Razumevanje faza mobinga na radnom mestu može pomoći da prepoznamo kada se to dešava nama ili kolegama, kako bismo mogli da preduzmemo odgovarajuće mere i izbegnemo probleme sa mentalnim zdravljem koje bilo koja vrsta mobinga može da ostavi kao posledicu
Mobing na radnom mestu je oblik maltretiranja koji uključuje namerno ponižavanje i druge negativne uticaje na kolege i poslovne saradnike najčešće kroz psihičko nasilje, ponekad uz prikrivenu, ali i izraženu agresiju. Nažalost, reč je o sve češćoj pojavi u savremenom društvu na planetarnom nivou.
Šta je mobing na radnom mestu?
U jednom od prvih akademskih radova na ovu temu, istraživači Shallcross, Ramsai i Barker definišu mobing kao „namerni pokušaj da se osoba iz radnog okruženja „targetira“ i da se nad njoj sprovodi ponižavanje, opšte uznemiravanje, emocionalno zlostavljanje i mentalni teror“. Ovaj tip mobinga obično sprovodi neko na rukovodećoj poziciji, ali to ne mora uvek biti slučaj jer to može biti bilo ko, čak i neko ko vam je podređen. Veoma često onaj ko sprovodi mobing okuplja i instruira druge da se pridruže sistematskom lošem ponašanjem prema meti. Drugi termini za mobing na poslu uključuju maltretiranje na radnom mestu, grupno maltretiranje i agresiju na radnom mestu.
Koliko je učestao mobing na poslu i koji su najčešći razlozi
Neki izvori procenjuju da su čak četiri od 10 radnika bili maltretirani od strane kolega u prošlosti. Uzroci ovakvog ponašanja mogu biti različiti. Ponekad osoba koja sprovodi mobing može imati poremećaj ličnosti koji joj omogućava da pokažu i jedno šarmantno, harizmatično ponašanje kako bi regrutovala druge za ove nasilne radnje. U drugim slučajevima, nisko samopoštovanje, nesigurnost, trauma iz prošlosti, težak porodični život ili društvene okolnosti i i pritisci mogu igrati ulogu da neko ispolji ovakvu vrstu ponašanja prema drugom.
Ko bi mogao biti pogodna meta za mobing na poslu
Svako može biti meta mobinga na radnom mestu, ali postoje neki trendovi. Istraživanja pokazuju da su „ekonomski i/ili socijalno ugrožene grupe“ obično podložnije maltretiranju na radnom mestu, kao i one iz grupa sa nižim prihodima. Takođe je verovatnije da će se pojaviti u organizacijama sa lošim ili neorganizovanim menadžmentom, onima sa malo mogućnosti za napredovanje, kao što su univerziteti sa stalnim fakultetom ili sindikalne organizacije sa jakim ugovorima, ili u oblastima u kojima tradicionalno dominira jedan pol.
Stručnjak za mentalno zdravlje o pet faza mobinga na radnom mestu
Majesty Purvis, licencirani klinički savetnik za mentalno zdravlje (Severna Karolina, SAD) ima višegodišnju psihoterapeutsku praksu sa raznim grupama pojedinaca. Savetuje decu, adolescentime, odrasle osobe, porodice i parove. Radila je u različitim kliničkim okruženjima, vodila personalne i grupne terapije. U kliničkom radu je fokusirana se na lečenje anksioznosti, depresije, poremećaja raspoloženja, životnih tranzicija i prilagođavanja, kao i traume.
– Razumevanje faza mobinga na radnom mestu može vam pomoći da prepoznate kada se to dešava vama ili kolegama, kako biste mogli da preduzmete odgovarajuće mere i izbegnete probleme sa mentalnim zdravljem koje bilo koja vrsta mobinga može da ostavi kao posledicu – kaže Purvis, koja nabraja faze mobinga:
Faza neslaganja
Ova faza je momenat kada je meta identifikovana, što se često dešava zbog neslaganja na polju poslovnih aktivnosti. To mogu biti različita mišljenja o tome kako pristupiti nekom projektu, meta koja dobija pohvale ili unapređenje koje je agresor želeo. Ali, okidač može biti i neki drugi sukob, bilo da je stvaran ili da ga agresor umisli. Ovakvi sukobi se mogu ili razrešiti i zaboraviti, ali i eskalirati u mobing.
