Ozon i druge komponente zagađenja vazduha, osim astme i respiratornih bolesti, kod mladih izazivaju i osećaj tuge i beznađa, a glava im je puna misli o oduzimanju života
Zagađenje vazduha i izloženost ozonu povezana je sa porastom simptoma depresije kod adolescenata tokom vremena, čak i u naseljima koja ispunjavaju standarde kvaliteta vazduha, navodi se u novom istraživanju koje je objavila American Psychological Association. Ozon je gas koji nastaje kada različiti zagađivači iz fosilnih goriva poput izduvnih gasova motornih vozila, elektrana i drugih izvora reaguju na sunčevu svetlost. Viši nivo ozona povezan je sa različitim fizičkim oboljenjima, uključujući astmu, respiratorne viruse i preranu smrt od respiratornih uzroka.
Zagađenje vazduha utiče na pojavu 4 simptoma depresije
Ova studija je prva koja povezuje nivo ozona sa razvojem simptoma depresije kod adolescenata tokom vremena. Kako naučnici navode, ti simptomi mogu da budu uporna osećanja tuge ili beznađa, poteškoće sa koncentracijom, poremećaj sna i misli o samoubistvu.
– Mislim da naši nalazi zaista govore o važnosti razmatranja uticaja zagađenja vazduha na mentalno zdravlje, pored fizičkog zdravlja – naglasila je dr Erika Manczak, glavni istraživač ove studije sa University of Denver.
Ozon i druge komponente povećavaju rizik od zapaljenskih procesa u telu
Istraživači su analizirali podatke iz prethodne studije o stresu rašenoj na 213 učesnika adolescenata (uzrasta od 9 do 13 godina) u oblasti zaliva San Francisko. Istraživači su uporedili podatke o mentalnom zdravlju adolescenata tokom četvorogodišnjeg perioda sa podacima o sredini u kojoj žive i podacima o kvalitetu vazduha njihovog okruženja.
Adolescenti koji su živeli u oblastima sa relativno višim nivoom ozona pokazali su značajno povećanje simptoma depresije tokom vremena, iako nivo ozona u njihovom susedstvu nisu prelazili državne ili nacionalne standarde kvaliteta vazduha. Na nalaze nisu uticali pol, starost, rasa, prihod u domaćinstvu, obrazovanje roditelja ili socioekonomske karakteristike njihovog susedstva, a istraživanje je objavljeno na Developmental Psychology.
– Bilo je iznenađujuće da je prosečan nivo ozona bio prilično nizak, čak i u područjima sa relativno većom izloženošću ozonu. Ovo zaista naglašava činjenicu da, čak i niski nivoi izloženosti ozonu imaju potencijalno štetne efekte – istakla je dr Erika Manczak. Ozon i druge komponente zagađenja vazduha, kako je navela, mogu da doprinesu visokom nivou zapaljenskih procesa u telu, što je povezano sa nastankom i razvojem depresije. A adolescenti mogu biti posebno osetljivi na ove efekte jer provode više vremena na otvorenom.
Čak i nizak nivo zagađenja vazduha utiče na i na fizičko i na mentalno zdravlje
Studija je, kako je napomenuto, uključila relativno mali uzorak ispitanih iz jedne oblasti SAD i ne može se dokazati da je nivo ozona uzrokovao povećanje simptoma depresije, već je istraživanje pokazalo da postoji veza između njih. Takođe je, kako su naglasili, moguće i da druge komponente zagađenja vazduha, osim ozona, mogu da budu faktor razvoja depresije.
– Budući da zagađenje vazduha nesrazmerno utiče na marginalizovane zajednice, nivo ozona bi mogao da doprinese zdravstvenim disparitetima. Zajednice takođe treba da razmotre načine da smanje izloženost ozonu, kao što je održavanje omladinskih sportskih događaja u zatvorenom prostoru, kada je to potrebno, i ograničavanje vožnje tokom kritičnih sati zagađenja vazduha – predložila je dr Manczak, po kojoj bi u ulaganje u čiste i obnovljive izvore energije, koji smanjuju zagađenje vazduha, takođe moglo da bude od pomoći. Državni standardi kvaliteta vazduha, kako ističe, treba da budu stroži i da postoje stroži propise o industrijama koje doprinose zagađenju, jer, nalazi studije pokazuju da čak i „niski nivoi izloženosti ozonu mogu da predstavljaju potencijalno ozbiljne rizike za fizičko i mentalno zdravlje“.
#Kako #zagađenje #vazduha #može #izazove #određene #simptome #depresije #kod #adolescenata