Dok se vrhunski brendovi poput Gučija i Prade pripremaju za ovomesečne izveštaje o milijardama evra prihoda, i falsifikovana luksuzna roba na ulicama Napulja donosi milionsku zaradu – mafiji.
Vibrirajući grad na jugu Italije polazna je tačka italijanskog tržišta firmiranih falsifikata, koje se procenjuje na 6 do 7 milijardi evra. Tamo cveta prodaja lažnih torbica, sunčanih naočara, odeće i obuće, koji se prodaju kupcima spremnim da za bagatelu kupe „lažnjake”, prenosi Hina.
„Koji brend voliš? Koju boju, koji model?”, pita uporan prodavac na „pijaci lažne robe” smeštenoj u delu grada sa zabačenim uličicama, u blizini glavne gradske železničke stanice.
Muškarci pristižu noseći pretrpane plave plastične torbe iz kojih vire Gučijeve bejzbol kape, Fendijevi novčanici, Hermesovi kaiševi i jarko narandžaste kutije za cipele brenda Lui Viton, koje se prodaju na rasklimanim stolovima za samo deo cene originala.
Falsifikati su globalni fenomen, bilo da se radi o lažnoj modi, igračkama, elektronici, hrani ili lekovima. OECD procenjuje da čine 2,5 odsto svetske trgovine.
Italija, dom najluksuznijih modnih marki, prema izveštaju EU iz novembra meseca, vodeća je po zaplenama lažne robe u Evropskoj uniji, sa čak 63 odsto od ukupno oduzetih artikala 2022.
A upravo u Napulju falsifikati poznatih brendova pronalaze jedinstveno plodno tlo, što mu donosi titulu nesporne evropske prestonice lažnjaka. U tom gradu razrađene su sve faze lanca za snabdevanje falsifikovanom robom, od proizvodnje i skladištenja do distribucije i prodaje, a svime dominira lokalna mafija Kamora.
„Falsifikati su znak upozorenja koji signalizira da postoji i opasniji kriminal”, kaže potpukovnik Đuzepe Evanđelista, šef napuljskog odeljenja italijanske finansijske policije.
Iako je manje unosno od prodaje droge, falsifikovanje poznatih brendova generiše novac, pridonosi pranju novca zarađenog drogom i relativno je niskog rizika, jer su zatvorske kazne daleko manje od onih za nasilnija krivična dela.
„Ne treba ni da traže klijentelu… turisti prolaze ulicom, kupe torbu i to stvara profit kriminalnoj organizaciji”, rekao je Evanđelista za AFP.
Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova pokazuju da je između 2018. i 2022. napuljska policija zaplenila gotovo 100 miliona predmeta u vrednosti većoj od 470 miliona evra, što je oko 14 odsto vrednosti falsifikovane robe ukupno zaplenjene u Italiji.
„U Napulju su lažne firmirane stvari pravi paralelni privredni sektor, kojim upravljaju lokalne i strane mafije, piše u izveštaju italijanske vlade za 2021. godinu.
Grad se čak naziva „centrom izvrsnosti” za falsifikate. Zanatsko nasleđe krojenja i šivenja, međunarodna luka, visoka nezaposlenost i priliv jeftine strane radne snage, doprineli su procvatu lažnjaka, čemu nije odmogla ni dugotrajna tolerancija lokalnog stanovništva prema kršenju pravila.
Dok se kvalitetnija roba proizvodi lokalno, većina uvezene robe stiže iz Kine i Turske. Falsifikatori biraju prometne luke Evropske unije, poput Roterdama ili one sa manje strogim nadzorom poput grčkih i bugarskih, odakle se kamionima roba doprema do Italije.
Potom se završava ili dorađuje u radionicama u regiji Kampanija, uz korišćenje jeftine ilegalne radne snage.
Etikete se često prišiju na kraju, što carini otežava da uoči lažne marke. Mafija kontroliše i distribuciju, bilo kroz sopstvene prodajne kanale ili praveći pritisak na vlasnike prodavnica da prodaju lažnu robu među svojim originalnim artiklima.
Policijska istraga iz 2022. je pokazala da su prodavci na uličnoj pijaci u Napulju plaćali mafiji do 200 evra nedeljno da bi zadržali svoje štandove ili da su bili prisiljavani da kupuju falsifikovanu robu.
Negativan učinak falsifikata na privredu zemlje je ogroman, posebno u smislu pada potražnje, izgubljenih radnih mesta i neplaćenih poreza.
Italijanska vlada je gubitak u 2020. procenila na 17 milijardi evra, u godini u kojoj se ekonomska aktivnost mnogo smanjila zbog koronavirusa.
Vrhunski brendovi troše milione u borbi protiv falsifikata.
Lui Viton je 2017. poveo više od 38.000 sudskih postupaka protiv falsifikata u celom svetu, stoji na internet stranici tog brenda. Čak i manje firme sada osnivaju odeljenja za pravnu zaštitu i sve više ulažu u tehnologiju praćenja.
Jedan lokalni preduzetnik u Napulju čak je osnovao „Muzej stvarnog i lažnog” da bi edukovao potrošače, ali je zatvoren prošle godine. Njegov kustos Luiđi Đamundo kaže da je više od 32.000 malih modnih firmi u Kampaniji ugroženo upravo zbog nepoštene konkurencije.
„To je rak koji se učaurio u našem tržištu”, rekao je Đamundo.
Edukacija potrošača je ključna. Istraživanje iz 2023. pokazuje da bi trećina građana EU razmotrila kupovinu lažnjaka ako su originali preskupi. Među mladima čak 50 odsto nema ništa protiv.
Ipak, čini se da na napuljskim ulicama kupci time ne razbijaju glavu.
„Ne smeta mi”, kaže Katerina (17) koja je upravo na pijaci kupila lažan Iv Sen Loran novčanik za 11 evra. Original košta više od 300.
„Etiketa nije važna, radi se o tome da li mi sviđa određeni predmet”, kaže ona.
#Napulj #preplavljen #falsifikovanom #robom