Hiljade turista zaglavljenih na aerodromu, piste pretvorene u reke, a automobili plivaju gradom. Ovako je poslednjih nekoliko dana izgledao Dubai, prestonica svetskog luksuza, ali i pustinjski grad koji je pogodila najveća kišna oluja u istoriji.
Postapokaliptične scene na ulicama najnaseljenijeg grada u Ujedinjenim Arapskim Emiratima obišle su svet, a mnogi se pitaju kako je došlo do ove prirodne katastrofe i da li je ikako bilo moguće sprečiti je.
Društvene mreže su požurile da pronađu krivca u zasejavanju oblaka, jednom vidu geoinženjeringa, koji se redovno praktikuje u UAE za izazivanje i pojačavanje količine padavina.
Eksperti, međutim, upozoravaju da je pogrešno verovati da je samo prisiljavanje oblaka da ispuštaju kišu uzrokovalo vremensku kataklizmu.
Zasejavanje oblaka je tehnika manipulisanja vremenskim prilikama ispuštanjem materija koje upijaju vlagu iz okoline (poput srebro jodida) iz aviona u oblake, kako bi se vodena para lakše kondenzovala u kapljice vode ipala na zemlju u obliku kiše. Zemlje širom sveta koriste tu metodu već više od pola veka, ali još nijedno naučno istraživanje nije dokazalo da ona značajno povećava količinu padavina.
Zasejavanje oblaka, u proseku, povećava stopu padavina za oko 5 do 15 odsto godišnje. U Dubaiju je, međutim, u 24 sata palo kiše koliko inače padne za gotovo dve godine.
„Zasejavanje oblaka ne može stvoriti oblake ni iz čega. Ono podstiče vodu koja je već na nebu da se brže kondenzuje i ispusti vodu na određenim mestima. Dakle, prvo vam je potrebna vlaga. Bez nje ne bi bilo ni oblaka”, objašnjava klimatolog Friderike Oto za Naučni medijski centar.
Nacionalni centar za meteorologiju u Emiratima, koji nadzire operacije sejanja oblaka, tvrdi da nije bilo zasejavanja oblaka neposredno pre ili tokom oluje u utorak, kada je došlo do biblijske poplave.
Prognostički modeli su nedelju dana pre ovog nevremena predviđali velike količine padavina, pa nije bilo potrebe da se ide u sejanje oblaka.
Zasejavanje oblaka, takođe, ima lokalni efekat, a nevreme u Dubaiju se proširilo i na susedne zemlje Bahrein i Oman.
Meteorolozi veruju da je ekstremne podavine u Dubaiju podstaknula velika oluja koja se naziva „mezoskalni konvektivni sistem”.
„Do ostvaranja ovakvog sistema dolazi kad se mnogo pojedinačnih grmljavinskih oluja spoji i formira jedan veliki štit visokih oblaka, obično stotinama kilometara u obimu, u kombinaciji sa širokim područjem jakih padavina”, kaže Suzan Grej, profesorka meteorologije na Univerzitetu u Redingu. Takvi izraženiji pljuskovi mogu brzo dovesti do poplava površinskih voda, kao što se dogodilo na aerodromu u Dubaiju.
„Sistem niskog pritiska, pojačan kontrastom između viših temperatura pri tlu i nižih temperatura u visinama, stvorio je uslove za snažnu grmljavinsku oluju”, rekla je viša prognostičarka Ezra Alnakbi za Rojters, dodajući da su klimatske promene, takođe, doprinele stvaranju oluje.
Istraživanje ekstremnih događaja nad južnim Arapskim poluostrvom pokazalo je da se ista ovakva vrsta oluje u tom regionu dogodila čak 95 puta od 2000. godine, a najčešća je na Arabijskom poluostrvu, obično u martu i aprilu. Produženje trajanja takvih oluja od 2000. nad UAE, takođe, povezano je sa globalnim zagrevanjem, jer topliji vazduh može zadržati više vlage. Konkretno, oko sedam dosto više vlage za svaki stepen Celzijusa, što zauzvrat može povećati intenzitet padavina.
„Kiša izazvana grmljavinskim olujama, poput onih viđenih u UAE-u poslednjih dana, posebno se snažno povećava s globalnim zagrevanjem. To je zato što je konvekcija, snažno uzlazno strujanje u grmljavinskim olujama, jača što je svet topliji”, objašnjava klimatolog Dim Kumu.
Nedavna studija klimatskog modelovanja, objavljena u zborniku Scientific Report, sugeriše da bi se godišnja količina padavina do kraja veka mogla povećati za oko 30 odsto u velikom delu Emirata, ako svet nastavi da se zagreva.
Jedan od razloga zašto su poplave uzrokovale toliko veliku štetu je taj što se Dubai brzo proširio tokom poslednjih nekoliko decenija, a malo pažnje bilo je posvećeno izgradnji infrastrukture, poput odvodnih kanala i kanalizacijskih sistema, koji su mogli da spreče iznenadno izlivanje vode.
U Dubaiju je, takođe, malo zelenih površina koje bi apsorbirale vodu, a drenažni sistemi nisu mogli da izdrže toliko velike količine padavina.
Stručnjaci u prvom redu predlažu prilagođavanje infrastrukture drumskog saobraćaja i objekata klimatskim promenama, kao i izgradnju akumulacije za skladištenje vode tokom prolećnih kiša. Uprava za drumski saobraćaj Ujedinjenih Arapskih Emirata je u januaru uspostavila novu jedinicu za upravljanje rizicima od poplava u Dubaiju koja će, čini se, imati pune ruke posla, zaključuje Jutarnji list.
#Otkud #poplave #Dubaiju