U Klivlendu, Ohajo, postoje hiljade napuštenih i trošnih domova, a njihove strukture su pune teških metala i otrova.
To stvara problem kada se ove zgrade sruše, jer je veći deo ovih otpadnih materija toksičan.
Ispostavilo se, međutim, da bi gljive mogle da budu rešenje ovog problema.
U borbi protiv zagađenja i klimatskih promena, sve veći broj naučnika okreće se jednoj od najstarijih biotehnologija prirode: gljivama. Grad Klivlend se suočava sa epidemijom napuštenih kuća.
Hiljade ovih oronulih struktura zagađene su toksinima poput olova i do te mere su propale da su nepopravljive. Ako vam zvuči zastrašujuće da srušite i bezbedno se rešite otpada jedne takve kuće, zamislite hiljade njih, piše Bi-Bi-Si. Jedno od ključnih pitanja koje se nameće jeste: šta raditi sa toliko toksičnog otpada koji nastaje prilikom rušenja ovih struktura?
Naučnici su se dosetili da bi ih gljive mogle koristiti kao supstrat.
Substrat je materijal koji micelijum (nitasti, vegetativni deo gljive) koristi za ishranu. Drugim rečima, gljive mogu da pojedu otrovni otpad iz napuštenih kuća.
Teški metali i drugi toksini se izdvajaju i zadržavaju u gljivama koje rastu, dok ostaci substrata, uključujući micelijum, mogu da posluže za pravljenje čistih cigli za novu gradnju. Ove „micelijumske cigle” imaju konzistenciju sličnu tvrdom drvetu i, u zavisnosti od specifičnosti procesa proizvodnje, pokazale su se znatno jačim od betona.
Biocikler program kompanije Redhouse, koji je samo jedan od mnogih raznovrsnih eksperimenata širom sveta, usmerenih na eliminisanje zagađenja, borbu protiv klimatskih promena i ublažavanje njihovih već prisutnih efekata, uz pomoć jedne od najstarijih biotehnologija prirode: gljiva.
Džoan Rodrigez, osnivačica i izvršna direktorka organizacije Mycocycle, koja se bavi reciklažom građevinskog otpada za korporativne klijente, ističe da se na ovaj način efikasno odvajaju tone otpada od deponije.
Čak 11 odsto svetskog ugljenika dolazi iz materijala u građevinskom okruženju. Do 2027. godine, samo Mycocycle-ova reciklaža otpada trebalo bi da rezultira smanjenjem ugljenika od blizu 160.000 metričkih tona.
Iako možda zvuči kao veliki zadatak za skromne gljive, sposobnost nekih vrsta da konzumiraju otpad i eliminišu zagađivače – među ostalim karakteristikama – znači da predstavljaju ogromnu priliku za izdvajanje štetnih toksina kako iz našeg građevinskog, tako i iz prirodnog okruženja.
Gljive imaju izvanrednu sposobnost da apsorbuju i neutrališu zagađivače iz okoline. One koriste svoj micelijum da apsorbuju toksine iz zemlje, vode i vazduha.
Micelijum deluje kao prirodni filter, hvatajući teške metale, hemikalije i druge zagađivače.
Gljive proizvode enzime koji razgrađuju toksine na manje štetne komponente. Neki metaboliti gljiva mogu potpuno da neutrališu otrove.
Toksini se akumuliraju u samim gljivama koje rastu, dok micelijum ostaje relativno čist.
Ovo omogućava da se zagađivači izoluju i bezbedno uklone.
Micelijum ima veliku površinu i može da fizički adsorbuje zagađivače. Ovo je slično procesu filtracije.
Gljive se koriste u procesu bioremedijacije za čišćenje zemljišta, vode i otpada. Na primer, koriste se za uklanjanje nafte iz zemljišta ili za čišćenje industrijskih otpadnih voda.
Gljive su prirodni čistači koji mogu da pomognu u borbi protiv zagađenja i očuvanju životne sredine.
Evo nekoliko primera specifičnih vrsta gljiva koje su efikasne u čišćenju zagađenih područja:
Vrganj: Efikasan je u čišćenju zemljišta zagađenog teškim metalima kao što su olovo, kadmijum i cink.
Šareni trames: Koristi se za bioremedijaciju zemljišta zagađenog poliaromatičnim ugljovodonikom.
Šitake: Efikasne su u čišćenju zemljišta zagađenog pesticidima i fenolom.
#Gljive #jedu #kuće #Ohaju