za SAM sisteme je zakrivljenost Zemlje zbog radara. Postoje neki sistemi poput američkog THAAD-a koji imaju mnogo širi „domet“. Zaista nema smisla imati SAM sistem sa dometom od 2000 kilometara jer bi mogao dostići previše površine Zemlje.
S obzirom da je PLA SAM sistem poreklom iz Rusije (S-300 od HK-9 ili Buk sistem do HK-16) i da su pre nekoliko godina kupili S-400, mislim da je malo verovatno da su razvili tehnologiju. Mislim da misle na odbrambeni sistem protiv balističkih raketa sa sposobnošću da identifikuje mete na dometu od 2.000 km (ali nije u mogućnosti da ih gađa na toj udaljenosti).“
Neki drugi posmatrači PLA koje je kontaktirao EurAsian Times odbili su da komentarišu, odbacujući tvrdnje kao lažne. Jedan vojni posmatrač koji nije želeo da bude imenovan ismejao je kineski list koji je preneo ove tvrdnje.
NOVI SAM-OVI ĆE RADITI SA KINESKOM SATELITSKOM MREŽOM
Naučnici koji su razvili raketu veruju da će nova raketa biti vođena podacima u realnom vremenu sa izviđačkih satelita pre nego što se prebaci na svoje senzore za poslednje navođenje ka cilju i detonira svoju bojevu glavu kada se nađe u efektivnom dometu uništenja cilja.
Oni su dalje naglasili da je konvencionalna stelt tehnologija koju koriste američki bombarderi B-2 i B-21 postala zastarela zbog kineske robusne globalne satelitske mreže za praćenje. To se u suštini odnosilo na video snimak u realnom vremenu na kojem se nalazi stelt lovac F-22 kojeg prati Jilin-1, najveća konstelacija satelita za posmatranje Zemlje na svetu, koji je objavila kineska vlada.
Veći avioni, uključujući bombardere, tankere i avione ranog upozorenja, su spori. Prema Suu i njegovom timu, čim izađu na pistu, njihove jedinstvene karakteristike mogu biti vizuelno prepoznate i praćene satelitima pomoću veštačke inteligencije.
Kina je nabavljala satelite za kontrolu pristupa i odbijanje upada u područja (A2/AD) kako bi se pripremila za moguće vojne sukobe u strateškim oblastima, uključujući Južno kinesko more i Tajvanski moreuz. Ovi sateliti su deo te sposobnosti.
Sa svojom bazom na Guamu, oko 2.600 kilometara (1.620 milja) od Tajvana i 3.000 kilometara (1.860 milja) od kineskog kopna, američka vojska je progresivno preraspodelila svoje snage na drugi lanac ostrva.
Slanje flote bombardera sa Guama da gađaju kinesku flotu i obalsku infrastrukturu u slučaju sukoba u Tajvanskom moreuzu je ključna američka strategija koja ima za cilj da spreči PLA da se iskrca na ostrvo. Izveštaj implicira da je to razlog zašto Kina možda traži najsavremenije sisteme protivvazdušne odbrane dugog dometa koji će biti raspoređeni duž njenih obala.
(EurAsian Times / Sakshi Tiwari)
BONUS VIDEO – RUSKI BOMBARDERI U AKCIJI: Borbena misija u pravcu južnog Donjecka
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
#Ima #puta #veći #efikasan #domet #američkog #THAADa #VIDEO