Do praznika deli nas još dosta vremena, pa se Nedeljko Todorović, iako jedan od naših najiskusnijih meteorologa, oprezno upušta u prognozu za te dane, koji mnogi već sada planiraju da provedu negde u prirodi ili putujući po Srbiji ili regionu.
– Dakle, najverovatnije da će biti promenljivo vreme, dan-dva kiša, ponegde pljusak i grmljavina, pa dan-dva suvo i sunčanije. Ali, nažalost, koji će dani biti kišni, a koji suvi nemoguće je prognozirati mesec dana unapred – kaže naš sagovornik.
Podseća i da krajem aprila i početkom maja pored „obične” kiše počinju pljuskovi s grmljavinom.
– Retko koje godine se dešava da svi dani početkom maja budu sunčani, tek jednom u deset godina. Ponavljam, najpouzdanije su prognoze za tri do pet dana unapred i valja ih pažljivo pratiti – kaže meteorolog.
Ali ono što se zasigurno zna jeste da je proleće uveliko počelo natprosečno toplim danima, a još toplije biće u aprilu, mada s više kišnih dana.
– Samo u pojedinim danima, uz oblake i kišu, očekujemo niže temperature, koje će u planinama iznad 1.000 metara usloviti sneg. Jutarnji mraz ne očekuje se u Beogradu, ali će ga biti u nižim predelima, naročito po kotlinama, do polovine aprila – dodaje naš sagovornik. Čak postoji i mala verovatnoća da u nekom od hladnijih dana, pored kiše, kao retka pojava, što znači baš samo ponegde, bude kratkotrajnog snega u trajanju od nekoliko minuta u vidu pljuska: velike pahulje u narodu poznate kao babini jarci. Za poljoprivrednike vesti su tek delimično pozitivne: meteorolog kaže da će kiša padati malo više nego u sušnom februaru, ali i dalje ispod prosečne količine, samo na jugozapadu Srbije oko proseka.
Ovde stižemo i do pitanja ko i zašto najčešće zove meteorologe radi konsultacija, ne bi li svoje poslove i aktivnosti uskladio s klimatskim uslovima.
– Ako se pažljivo sluša prognoza vremena koja se objavljuje u medijima, u većini slučajeva ona je dovoljna da većina građana organizuje svoje obaveze prema njoj, pa makar nekom to znači samo da ponese kišobran. Mnogo su delikatniji zahtevi građana kada su u pitanju rad na otvorenom, putovanja, letovanja, zimovanja. Tada oni žele precizne detalje, a takvo prognoziranje vremenskih prilika, što je moguće detaljnije za neko mesto, pored znanja, zahteva i godine iskustva – odgovara Todorović.
Pošto od januara do sada traje sušni period u Srbiji, poljoprivrednike interesuje kada će kiša, kada mogu da pooru, kada da bace đubrivo. Posle kišnog perioda, oni dakako iščekuju prognozu koja najavljuje suve i toplije dane.
– Svaki korisnik prognoze ima svoje prohteve i zahteve. Odlazak na putovanje u zimskim uslovima je rizičan u nepovoljnim vremenskim uslovima zbog mraza, snega i magle, ponekad i vetra. Zato detaljna i pouzdana prognoza vremena ima odlučujuću ulogu u odluci da se krene na put. Odlazak u planine gde nema skloništa može da bude i opasan po život ukoliko se ne shvati ozbiljno upozorenje meteorologa na neku opasnu pojavu. Zimi su to sneg i vetar, leti lokalne nepogode s pljuskom, gradom i grmljavinom. Opasnost od prognoziranih ekstremnih pojava može da se izbegne promenom plana, odgađanjem odlaska u prirodu – kaže Todorović.
On podseća i da je zakazane koncerte i svečanosti na otvorenom uvek bolje odložiti nego rizikovati mogućnost pada šatora, krovova, drveća, pa makar i da se očekivano vreme ne ostvari punom snagom. Nailazak letnje nepogode na stadione za vreme utakmice rizik je i za publiku i za igrače, zabeleženo je mnogo slučajeva udara groma u igrače na terenu. U nekim sportovima, kao što je plivanje na otvorenim vodama i veslanje, u pravilnicima već postoje instrukcije kojima je propisano pri kojim nepovoljnim i opasnim pojavama se prekida takmičenje.
U planinarskim školama i na kursevima za planinarske vodiče jedna od oblasti koja se izučava je i meteorologija gde se daju preporuke u slučaju pretećih meteoroloških pojava, pre svega opasnosti od udara groma. Nažalost, mnogi građani ne shvataju moguću opasnost sve dok i sami ne budu ugroženi.
Naš sagovornik ističe da nema meteorologa koji se opredelio za rad u sinoptičkoj meteorologiji koji ne teži da uradi što bolju prognozu, a naročito ga ispunjava zadovoljstvom povratna informacija korisnika koja potvrđuje ostvarenje prognoze.
Najbrži porast temperature beleži se u proleće, od marta do kraja maja. To je osobina naše klime. U svakom godišnjem dobu smenjuju se topliji i hladniji dani. U proleće u svakom sledećem toplijem periodu dnevne temperature su sve više. Krajem marta i početkom aprila u najtoplijim danima dnevni maksimumi biće od 20 do 25, sredinom aprila oko 25, u drugoj polovini aprila od 25 do 28, u prvoj polovini maja od 27 do 30, u drugoj polovini od 28 do 32 stepena.
#kiša #pokvari #uranak