U svetu neurologije, jedna od najintrigantnijih zagonetki tiče se razvoja moždane aktivnosti kod novorođenčadi. Nedavna istraživanja pokazuju da bebe ženskog pola pokazuju veću složenost u moždanoj aktivnosti u poređenju sa svojim muškim vršnjacima. Ovo otkriće je izazvalo znatiželju i otvorilo nova pitanja oko razumevanja ranog neuralnog razvoja.
Istraživanje koje je sproveo neurolog Džoel Frolih sa svojim timom sa Univerziteta u Tibingenu, otkrilo je značajne promene u neuralnoj složenosti tokom prenatalnog razvoja. Korišćenjem tehnike magnetoencefalografije (MEG), istraživači su analizirali moždanu aktivnost 43 fetusa u trećem trimestru i 20 novorođenčadi oba pola, starosti između 13 i 59 dana.
Tokom eksperimenta, istraživači su izložili bebe seriji zvučnih podražaja, sastavljenih od četiri signala trajanja 200 milisekundi, razdvojenih intervalom od 400 milisekundi. Nakon inicijalnog „treninga” od 30 blokova signala, merena je magnetna aktivnost mozga nakon dva bloka podražaja.
Iako se pretpostavljalo da će složenost MEG signala rasti sa razvojem, rezultati su pokazali suprotno – smanjenje složenosti tokom vremena, posebno kod muških fetusa i beba. Ovo smanjenje može ukazivati na proces eliminacije nepotrebnih neuronskih ćelija i veza u razvoju mozga.
„Mozak u razvoju eliminiše ćelije i veze koje su nepotrebne”, rekao je Frolih, a prenosi New Scientist.
Složenost moždane aktivnosti odnosi se na raznolikost i bogatstvo neuralnih signala koji se generišu u mozgu. Kod odraslih, visok nivo složenosti je često povezan sa boljom kognitivnom funkcijom i bržim procesuiranjem informacija. S druge strane, niži nivoi složenosti su povezani sa smanjenom sposobnošću obrade informacija.
Kod proučavanja novorođenčadi, očekivalo se da će složenost rasti kako se mozak razvija i uspostavlja složenije veze. Međutim, istraživanje je pokazalo da se složenost smanjuje tokom razvoja, a ovaj fenomen je izraženiji kod muških fetusa i beba. Zanimljivo je da bebe ženskog pola zadržavaju viši nivo složenosti, što sugeriše da se njihov mozak razvija na drugačiji način.
Istraživanje, takođe, sugeriše da bi razlike u neuralnoj složenosti između muških i ženskih beba mogle biti rezultat osnovnih razlika u razvoju njihovih nervnih sistema. Međutim, budući da istraživači nisu pratili dalji razvoj beba, nije poznato da li se ove varijacije nastavljaju.
Na pitanje zašto postoji ova razlika, još uvek se traži odgovor. Neki naučnici spekulišu da bi to moglo biti zbog različitih puteva razvoja nervnog sistema kod dečaka i devojčica. Drugi predlažu da bi veća složenost kod ženskih beba mogla da bude rezultat faktora evolucije ili različitih hormonskih uticaja tokom prenatalnog razvoja.
Iako još uvek ne razumemo potpuno zašto se ove razlike javljaju, jasno je da je svaki mozak jedinstven i da se razvija na svoj specifičan način. Složenost ljudskog života već od najranijih trenutaka postojanja, motiviše naučnike da nastave sa istraživanjem kako bismo bolje razumeli tajne ljudskog mozga.
Studija pod nazivom „Sex differences in prenatal development of neural complexity in the human brain” objavljena je u časopisu Nature Mental Health i pruža uvid u dinamičan razvoj mozga tokom najranijih faza života.
#Ženskim #bebama #aktivnije #radi #mozak #nego #muškim