Dve Milice, dve Marije, Isidora, Anka i Julija – Srpkinje iz Vojvodine, rođene u 19. veku, slične su po vrlinama i vaspitanju, ali svaka je imala svoj dar, san i put.
Neke su nove za nauku i uglavnom neistražene, a o onima već poznatima, u knjizi „Julijin balkon s pogledom na slobodu” može se saznati mnogo toga novog. Novo svetlo na život i delo ovih važnih žena usmerila je profesorka dr Ivana B. Spasović, zahvaljujući građi koju je istražila radeći u Arhivu SANU i drugim arhivima. Ovo istoriografsko delo zbirka je šest naučnih radova, koji su predstavljani na naučnim skupovima i u zbornicima.
„Iako se ove žene nisu poznavale, niti su se ikada srele, zajedničko im je da su sve bile izuzetne. One su pomerale granice i krčile put, stvarajući istoriju”, kaže za „Magazin” Ivana B. Spasović, istoričarka-arhivistkinja SANU.
Prva srpska istoričarka
Nisku bisera započinje pričom o prvoj srpskoj istoričarki dr Milici Bogdanović. Svestrana i sa smislom za humor, skromna i hrabra, Milica je bila i prva devojka koja je doktorirala na Sveučilištu u Zagrebu, naučnica i prevoditeljka, omiljena profesorka, koja je iza sebe ostavila knjige posvećene antičkoj istoriji, Tolstoju i Beogradu 18. veka.
„Postoji jedan njen neobjavljeni rukopis koji se čuva u Arhivu SANU, izuzetno esejističko delo. Njen „Teški, dragi put” je psihološko-filozofska studija s pozivanjem na istoriju i druge nauke, hrišćanstvo i umetnost, posebno književnost i muziku. Milica Bogdanović je, takođe, predstavljala svoju zemlju na evropskim skupovima posvećenim ženi i prosveti, vodila je društvo koje je brinulo o nezaštićenim devojkama i do poslednjeg dana pisala, neretko oštro, uvek pravično, nikad ravnodušna prema pojavama oko sebe”, objašnjava profesorka Spasović.
Sasvim drugačija junakinja, nepoznata istoriji, bila je Anka Dimitrijević, supruga Milana Dimitrijevića, glavnog saradnika patrijarha Germana Anđelića.
Naša sagovornica priznaje da put do upoznavanja Anke nije bio lak. Sama nije imala profesiju, ali pisma koja je slala mužu, sestrama, krojačici, rodbini i poznanicima odavala su jednu lepu, pismenu, mudru, duhovitu i otresitu ženu, voljenu i jaku.
„Anka je zavredila ulazak u knjigu, iako ne spada u znamenite žene. Ona je tu da dopuni sliku doba i dočara ’mali svet’, posredno upućena i u velike teme. Njena pisma otvorila su čitav jedan svet u kojem se kretala, otkrila prirodu, duhovitost, pismenost, prilagodljivost. Činilo mi se da to može biti veliki istoričarski izazov, da se od jedne žene iz senke napravi slika žene tog vremena koja nije znamenita, ali je primer života i pokušaja da izađe iz senke i uđe u javni život”, kaže istoričarka.
A onda je tu i zlatno devojče na krilima nauke, kako je dr Mariju Vučetić Pritu nazvao njen suprug Nikola, takođe lekar. To je i naslov poglavlja o prvoj lekarki u južnoj Ugarskoj, ponosu Pančeva, koja je radila u Šapcu, kasnije imala ordinaciju u Beogradu, a za vreme Velikog rata lečila je i u Niškoj bolnici.
Priča o ovoj snažnoj ženi, njenom doprinosu istoriji medicine, ženskim i stručnim udruženjima sačuvana je zahvaljujući njenoj porodici. Njen praunuk Nikola Nešković, novinar i televizijski autor, sačuvao je od zaborava porodična sećanja o Mariji Priti. Bila je uporna i neustrašiva.
„Sestra i ja smo zatekli na tavanu 34 velike kutije koje je ostavila. Složili smo građu prema nekoliko razdoblja u njenom životu – kao stare Pančevke, o radu u Velikom ratu, stvaranju bolnice po uzoru na Elsi Inglis, današnje klinike „Dragiša Mišović” i angažmanu u Ženskoj stranci, i sve smo to predali pančevačkom arhivu. Ona ima i ulicu u Pančevu, ali bi danas sigurno rekla: Ma, šta će mi ulica, jer apsolutno nije sebi pridavala na značaju”, priseća se Nešković svoje rođake Marije.
Jedina poznata ili najpoznatija u ovom društvu znamenitih žena je Isidora Sekulić, mada je u knjizi prikazana u svojim mladim godinama, kada je takođe u Pančevu bila nastavnica fizike u Višoj devojačkoj školi.
Anka Dimitrijević sa suprugom Milanom
„Kasnije je isti posao nastavila u Kraljevini Srbiji, prvo u Šapcu, a potom u Beogradu. Tada je počela i da se bavi politikom u Demokratskoj stranci Srba u Ugarskoj. Priča o njoj nastala je na osnovu pisama iz Arhiva SANU, koja je razmenila, opet s uglednim Pančevcem, dr Vladimirom Aleksićem, našim prvim Ikarom”, saznajemo od autorke knjige.
Priča koja u naslovu dela asocira na Šekspirovu junakinju pripada jednoj drugoj Juliji iz književnosti. Bečejka, dr Julija Hlapec Đorđević, koja je studirala u Beču istoriju 17. veka i bila je prva doktorka nauka u Austrougarskoj.
„Za vreme Prvog svetskog rata vodila je dnevnik, dvadesetih i tridesetih godina 20. veka posvetila se sociologiji i književnosti, a potom između dva rata i pitanjima feminizma. Bilo je to vreme kada s porodicom živi u Pragu, u Čehoslovačkoj, tada zemlji slobodoumnih ideja, koje su se uklopile u Julijine stavove”, objašnjava naša sagovornica.
Konačno, tu su i prve poslanice u istoriji. Sedam žena koje su učestvovale na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu 1918. godine, kada je Vojvodina pripojena Kraljevini Srbiji.
Ivana Spasović naročito ističe Mariju Jovanović, do sada nezastupljenu u istoriografiji, koja se istakla humanitarnim radom, pomagala škole i na kraju je svu svoju imovinu zaveštala u plemenite svrhe.
Izdvaja i novinarku Milicu Tomić, ćerku Svetozara Miletića, suprugu Jaše Tomića, i to kroz osvrt na burnu životnu priču prve urednice časopisa „Žena”.
Biografije ovih žena-poslanica donose i pogled na različite političke ideje, verske, nacionalne, demokratske, feminističke, ekonomske, socijalne, od onih koje se samo naslućuju do jasnih i glasnih stavova.
Istoričarka prof. dr Ivana B. Spasović i sama nastavlja niz izuzetnih i odvažnih žena, naučnica koje je neretko izvlačila iz senke, baveći se njihovim biografijama, ali i periodom Banatske vojne granice, istorijom prosvete i životopisima drugih ličnosti.
U istraživačkom radu, ističe naša sagovornica, pronalazi zadovoljstvo – kada dokumenta, pisma i fotografije iz kutija prerastu u knjigu. Profesorka Spasović je napisala šesnaest knjiga, među kojima su i dva udžbenika istorije, kao i niz radova objavljenih u naučnim časopisima i zbornicima s naučnih skupova.
#Dar #san #put #odvažnih #Srpkinja