BEOGRAD – Muzičar Dado Topić izjavio je da sa grupom saradnika radi na svom biografskom paketu, koji će sadržavati neku vrstu autobiografije, monografiju sa zanimljivim fotografijama iz njegovog života, kao i knjigu pesama.
“Napisao sam tonu pesama. Nisam imao pojma da sam autor nekih. Sam se začudim kako sam i kad to sve stigao”, rekao je Topić Tanjugu.
Topić je priznao da ipak nijedna nije bila tako uspešna kao njegov duet sa pevačicom Slađanom Milošević (1955-2024), dodavši da je “‘Princeza’ najlepša ljubavna balada koju je neko napravio”.
“Govorim iz ugla publike koja je to ocenila. Mene uveravaju da je tako. Kažu: ‘Dado, ova vaša pesma je najlepša ljubavna pesma koju sam ikad čuo'”, naveo je muzičar.
Topić se prisetio da je često sarađivao sa Slađanom Milošević, koja je pevala na njegovom albumu “Neosedlani” (1979), a “Princezu”, za koju je napisao stihove na muziku Sanje Ilića (1951-2021), su snimili i na engleskom jeziku.
“Mi smo se u studiju sreli kao totalni stranci, ali smo odmah kliknuli. ‘Uh, lepo je to’. I ostala je priča”, rekao je muzičar.
Topić se prisetio kako je imao sreću da kao mladić krajem šezdesetih godina iz Osijeka dođe u Beograd, gde je prvi put osetio atmosferu velikog grada i događanja.
Prema njegovim rečima, kao pevač je voleo bluz i soul, a bio je došao na audiciju za pevača Korni grupe, koju je vodio autor i klavijaturista Kornelije Bata Kovač (1942-2022), kome su bile važne neke sasvim druge stvari.
“Prvenstveno disciplina. Svaki dan su bile probe, tako da je to na mene delovalo. Počeo sam da se tražim u svemu tome. Nisam poštivao autoritete, ali smo se dobro Bata i ja povezali”, podsetio se Topić.
Od početka rada sa Korni gurpom bilo je dosta koncerata i drugih aktivnosti, tako da je Topić “profesionalne stvari učio u hodu i sve je divno, krasno funkcionisalo”.
Navevši da se profesionalno prepoznao zbog Beograda i njegovog specifičnog ambijenta, Topić je dodao da mu je glavni grad Jugoslavije “odredio život”.
Topić se posle razlaza sa Korni grupom vraćao u Beograd sa svojim novim rok sastavom Tajm (Time), pošto je ovde za diskografsku kuću PPGP RTB objavio njihov drugi i treći album, kao i “Neosedlane” i “Šaputanje na jastuku” (1980).
“Cela moja karijera je nekako utkana, povezana sa Beogradom. Ja sam muzičar iz Beograda”, naglasio je Topić.
Ocenivši da se bio dopao Kovaču zbog svog načina interpretacije njegovih muzičkih tema, Topić je dodao da su te kompozicije bile vrlo zahtevne i moralo se dosta raditi.
“Nikad nisam pevao na harmonije. Njegove vokalne linije su bile uvek nekako van harmonije. Tek negde u zaključnoj fazi formiranja interpretacije, događao se taj neki spoj harmonija, ritma i melodije koju pevam”, objasnio je Topić.
Prema njegovim rečima, sve znanje koje je koristio u svojim kasnijim muzičkim projektima – “sve je zasluga Bate Kovača”.
Iz Korni grupe Topič je nakon dve godine otišao zbog nesporazuma oko preobimne koncertne aktivnosti, jer mu se to činilo neprikladnim, pa je tako na jedan koncert u Skoplju bend otišao bez njega, koji je ostao u Beogradu.
“Poštovao sam svoj stav da publika zaslužujuje ozbljniji, profesionalni pristup. Ne kao da smo ekipa za potrošnju, svakodnevnu upotrebu”, naveo je muzičar.
Kompozitorske i aranžerske ambicije Topić je ostvario u ”Tajmu”, a iz svoje karijere ističe “Neosedlane”, koji su imali kao temu jugoslovenske gastarbajtere u Zapadnoj Evropi.
Topić je u jednom trenutku čak živeo sa gastarbajterima u Klagenfurtu, slušao životne priče, a “njihov status je uvek bio građana drugog reda, nisu imali nikakva prava, tek da tamo borave”.
