Predstava „Marlen Ditrih – pet tačaka optužnice“ u režiji Harisa Pašovića, gostovala je u ponedeljak uveče u Beogradskom dramskom pozorištu. Lik čuvene filmske dive Marlene Ditrih koja je odbila da podrži Hitlerovu nacističku propagandu, tumači Mirjana Karanović, koja svoju junakinju opisuje ovim rečima:
„Možda je Marlena Ditrih jedna od retkih glumica koje su imale svoj stav i javno ga iznosile. I to ne samo po pitanju politike, već i po pitanju nekih ljudskih prava. Ona je za mene postala još fascinantnija svojim angažmanom i hrabrošću da kaže šta misli. Bez obzira na reakcije okoline sledila je svoje stavove”, i dodaje:
„To što Marlena govori još tridesetih, četrdesetih godina prošlog veka, kako se ponašala, jeste nešto što je danas veoma aktuelno: to da je njen brak bio veoma nekonvencionalan, da nije previše marila za mišljenja drugih ljudi o sebi, da je imala svoj put u životu i privatno i poslovno, da je bila veoma obrazovana i da je gajila, negovala svoj intelekt. Bilo joj je važno da bude svoja”.
Your browser doesn’t support video.
Please download the file: video/youtube
Marlen Ditrih je bila više od glumice i pevačice – bila je ikona koja je oblikovala svoje vreme i postavila standarde koji su menjali društvene norme i stavove.
Rođena u Berlinu 27. decembra 1901, bila je sinonim za eleganciju, sofisticiranost i nekonvencionalnost. Filmsku karijeru počela je dvadesetih godina prošlog veka, da bi tridesetih postala jedna od najcenjenijih glumica, kao i najplaćenija kabaretska igračica na svetu. Ostvarila je zapažene uloge u filmovima „Plavi anđeo”, „Žena za kojom se čezne”, „Šangaj ekspres”, „Đavo je žena” i „Plava Venera”. Iako su uloge često bile definisane njenim senzualnim i misterioznim izgledom, Marlen je pokazala i značajan glumački talenat. Nominovana je za Oskara za najbolju glavnu glumicu i u filmu „Maroko” (1930).
Marlen u filmu „Žena je đavo”
Međutim, njena privlačnost nije bila samo u lepoti ili glumačkom talentu, ona je bila figura koja je provocirala i hrabro se borila za svoja uverenja.
Nakon izbijanja Drugog svetskog rata, odbila je da se vrati u Nemačku pod vlašću nacista. Aktivno je podržavala savezničke snage nastupajući za američke vojnike na frontu. Nakon rata, nastavila je filmsku karijeru, ali je takođe aktivno učestvovala i u humanitarnim i političkim aktivnostima. Nastupala je i kao kabaretska pevačica, gde je svojim zavodljivim glasom pevala na nekoliko jezika. Njen najpoznatiji hit „Lili Marlen” postao je nezvanična himna vojnika svih strana tokom Drugog svetskog rata.
Sa američkim vojnicima
Nagrađena je francuskim ordenom Legije časti i američkom Medaljom slobode, dok je u Nemačkoj smatrana „izdajnikom otadžbine”. Zvanična priznanja došla su kasno. Tek 1997. dobila je svoj trg u Berlinu, sa posvetom: „Berlinska svetska zvezda filma i šansona. Zalog za slobodu i demokratiju, za Berlin i Nemačku”. Sto godina od njenog rođenja, 2002. godine, proslavljeno je uz veliku pompu kada joj se Nemačka i zvanično izvinila zbog neprijateljstva, a grad Berlin posthumno dodelio status počasne građanke.
Marlenin privatni život bio je jednako intrigantan kao i njena karijera. Živela je izvan okvira tadašnjih društvenih normi. Deklarisala se kao biseksualka, javno nosila muška odela, imala otvorene veze i sa muškarcima i ženama. Bila je daleko ispred svog vremena i ostala simbol neustrašivosti i slobode.
Marlen Ditrih preminula je 6. maja 1992. u Parizu u 90. godini, ali njen uticaj na svetsku kulturu živi i danas.
#Marlen #Ditrih #život #izvan #granica