Nema ko ne voli zavodljivi, jak miris sveže spremljene kafe. A sada su naučnici otkrili da su se biljke koje obezbeđuju većinu svetskih zaliha kafe pojavile pre oko 600.000 do milion godina kada su se dve druge vrste kafe unakrsno oprašile u šumama Etiopije.
Naime, oko 60 odsto svetske ponude kafe potiče od biljaka Kafe arabika, koje sada rastu u tropskim regionima širom sveta. Novo istraživanje otkrilo je kada i gde su se originalne biljke pojavile i razvile što je važno za razumevanje evolutivnog razvoja biljnog sveta. Koristeći metode populacijskog genomskog modeliranja, istraživači su utvrdili da je Kafe arabika evoluirala kao rezultat prirodne hibridizacije između dve druge vrste kafe – Kafe eugenioidesa i Kafe kanekspora. Hibridizacija je rezultirala poliploidnim genomom, što znači da svako potomstvo sadrži dva seta hromozoma od svakog roditelja. Ovo je možda dalo Kafe arabici prednost u preživljavanju koja joj je omogućila da napreduje i prilagođava se.
„Često se tvrdi da događaj hibridne poliploidije može dati neposrednu evolucionu prednost s obzirom na to da se dva seta hromozoma – a samim tim i dva kompletna seta gena – nasleđuju odmah nakon toga”, navodi biolog i koautor studije Viktor Albert za Live Science.
Prema njegovim rečima, naučnici su uneli procenjenu stopu mutacije i vreme generisanja. Zajedno, ove pretpostavke omogućile su da se konvertuje vreme u kalendarske godine. Albert smatra da je njihova procena prilično tačna. Istraživači su koristili genetske informacije iz 41 uzorka Kafe arabike sa različitih lokacija, uključujući i primerak iz 18. veka. Bez obzira na to kada se razvila, ovaj hibridni genom je omogućio biljci da cveta dok se uzgajala širom sveta. Prvobitno se verovalo da su ga uzgajali ljudi u Etiopiji, a zatim se trgovalo na Bliskom istoku, gde je bio dobro poznat napitak do 15. veka. Prema jednoj legendi, indijski muslimanski hodočasnik sufi prokrijumčario je sedam semena iz Jemena i osnovao farme kafe u Karnataki, Indija, oko 1670. godine. Holandski trgovci počeli su da gaje biljku u drugim regionima — prvi put su posadili arabiku na ostrvu Java 1699. godine, a jedan je poslat u botaničku baštu u Amsterdamu 1706. godine. Holanđani i Francuzi, sa kojima je biljka bila podeljena, takođe su prevezli sadnice u svoje kolonije u 18. veku. Potomci originalnih biljaka poznati su kao Tipika, dok je mutacija koja se dogodila na ostrvu Reunion rezultirala drugim oblikom koji se zove Burbon. Većina aktuelnih biljaka Kafe arabike potiče od ove dve loze, mada se uzgaja i nekoliko divljih ekotipova poreklom iz Etiopije.
Dok je poliploidna priroda njegovog genoma možda obezbedila Kafe arabici neke prednosti, takođe ju je učinila ranjivom na bolesti, posebno na rđu listova kafe. Genetska uska grla — drastično smanjenje populacije — zbog klimatskih varijacija smanjila su genetsku raznolikost i pre ljudske kultivacije. Najstarije usko grlo se možda dogodilo pre 350.000 godina, a drugo pre 5.000 godina. Činjenica da se sve sadašnje biljke odnose na jednog roditelja je još jedno usko grlo.
„Nije toliko u stanju da se suprotstavi rđi u trci u naoružanju gde se genetske varijacije u arabici susreću sa evoluirajućom populacijom rđe i bori se napred-nazad da se prilagodi bolesti. Umesto toga, rđa ima veći kapacitet da se prilagodi svakom novom otporu koji evoluira “, rekao je Albert.
#Dve #biljke #nasumično #spojene #pre #milion #godina #nastalo #jedno #najpopularnijih #pića