Od najstarijih vremena ljudi su nadevali nadimke jedni drugima. Najstariji zabeleženi nadimak potiče iz 5. veka pre nove ere, to je nadimak Obad, koji je nosio čuveni grčki filozof Sokrat, zabeležio je Radoslav R. Đurić u svojoj knjizi „Nadimci i njihovo poreklo” .
Profesor srpskog jezika i književnosti Miloš Rogan bavio se ovom temom u radu „Slovenski antroponimi u pripovedačkoj prozi Radoslava Bratića”, to jest istraživanju rađenom 2022. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu. U Bratićevoj zbirci pripovedaka „Zima u Hercegovini” muških nadimaka ima daleko više od ženskih. Razlog za to je, kako objašnjava, činjenica da su patrijarhalni narodi skloniji težnji da izuzmu ženski rod od poruge i podsmeha. Nasuprot onima odmila, prisutno je i šest nadimaka koji ismevaju svog nosioca, na osnovu određene fizičke ili psihičke karakteristike. Takvi su nadimci kao što su Ješna (koja rado i obilno jede), Brljo (prljav, musav čovek), Kuga (teška i zarazna bolest) i drugi.
– Nadimak je dodat imenu i prezimenu osobe. Svrha nastajanja jeste stvaranje prepoznatljivog znaka kojim ćemo razlikovati pomenutu osobu. Tokom vremena nadimci su se nadevali kako bi se sakrilo pravo ime osobe. Naime, vladalo je verovanje da zle i nečastive sile mogu da naude osobi ukoliko poznaju njegovo ime – objašnjava naš sagovornik.
Ističe da je česta pojava da se pojedinci u svakodnevnom životu nazivaju drugačijim imenom od onih koje su dobili na krštenju kako bi se sačuvali od demonskih uticaja.
– Nadimci u sebi nose različite stepene duhovitosti i blage ironije, veoma je važno razlikovati nadimke i imena odmila. Svrha imenima odmila jeste da onog koji je nosilac tog imena pozitivno predstave u okolini, dok nadimci, uglavnom, imaju tendenciju da naruže, ismeju i negativno obeleže svog nosioca – navodi Rogan.
Inventivnost narodnog duha vrlo često se vidi na nadimcima. Nekada su nosioci najlepših imena ujedno i nosioci nadimaka koji sadrže pakosnu i podrugljivu značenjsku nijansu. Vrlo često se nadimkom iskazuju glavne osobine ličnosti, mada su one ponekad negativne psihičke ili fizičke.
– Nadevanje nadimaka ima i svoju praktičnu stranu. Oni pomažu ljudima pri raspoznavanju na koje se lice odnosi govor – dodaje profesor.
Procenjuje i da su lični nadimci manje zastupljeni u Crnoj Gori, Hercegovini i zapadnoj Srbiji, dok je njihov broj u ostalim srpskim krajevima dosta veći.
– Razlog ovome leži u činjenici da u ovim krajevima uvredljiva reč ima veliku težinu i samim tim nije blagonaklono prihvaćena u društvu. Uzroci nastanka nadimaka jesu raznovrsni, mogu biti iz milosti, ali i iz zlobe. Mogu biti porodični, familijarni, bratstvenički, plemenski, klupski, partijski, ideološki i ratnički – objašnjava Rogan.
Muzičari neretko svoje nadimke pretvaraju u umetnička imena ili obrnuto: Đorđe Miljenović je Skaj Vikler, Dragana Šarić je Bebi Dol, Snežana Berić je Ekstra Nena, Stefani Džoan Andželina Džermanota je Ledi Gaga…
Nekada su poznate ličnosti u društvu poznatije po imenima koje su dobile odmila nego po podacima upisanim u matične knjige rođenih. Ne mora se nadimak dodeliti samo ljudima, mogu ga imati i životinje, sportski klubovi, gradovi, države…
Novak Đoković Nole
Ljubiša Samardžić Smoki
Dragomir Bojanić Gidra
Anđela Ignjatović Breskvica
Danilo Stojković Bata
Zoran Kostić Cane
Momčilo Bajagić Bajaga
Dubrovnik, Biser Jadrana
Split, Dioklecijanov grad
Japan, Zemlja izlazećeg sunca
Njujork, Velika jabuka
Amsterdam, Venecija severa
Pariz, Grad svetlosti
Fudbalska reprezentacija Srbije, Plavi, Orlovi
Prema Pravopisu srpskog jezika Matice srpske (2018), nadimci se pišu velikim slovom „ako se sami upotrebljavaju ili su srasli s imenom i postali njegov sastavni deo”. Na primer, Jovan Jovanović Zmaj, Dušan Silni, Ričard Lavljeg Srca, Petar Veliki.
Pri pisanju nadimaka u kombinaciji s punim imenom ne piše se crtica. Ako nadimak dolazi iza ličnog imena, kao njegova zamena, onda se veže s imenom, ali crtom a ne crticom, na primer, Milosav ‒ Mija Aleksić ili Velimir ‒ Bata Živojinović.
Međutim, u različitim kulturama upotrebljavaju se različite forme. Engleski nadimci obično su predstavljeni u navodnicima između imena i prezimena nosioca ‒ Dvajt Dejvid „Ajk” Ajzenhauer. Ukoliko postoji srednje ime, uglavnom se izostavlja, naročito u govoru. Nemci takođe koriste navodnike, ali drugačijeg stila ‒ Andreas Nikolas „Niki” Lauda.
Italijani, s druge strane, ispisuju nadimak posle punog imena uz korišćenje rečce detto (zvani) ‒ Salvatore Schillaci detto Totò. A u španskom jeziku nadimak je napisan u formalnim kontekstima na kraju, koristeći reči koje znače „poznat” ‒ Alonso Fernández de Madrigal, más conocido como „el Tostado”.
#Kažete #Nole #sve #jasno