Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju drugi dan Vaskrsa – Vaskršnji ponedeljak, u narodu nazvan Svetli ponedeljak, i praznik Svetog Georgija poznatiji kao Đurđevdan.
Vaskrs se slavi tri dana, pa su u kalendaru SPC crvenim slovom obeleženi i današnji Vaskršnji ponedeljak i sutrašnji Vaskršnji utorak. Vaskršnjim ponedeljkom započinje takozvana Svetla nedelja, koja se smatra produžetkom Vaskrsa. Raširen je i naziv „Bela nedelja”, jer spada u tzv. trapave sedmice, tokom kojih se ne poste ni sreda ni petak.
Vaskršnji ponedeljak je drugi dan slavlja od ukupno tri, i na ovaj dan se u goste pozivaju drage osobe koje nisu članovi uže porodice. Prvi dan Vaskrsa obeležava se u krugu porodice.
Uobičajenim pozdravom „Hristos vaskrse”, na koji se odgovara „Vaistinu vaskrse”, pozdravlja se tokom narednih 40 dana, sve do Spasovdana.
Vernici SPC a posebno oni koji slave Đurđevdan, ove godine praznovaće Vaskršnji ponedeljak zajedno sa krsnom slavom, što je situacija koja se ne dešava prečesto – poslednji put isto je bilo 2013. godine.
Đurđevdan se ubraja u nepokretne praznike i uvek ga proslavljamo istog datuma – šestog maja. Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje svetog Đorđa, koje se desilo 23. aprila 303. godine. Posle Svetog Nikole i Svetog Jovana, Đurđevdan je treća najčešća slava u Srba.
Sveti Georgije, Đurđe ili Đorđe, kako ga Srbi zovu, na ikonama se prikazuje u ratničkoj opremi na konju, kako dugim kopljem probada aždaju koja simbolizuje mnogobožačku silu, čiji su vladari progonili hrišćane. Sveti Georgije je toj aždaji zadao odlučujući udarac jer je ubrzo car Konstantin učinio kraj progonima i Milanskim ediktom 313. godine hrišćanstvo proglasio za zvaničnu crkvu u Rimskom carstvu. Zbog pobede nad mnogoboštvom svetog Đurđa zovu Pobedonosac.
Prema Đurđevdanu su se usklađivali i hajduci, kazuje se i u narodnim pesmama, pa je tako „Đurđevdanak hajdučki sastanak”. Kad gora ozeleni hajduci su napuštali svoja skrovišta u kojima su zimovali i sastajali se sa družinom i kretali u nove pohode.
Đurđevdan slave Romi u celom svetu, bez obzira na podelu na pravoslavnu, katoličku i muslimansku konfesiju ovog naroda
Običaji na Đurđevdan
U nekim krajevima na Đurđevdan se pletu venčići od prolećnog cveća, a onda se njima kite ulazna vrata. Ti venčići treba da stoje do narednog Đurđevdana. Ovo se čini – „Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru”.
Na Đurđevdan su se ljudi kitili đurđevkom kao simbolom rascvetalog proleća. Svaka travka i cvet ima svoje značenje.
Jedan od običaja vezan za ovaj lep prolećni praznik je umivanje vodom u koju su prethodne noći potopljene mirisne trave: „deca kako bi bila zdrava kao dren preko cele godine, devojke da se momci grabe oko njih, stariji da budu vitalni, a domaćini da im kuća bude čuvana”.
I danas se veruje da ako je na Đurđevdan vedro i lepo vreme da će godina da bude plodna.
#Danas #slavimo #Vaskršnji #ponedeljak #Đurđevdan