Vernici i crkva danas obeležavaju Veliki petak, dan kada je, prema verovanju, Isus Hrist osuđen i razapet na Golgoti, gde je i umro.
Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva i za njega se vezuje veliki broj običaja i verovanja.
Veliki petak ili Strasni petak je hrišćanski praznik kojim se obeležava stradanje Isusa Hrista, njegovo raspeće na časni krst i njegova smrt za spasenje sveta.
Danas se Crkva seća događaja koji su neposredno prethodili Hristovom raspeću – od trenutka kada je Isus izveden pred sud Pontija Pilata, pa sve do momenta kada je skinut sa krsta i položen u grob koji su čuvali vojnici kako bi sprečili da neko ukrade telo.
Zbog toga je reč o najtužnijem hrišćanskom prazniku. Danas se strogo posti, ne peva se, ne veseli se, a do Uskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, jer ona simbolizuju radost, nego se vernici pozivaju u hram drvenim klepetalima.
Iako je Veliki petak dan i velike žalosti, ipak hrišćanima ovaj dan treba da posluži da bi se duboko zamislili nad životom. Hristos je svoj život dao da bismo mi živeli, da bi nas spasao. A da li mi živimo život dostojan Hrista? Da li praštamo? Da li činimo dobro?
Printscreen/YouTube
Na ovaj veliki praznik valja uraditi i ne uraditi sledeće stvari:
Strogo postite
Ovaj dan se posti i to strogo! Jede se samo hleb i pije se voda. Verovanje u narodu je da se na ovaj dan ne jede kopriva, ali ni riba. Uz strogi post ide i molitva.
Ovaj dan se u kućama ne loži vatra i ne mesi se hleb.
Ne rade se kućni, ni poslovi u polju
Dan posvećen preispitivanju. Na Veliki petak domaćice ne kuvaju. Taj dan je rezervisan za mir, tugovanje, molitvu i farbanje jaja.
Jaja se farbaju celi dan, u što šarenije boje, a prvo ofarbano jaje se naziva čuvarkuća, boji se u crvenu boju i ostavlja na izdvojeno mesto godinu dana, da čuva kuću.
Profimedia
Provlačenje ispod plaštanica
Na Veliki petak se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima. Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na ckvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.
Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica.
Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena.
Profimedia
Ne uzimajte igle, ne valja se
Danas ne uzimajte igle i eksere. Stari kažu – ne valja se! Ovaj dan se naziva i “Raspeti petak”, pa se veruje da danas ne valja dirati oštre predmete da se ne bi “povređivale Isusove rane”. Zbog toga danas obućari i krojači ne rade.
U nekim delovima Srbije veruje se da danas veštice bacaju čini, pa se deca ne puštaju iz dvorišta. Slično, veruje se da će devojke koje na današnji dan uzberu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote sanjati onoga ko im je suđen.
Jedine koje danas vredno rade su domaćice! One već uveliko farbaju jaja, a kako napraviti ono najlepše, tajna je koju svaka ljubomorno čuva, piše Istorijski zabavnik.
I bilo da verujete u narodne priče ili ne, i vi bi danas trebalo da obojite bar jedno jaje. Neće vam biti potrebno mnogo vremena, sigurno će vam biti zabavno, a i narod kaže – valja se!
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili
android aplikaciju –
24sedam
Vest koja vredi
Pratite nas na društvenim mrežama
#Devojke #ako #Veliki #petak #uradite #ovo