Pre 138 godina, 8. maja 1886. godine, prva Koka-kola na svetu prodata je za 5 centi.
Formula napitka je bila kreacija dr Džona Stita Pembertona, prvobitno je osmišljena u formi tonika za razne bolesti, a sadržavala je i alkohol i kokain.
Doktor Pemberton je inspiraciju za svoj napitak pronašao u francusko-korzikanskom vinu od koke – Vinu Marijani, ali njegov recept je dodatno uključivao afrički orah – kolu, kao izvor kofeina, kao i oko 3,5 grama kokaina iz lista koke. On, naravno, nije imao pojma da će njegov proizvod, koji se prodavao u apoteci pod nazivom „Eagle Drug and Chemical House”, u Kolumbusu, Džordžija, SAD, prerasti u gigantsku kompaniju i industriju, koja će preplaviti čitav svet.
Pukovnik Konfederacije Džon Pemberton, ranjen u Američkom građanskom ratu i zavisnik od morfijuma, diplomirao je medicinu i započeo potragu za pronalaženjem zamene za problematičnu drogu.
Koka-kola nije bila Pembertonov prvi recept. On je 1885. predstavio „Francusku vinsku koku”, alkoholno piće koje je prodavao kao tonik za nerve i lek za glavobolju.
Ubrzo pošto je predstavio svoj proizvod, međutim, usvojen je zakon o zabrani alkohola i Pemberton je morao da razvije bezalkoholnu verziju. Tako je smislio preteču Koka-kole.
Špansko piće pod nazivom „Kola koka“ predstavljeno je na takmičenju u Filadelfiji 1885. godine, godinu dana pre zvaničnog rođenja Koka-kole.
Pemberton Chemical Company, kasnije preimenovana u Coca-Cola, osnovana je da bi reklamirala i prodavala novi proizvod. Kada je prvi put prodata, Koka-kola je bila u obliku sirupa i sok je sa gaziranom vodom pravljen na licu mesta – flaširanje u Hačinsonove boce je došlo kasnije.
Koka-kola je reklamirana kao „Piće za umerenost“, što je privuklo mnoge ljude, jer je Pokret za umerenost uživao široku podršku u to vreme. Prva prodaja bezalkoholne Koka-kole odigrala se u „Džejkobovoj farmaciji” u Atlanti, Džordžija, 8. maja 1886, gde se prvobitno prodavala za pet centi po čaši.
Fontane sa soda-vodom u apotekama bile su popularne u Sjedinjenim Državama u to vreme, zbog verovanja da je gazirana voda dobra za zdravlje. Pembertonovo novo piće je plasirano i prodavano kao patentirani lek, pri čemu je doktor tvrdio da leči mnoge bolesti, uključujući zavisnost od morfijuma, loše varenje, nervne poremećaje, glavobolje i impotenciju.
Pemberton je umro 1888. godine, pre nego što je mogao da vidi kako njegova kreacija zaista raste.
Posle njegove smrti, Ejza G. Čendler je preuzeo kontrolu nad kompanijom i vodio je do 1916. godine. Nakon Čendlera, kompanija je prodata grupi investitora uključujući Ernesta Vudrafa, koji je svog sina Roberta doveo na čelo kompanije, koju je ovaj posle vodio dugi niz godina. Pod njegovim vođstvom kompanija je počela da flašira Koka-kolu, kokain je 1903. uklonjen kao sastojak, a Monsanto je počeo da dostavlja kofein koji se koristio u napitku.
Kasnije godine donele su i druge promene, uključujući uvođenje limenki 1955. godine i kupovinu drugih brendova pića kao što su Dasani, Sprite i Fanta.
Jedna stvar kod Koka-kole je ostala konstantna – kompanija je decenijama poznata po svom reklamiranju i marketingu.
Koka-Kola sada posluje u više od 200 zemalja i proizvodi gotovo 450 brendova. Koka-Kola sistem je uspešno primenio jednostavnu formulu na globalnom nivou: pružiti trenutak osveženja za vrlo malo novca – milijardu puta dnevno.
Recept za Koka-kolu se i danas čuva u strogoj tajnosti. Poznati sastojci su gazirana voda, fruktozno-glukozni sirup ili šećer, kofein, fosforna kiselina, karamel boja i prirodne arome (biljni ekstrakti) čija je tačna formula – tajna. Pretpostavlja se da u arome spadaju ekstrakt vanile i eterična ulja pomorandže i cimeta.
#Kokakola #nastala #kada #pića #apoteke #uklonjeni #kokain #alkohol