Kada otkriju da deca lažu, odnosno da ne govore istinu ili jednostavno nešto svesno prećute, roditelji se zabrinu i pitaju da li će njihova deca odrasti u nemoralne i problematične ličnosti. Neretko preispituju i da li su tome sami doprineli kao roditelji.
Svi psiholozi su u nečemu jednosložni: sva deca pribegavaju lažima bez obzira na vaspitne modele.
Iz razvojne perspektive laganje je normalna i očekivana pojava. Iako se ne smatra društveno prihvatljivim ponašanjem, ono predstavlja pozitivnu prekretnicu u dečjem razvoju jer pokazuje da se razvijaju kognitivne funkcije, posebno emotivna i socijalna inteligencija.
Dete je počelo da uočava i razume tuđa osećanja, očekivanja, uverenja i ponašanja.
– Istraživanja pokazuju da deca rano počinju s lažima, već oko treće godine, ali se dečje shvatanje iskrenosti i laži menja s uzrastom. Tokom ranog detinjstva, odnosno u predškolskom uzrastu, dečja mašta „buja” zamagljujući granicu između stvarnosti i fantazije. U nevinom istraživanju sveta deca mogu izmišljati priče kao sredstvo kreativnosti ili eksperimentisanja, ali ne sa zlonamernim ciljem. Tako je, na primer, postojanje imaginarnog prijatelja uobičajena pojava u detinjstvu – kaže za „Magazin” dr Tijana Antin Pavlović, specijalista dečje i adolescentne psihijatrije.
Procenjuje se da čak dve trećine dece ima zamišljenog prijatelja, obično između treće i osme godine, kaže naša sagovornica.
Ona objašnjava da kada devojčica u tom uzrastu kaže „Videla sam kroz prozor vilu koja leti sa čarobnim štapićem”, tu imaginarnu laž treba shvatiti kao fantastičnu prenaglašenu priču koja treba da impresionira vršnjake („Moj tata vozi avion”).
U školskom uzrastu, a posebno u adolescenciji dete postaje sposobno za laž sličnu lažima odraslih. Može da smišlja komplikovane zaplete, potpuno svesno, s ciljem da izbegne odgovornost za svoje postupke („Nisam šutnuo loptu”), da izbegne obaveze („Nemam ništa za domaći”), da ne bi razočaralo roditelje („Danas sam dobio peticu” – a dobilo je trojku), da bi izbeglo kaznu ili da bi olakšalo trenutnu situaciju zbog očekivane burne reakcije i kritike roditelja ako saznaju istinu.
Tijana Antin Pavlović dodaje da se s razvojem kritičkog i apstraktnog mišljenja, s povećanjem samosvesti i empatije i boljim razumevanjem drugih adolescenti mogu služiti laganjem kao sredstvom za samoodržanjem. Oni lažu da bi se poštedele tuđe emocije ili izbeglo povređivanje voljenih osoba.
– Zajednički imenitelj za sve laži u svim uzrastima jeste da se laganje dešava kada se deca osećaju ugroženo i žele da izbegnu kaznu i odbacivanje, kako bi privukla pažnju, ali i da bi testirala granice ili u želji za nagradom, kako bi se prikazali u „boljem svetlu” u očima roditelja ili vršnjaka.
I sredina u kojoj dete odrasta značajno utiče na njegovu sklonost ka laganju. U porodicama gde se ceni i neguje iskrenost deca usvajaju takav model ponašanja. Nasuprot tome, porodično okruženje obeleženo nestabilnošću, nedoslednošću u zahtevima, nedostatkom pozitivnih uzora, gde je laganje normalna pojava, može podstaći neiskreno ponašanje – kaže psihološkinja.
Zato ona i podseća da roditelji treba da stvore atmosferu u kojoj se deca osećaju sigurno da kažu istinu i ispolje svoja osećanja, ali i da postave jasne granice.
Ako roditelji stalno kritikuju decu, kažnjavaju ih i osuđuju, time povećavaju šansu da deca sve češće lažu kako bi izbegla kaznu ili da bi zadržala pozitivnu sliku o sebi, jer niko ne voli da stalno dobija negativne poruke o svom ponašanju i osobinama.
Važno je imati na umu i da to što dete laže ne znači da će ceo život lagati.
– Dete je osoba koja izgovara laž, a ne lažov. To je ogromna razlika! Zato je dragoceno da roditelji izgrade poverenje u odnosu s decom – poručuje dr Tijana Antin Pavlović.
– Pohvalite dete kada kaže istinu, kažite da cenite to što je bilo iskreno.
– Naučite ga da su greške i neuspesi normalne i korisne životne pojave, jer iz njih učimo.
– Budite topli, nežni, podržavajući i brižni, govorite detetu da ga volite takvo kakvo jeste i pokažite mu to kroz svakodnevne situacije.
– Budite iskreni s detetom i otvoreno ga pitajte da li ga nešto brine ili plaši pa zbog toga izgovara laž.
– Poštujte detetovu privatnost i potrebu da ne deli sve s vama.
– Izbegavajte vređanje, surovo i strogo kažnjavanje, posebno fizički, jer ćete navesti dete da još više laže iz straha od kazne.
– Kratko ukažite detetu na posledice laganja, jer duga moralna predavanja neće dati očekivani efekat.
– Objasnite detetu da će vremenom ljudi prestati da mu veruju i da će izgubiti prijatelje, kao u basni o pastiru koji je stalno vikao da dolazi vuk.
#Zašto #deca #lažu