“Mene je to dirnulo. Po povratku u Jugu sam napravio dupli album sa tim crticama iz njihovih života, i stvorio jedan dokument. Niko u to vreme nije vodio računa o toj populaciji”, prisetio se muzičar.
Prema njegovim rečima, čak su ga bili zvali u Republički ured za borbu protiv šunda, “jer im se nije sviđala poruka albuma da se vrate kući, da je domovina najlepša”.
“Onda su rekli: ‘Hoćeš ti da zaposliš te ljude koji se vrate iz Nemačke?’ Rekao sam ne, to je stvar državnih službi. Ja sam samo pesnik, pričam ono što osećam. Nisu zabranili album, ali su bili vrlo blizu”, naveo je Topić.
Govoreći o današnjici, Topić je primetio da je digitalno toliko ovladalo medijima, da u izboru muzičkog sadržaja stvara “zid nemogućnosti”.
Prema njegovim rečima, “danas imate bezbroj mogućnosti koje nudi mobilni pritiskom na ekran i to stvara jendu vrstu intelektualne zabune”.
“Ne možete odoliti tolikoj masi informacije koje vam neko servira zdravo za gotovo. Ovo nije vreme za ljude koji su skloni osećanjima i potrazi da prepoznaju nove vrednosti i kvalitete”, naveo je pevač.
Topić je dodao da nije srećan što “postoji masa ljudi koji koriste umetnost kao nešto što je potrošna roba i kratko traje”.
Govoreći o svom muzičkom odrastanju, Topić je naveo da je slušao gitariste Džimija Hendriksa (Jimi Hendrix), Erika Kleptona (Eric Clapton) i Karlosa Santanu (Carlos), kao i muzičare poput Frenka Zape (Zappa) i Majlsa Dejvisa (Miles Davies), “koji je često gostovao u Beogradu”.
Topić je shvatio da upoznavanje velikih bendova doprinosi “sveukupnom trajanju, da budeš dobar i dovoljno elokventan na svoj autentičan način”.
Prema njegovim rečima, imao je sreću da u Beogradu svirao uz gitaristu Geri Mura (Gary Moore), u Crnoj Gori kao predgrupa Rolingstonsima (Rolling Stones), u Ljubljani sa bendom Zizi (ZZ) top i drugima.
Sa iskustvom takvih nastupa, Topić je naveo da je uspeo da nauči neke stvari i zadrži “vlastiti imidž autentičnog rokera”.
“Sve fini i krasni ljudi. Zamolio sam menadžera turneje Rolingstonsa da razgovaram sa (gitaristom) Kitom Ričardsom (Keith Richards). On je definitivno otkačena, kul faca, koji mi se strašno sviđa, jer je van svih klišea, ali nisam uspeo”, priznao je Topić.
Prema njegovim rečima, proveo je popodne sa basistom Stonsa Derilom Džonsom (Daryl Jones) koji mu je objasnio na koji način organizuju i odrađuju koncerte, i koliko košta njihov nastup.
“Kaže: ‘U Crnoj Gori koštamo dva i po miliona dolara, a za vikend sviramo u Madridu vrtnu feštu, biće dvestotinjak ljudi, ali to će ih koštati deset miliona’. Kažem: ‘Pa vi onda tezgarite?’ ‘Da, ali za veliku lovu'”, nasmejao se Topić.
Muzičar je svojevremeno bio dvadesetak dana gost kanadskih Indijanaca, gde je kao potupak inicijacije imao susret sa njihovim vrhunskim Bogom.
“Jahali smo pola sata na minus 32 (stepeni), bez sedla goli do pasa. To sam nekako odradio i dobio sam licencu, bio sam ‘gost poglavica'”, rekao je muzičar.
Topić je dodao da ga je oduševilo što se Indijanci nisu priklonili načinu života belaca i što veruju da oni poseduju “prave simbole postojanja i verovanja, i zovu sebe Prvi narod (First Nation)”.
Koliko god da danas vladalo katastrofično gledanje na budućnost, Topić smatra da je “rešenje da se gledamo u oči, držimo za ruke i kažemo: imamo jedan život, hajde da ga živimo kao srećni i zadovoljni ljudi”.
#sam #muzičar #Beograda