Srbija mora da iskoristi proizvodnju semena kako bi učvrstila prijateljstvo, proširila i pridobila još više zemalja koje podržavaju njen suverenitet i teritorijalni integritet, pa neće sutra, ako Velika Britanija pokrene pitanje genocida u UN, da se boji da li će imati većinu ili ne, kaže nekadašnji ministar spoljnih poslova Jugoslavije
Poznato je u svetu da Srbija ima prednost u proizvodnji semena žitarica, a druga stvar je što “Monsanto” i neki drugi potiskuju Srbiju i podmeću joj klipove u točkove. Srbija mora da se bori, i da ono što je njena komparativna prednost, iskoristi u saradnji sa nesvrstanim zemljama, kaže za RT Balkan nekadašnji ministar spoljnih poslova Jugoslavije Živadin Jovanović.
Jovanović podseća da je Jugoslavija, koja je imala bliske odnose sa nesvrstanim zemljama, posebno afričkim, ponudila tim zemljama saradnju u proizvodnji semena žitarica koje odgovara njihovim klimatskim i zemljišnim uslovima.
“Institut za kukuruz ‘Zemun polje’, vrhunska evropska institucija za proizvodnju semena kukuruza, kojih ima jako malo u svetu, postigao je dogovor sa Zambijom da napravi farmu za proizvodnju semenskog kukuruza. Na više stotina hektara, možda čak i na hiljade, ‘Zemun polje’ je počelo proizvodnju negovanja kukuruznog semena za afričke uslove. Ta proizvodnja je usavršena i niz godina je na tim oglednim površinama proizvođeno seme kukuruza koje se koristilo ne samo u Zambiji, nego i u drugim afričkim zemljama”, navodi Jovanović.
Međutim, kako dodaje, ta saradnja u Zambiji je napuštena, a proizvodnja prestala.
Jovanović naglašava da su ga predstavnici više afričkih zemalja pitali da li imamo semenski kukuruza za Afriku i gde se taj semenski kukuruz proizvodi u Srbiji.
“Nema od toga ništa. Takođe je razvijana ta proizvodnja semenskog kukuruza u Angoli. I tamo je Institut ‘Zemun polje’ u jednoj provinciji niz godina radio u istom smeru, na proizvodnji semenskog kukuruza koji odgovara uslovima u Africi. Iz meni nepoznatih razloga to je zapostavljeno. Propustili smo nešto što ima realne izglede i nešto što Srbija može da ponudi bolje nego možda tri četvrtine zemalja u svetu”, napominje naš sagovornik.
Srpska prednost je proizvodnja hrane
Jovanović ukazuje da je upravo ta proizvodnja hrane srpska prednost i da nema ničeg boljeg i većeg što Srbija može da učini na afričkom kontinentu nego da ponudi ta semena, ali da mora da se suoči sa konkurencijom “Monsanta” i sličnih multinacionalnih korporacija.
“Oni imaju ogromne pare, svakojake korumpirane mogućnosti, ali najgore je što Srbija ne oseća tu svoju komparativnu prednost, ne ulaže u to, niti je nudi zemljama suočenim sa krizom hrane. To je nešto što je srpska nafta ili energija. To su srpski dijamanti, nešto što je mnogo jače od mnogih oružja ili oruđa i od mnogih para, da ti nekome pomogneš da bude samodovoljan u proizvodnji hrane. To je strateški značajno. Za Srbiju, koja se stalno bori da li ima podršku u UN, da li će imati više od polovine ili više od dve trećine, a ne koristi takve stvari da pokaže da je nezaobilazna u rešavanju problema hrane”, ocenjuje Jovanović.
Prema njegovim rečima, Srbija mora to da iskoristi kako bi učvrstila prijateljstvo, proširila i pridobila još više zemalja koje podržavaju Srbiju, njen suverenitet i teritorijalni integritet, i koja neće sutra, ako Velika Britanija pokrene pitanje genocida u UN, da se boji da li će imati većinu ili neće.
