Mnogi mladi Evropljani danas se suočavaju s izazovom pronalaženja sopstvenog stambenog prostora i finansijskom nezavisnošću, što je dovelo do toga da neki od njih ostaju da žive u zajednici sa roditeljima duže nego što je to bio slučaj ranije.
Ova pojava, na Zapadu poznata kao „produženo stanovanje sa roditeljima”, postaje sve uobičajenija u mnogim zemljama Evrope.
Jedan od glavnih razloga za ovu promenu je ekonomska situacija. Visoke cene nekretnina, kao i troškovi života, učinili su da se mladi ljudi teže odlučuju za odlazak iz roditeljske kuće, kao i da teže dolaze do svoje sopstvene imovine ili iznajmljenog stana. Povećanje nezaposlenosti i nesigurnosti na tržištu rada, takođe, doprinose tome da mladi odluče da ostanu da žive kod roditelja, kako bi smanjili svoje troškove i osigurali finansijsku stabilnost, piše Gardijan.
Osim toga, promene u društvenim normama i percepciji porodičnih odnosa, takođe, utiču na odluku mladih da ostanu duže u roditeljskom domu. Tradicionalna očekivanja o odlasku od kuće nakon završetka školovanja sve više se menjaju, a život sa roditeljima postaje prihvatljiviji izbor.
Neki mladi ljudi, takođe, biraju da ostanu sa roditeljima kako bi im pružili emocionalnu podršku ili pomogli u brizi o starijim članovima porodice. Ova vrsta međugeneracijskog zajedničkog života može biti korisna za sve uključene strane i doprinosi jačanju porodičnih veza.
Ipak, produženo stanovanje sa roditeljima može doneti i određene izazove. Nedostatak privatnosti i autonomije može uticati na individualni razvoj mlade osobe, dok se prekomerna zavisnost od roditelja može otežati proces osamostaljivanja i postizanja lične nezavisnosti, piše britanski list.
Na Balkanu, uključujući i Srbiju, tradicionalno postoji trend produženog stanovanja mladih sa roditeljima, iako su razlozi za ovaj fenomen donekle drugačiji u poređenju sa drugim delovima Evrope.
Visoka stopa nezaposlenosti, niska plata i ekonomska nestabilnost, često otežavaju mladima pronalazak posla i sopstvenog stambenog prostora.
Na Balkanu su porodične veze često veoma jake, a tradicionalne vrednosti obično podstiču bliske porodične odnose i povezanost generacija. Zbog toga mladi često ostaju sa roditeljima kako bi održali te veze i brinuli o starijim članovima porodice.
U Srbiji, kao i u drugim zemljama Balkana, značajan je i faktor ekonomske migracije. Mnogi mladi ljudi napuštaju svoje rodne gradove ili čak zemlje, kako bi tražili bolje prilike za zapošljavanje i život. Oni koji ostaju, međutim, često se suočavaju sa teškoćama pronalaženja posla koji bi im omogućio finansijsku nezavisnost i sopstveni stambeni prostor.
Uz to, postoji i društvena stigma povezana sa produženim stanovanjem sa roditeljima, posebno u kasnijim godinama. To može dovesti do osećaja sramote ili pritiska kod mladih koji žele da ostvare nezavisnost i samostalnost.
Ipak, ovaj trend nije univerzalan i postoje velike razlike u iskustvima mladih na Balkanu i u Srbiji. Mnogi mladi ljudi uspevaju da ostvare finansijsku nezavisnost i obezbede sebi stambeni prostor, dok drugi biraju da ostanu sa roditeljima iz različitih razloga, uključujući i ekonomske i porodične faktore.
Prosečna starost kada se mladi iz Evrope obično je između dvadesetih ili ranih tridesetih godina života.
U mnogim zapadnoevropskim zemljama, kao što su Švedska, Norveška i Danska, na primer, mladi obično napuštaju roditeljski dom i osamostaljuju se u svojim ranim dvadesetim godinama, često nakon završetka školovanja ili sticanja diplome.
Sa druge strane, u zemljama Balkana, kao što su Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina, proces osamostaljivanja može biti odložen zbog ekonomskih izazova, visoke stope nezaposlenosti i drugih faktora. Mnogi mladi ljudi ostaju sa roditeljima duže vreme, ponekad čak do kasnih tridesetih godina, dok pokušavaju da pronađu stabilan posao i obezbede stan.
U južnim evropskim kulturama, postoje veća očekivanja da mladi ostanu kod kuće dok se ne ožene, udaju ili ne steknu stabilan posao.
Obrazovni faktori su još jedan razlog. Produženo školovanje znači da mladi provode više vremena školujući se pre nego što uđu u svet rada, što dodatno otežava osamostaljivanje.
Sa sve većim brojem razvoda i manjim brojem brakova, takođe, mladi osećaju manji pritisak da napuste roditeljski dom.
Ekonomski faktori igraju ključnu ulogu u ovoj pojavi. Visoke cene stanovanja i niže zarade u odnosu na troškove života, razlozi su zbog koih mladi teško postižu finansijsku nezavisnost.
Istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava pokazuje da čak 75 odsto mladih mlađih 35 godina ima teškoće da samostalno zaradi za život.
#Mladi #Evropi #sve #duže #ostaju #žive #roditeljima