Faza agresije
Ako se sukob ne reši ili zaboravi, mobing može da počne u fazi agresije. Ovu fazu karakterišu psihološki napadi, koji mogu uključivati stvari kao što su ponovljeni negativni komentari o izgledu ili načinu života osobe, štetne praktične šale, upotreba uvredljivog jezika, ponižavanje pred drugim kolegama, izbegavanje ili isključivanje iz grupnih aktivnosti, omalovažavanje u radnim zadacima itd. Ovi napadi mogu imati različite oblike, ali svi mogu učiniti da se meta oseća izolovano, posramljeno, uplašeno ili na neki drugi način povređeno.
Faza institucionalne moći
Sledeća taktika zlostavljača može biti da pokuša da uključi menadžment u delovanje protiv mete. Podrazumeva iznošenje lažnih tvrdnji o meti mobinga, kao i svaljivanje krivice na nju zbog sukoba sa kojima nema nikakve veze (daju primere stručnjaci Mayo clinic iz prakse). Kako su agresori često šarmantni i harizmatični, njihova priča može biti uverljiva i zaposleni ali i rukovodioci mogu stati na njihovu stranu. To metu može da učini još ranjivijom i pokrene probleme sa mentalnim zdravljem, kakav je poljuljano samopouzdanje.
Faza opisa
U ovoj fazi mobinga, agresor ne krije netrpeljivost i metu često opisuje kao previše osetljivu osobu, nesposobnu da prihvati šalu, tešku, čudnu, nestabilnu, ili joj „prilepi“ neku drugu etiketu, kojom navodi druge da se pridruže napadima.
Faza izbacivanja
Završna faza se odnosi na to kako se meta nosi sa mobingom. Mnogi odlučuju da napuste posao, ali se mogu i pomiriti sa zlostavljanjem, što može imati različite negativne posledice po mentalno zdravlje. Pojedinac može razviti anksioznost, depresiju ili traumu. Moguć je i posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), kao rezultat ove vrste stalnog zlostavljanja.
Kako se uspešno nositi sa mobingom na poslu
Purvis dalje savetuje:
– Ako primetite bilo koji od navedenih znakova upozorenja ili osvestite faze mobinga, morate pokušati da postavite čvrste granice agresoru. Obavljajte svoj posao odgovorno, profesionalno, odgovarajte obavezama na vreme, ne prekoračujte svoja ovlašćenja i skrenite mu pažnju da nema razloga da se prema vama ophodi loše, inače ćete morati da preduzmete mere zaštite. Iako ovo neće biti efikasno u svim slučajevima, može pomoći da se uspostavi jedna vrsta poštovanja i respekta i u očima onog ko vas mobinguje, ali i u očima kolektiva.
Vođenje evidencije može biti od velikog značaja u terapiji ako dođe do posledica po mentalno zdravlje
– Ukoliko se incidenti ponavljaju, razmislite o vođenju evidencije svakog incidenta. Zapišite datum, šta se dogodilo i da li je bilo svedoka. Evidencija vam neće biti potrebna samo u slučaju pravne i administrativne zaštite, već i u eventualnom saniranju posledica kod psihoterapeuta. Kod nekih osoba bilo koji vid mobinga može otvoriti spektar psihičkih problema, a mnogi neće moći da ih reše bez asistencije stručnog lica. Njemu će biti potrebno da uvidi i kojim situacijama ste bili uznemireni i kako ste reagovali. Niko ne bi trebalo da toleriše uvredljivo ponašanje u bilo kom okruženju uključujući i na radnom mestu – naglašava Majesty Purvis.
Suočavanje sa posledicama mobinga
Ako ste iskusili mobing, moguće je da su na vašem mentalnom zdravlju ostale posledice. To mogu biti teška sećanja, emocije, a možda i poremećaji. Psihoterapija je korisno, a ponekad i jedino sredstvo u procesuiranju ovih iskustava. Terapeut je tu da vas sasluša bez osude. Takođe, može vam pomoći da ponovo izgradite samopoštovanje i samopouzdanje.
#Mobing #poslu #Saveti #stručnjaka #kako #postaviti #granice #narušiti #odnose