“Moramo videti gde su uzroci naših problema. Oni su sa jedne strane, u velikim pritiscima i apetitima zapadne vojne Alijanse, posebno tih zemalja koje sebe nazivaju Kvintom, i oni od svojih pritisaka neće odustati. Drugi problem Srbije je što ne koristi dovoljno svoje potencijale da širi i jača podršku, da jača razumevanje mnogo većeg broja zemalja za svoje probleme i da onda ima više argumenata da moli za podršku. Ako ona pokaže solidarnost prema afričkim zemljama u proizvodnji semenskih žitarica, pa te zemlje sutra neće zaboraviti ako im se Srbija obrati sa molbom da glasaju protiv rezolucije o deklaraciji o genocidu ili nečemu sličnom u SB UN”, ocenjuje Jovanović.
Srbija zapostavlja svoju globalnu prednost velikog proizvođača hrane i semena
Jovanović dodaje da je Srbija već veliki proizvođač hrane, ali se “dala previše na stranu stranih investicija” u industriji i da time zapostavlja tu svoju globalnu prednost velikog proizvođača hrane i semena.
“Ako bi to aktivirala i kada bi tome dala jedan delić onoga što ulaže u razne druge projekte, mogla bi mnogo više da dobije i na ekonomskom, finansijskom, a naročito na strateško-političkom planu. Imala bi mnogo više prijatelja, i ti zlotvori ne bi bili toliko agresivni. Morali bi da vode računa da Srbija nije usamljena zemlja i da raste razumevanje i solidarnost sa njom”, smatra naš sagovornik.
Kako ističe, Srbija mora da prepozna gde su joj potencijali i da ih razvija svojom politikom, a ne da ih razvijaju drugi i da se hvali stranim investicijama koje uzimaju srpsku imovinu.
“Ako je tačno da se zemljište u Vojvodini rasprodaje stranim licima, onda Srbija seče granu na kojoj sedi. To nije odgovorno i domaćinsko ponašanje da svako kako mu padne na pamet, može svašta da kupuje u Srbiji. Ono što je od životnog značaja za Srbiju i njenu budućnost, ne sme biti na prodaju”, naglašava Jovanović.
Podseća da su mnoge zemlje koje su pravile greške u toj tranziciji, Češka, Slovačka, poručivale “radite sve ali nikako nemojte dozvoliti da prodajete zemlju, vodu i rudna bogatstva”.
“To su govorile zemlje koje su učinile kardinalnu grešku. Zašto Srbija koja nije članica EU, dozvoljava da zemljište i vodu kupuju stranci, mislim i na multinacionalne korporacije? Zašto Srbija dozvoljava to, kada članice EU to ne dozvoljavaju, na primer Mađarska? Jel moramo mi da pokazujemo kako smo za liberalni kapitalizam, da smo Evropljani, da bismo se hvalili da smo dobili neke ocene? Od koga smo dobili ocene? Od onih koji su nas pre 25 godina ubijali i trovali našu zemlju”, navodi Jovanović i napominje da se “ponosimo pozitivnim ocenama koju nam daje NATO”.
On naglašava da Srbija ne mora da prodaje zemljište i da ne treba da ga prodaje, niti da prodaje ono od čega joj zavisi budućnost i nezavisnost.
“Zemlja koja nema nezavisnu proizvodnju hrane, ona nema slobodu. Ogroman srpskih oranica je u stranim rukama. Voda, zemlja i prirodna bogatstva moraju da budu u državnim, nacionalnim rukama. Ne verujem da smo bili u stanju da napravimo sve te hidroelektrane, a da ne umemo da ih popravljamo i organizujemo, nego moramo da idemo u Norvešku. Naša prva prednost je proizvodnja zdrave hrane, semenskih žitarica”, zaključuje Jovanović.
#Proizvodnja #hrane #srpski #dijamant #Balkan