Naslov teksta mogao je da bude i „Sreću ne mogu kupiti bogatstvo i privilegije” ili „Usamljenost je toksična”, jer i jedan i drugi ukazuju na neophodnost dobrih međuljudskih odnosa za zdrav, lep i dugovečan život.
Suštinski mi možemo da budemo sami, nije to problem u današnje vreme, a da li možemo da budemo srećni, zapitala se Gordana Nikić, doktor psiholoških nauka, koja je magistrirala i doktorirala na beogradskom Filozofskom fakultetu na odseku za razvojnu psihologiju, iz oblasti ljubavi i partnerskih odnosa. Nedavno je promovisala knjigu „Ljubav (ne)mora da boli”, u izdanju „Psihopolisa”, u Biblioteci grada Beograda.
Prof. dr Gordana Nikić i poručuje: Voleli ste jednom, volećete opet!
Sala je bila prepuna ljudi koji pripadaju različitim generacijama, što samo govori koliko svakoga interesuju teme ljubavi i sreće.
I po rečima autorke, važno je imati dobre prijatelje i voljene osobe s kojima možemo razgovarati i na koje se možemo osloniti. Dakle, za sreću su bitni kvalitetni međuljudski odnosi, a manje je bitno da li ih ostvarujemo u partnerskoj vezi, jer nekada ćemo živeti sami, a nekada s partnerom.
– Recept je vrlo jednostavan: treba da se vratimo uzajamnom razumevanju, slušanju, empatiji, poštovanju. Starije generacije su učene da sarađuju zato im je teže da prihvate ovo vreme. Novac je postao nova religija. Sreća se sve češće meri količinom novca, popularnošću i, naravno, aferama. Individualizam, materijalizam i konformizam vladaju svetom naspram zdravog razuma i rezultatima psiholoških istraživanja – navodi ona.
Da li smo sami sebi dovoljni
Istraživači s Harvarda su od 1938. godine pratili život 724 muškarca, studenta s ovog prestižnog univerziteta, ali i ispitanika iz najsiromašinijeg dela Bostona. Studija je uključila tri generacije, više od 1.300 potomaka. Cilj studije bio je da se utvrdi šta ih čini zdravim, srećnim i veselim. Tokom više od osam decenija istraživači su prikupili sve ključne podatke o njima – od njihovih navika, vežbanja, do zadovoljstva u braku i najvećih briga koje su ih pratile do poznog doba. Neki od njih su postali alkoholičari, poneki šizofreničari, jedan je postao predsednik SAD, neki su advokati ili su završili na prosjačkom štapu.
Nije bitno koliko prijatelja imamo, važan je kvalitet odnosa. (Foto Piksels)
Dr Nikić je podsetila na neke zaključke psihijatra Roberta Valdingera, četvrtog vođe istraživanja na Harvardu:
– Nije bitno koliko prijatelja imamo, važan je kvalitet odnosa. To ne znači da ne možemo ozbiljno da se posvađamo, ali osećaj da na nekoga možemo da se oslonimo i budemo sigurni u njega uprkos različitostima ima mnogo veću težinu.
Tokom decenija studija otkrila je da je usamljenost toksična. Ljudi koji su više izolovani nego što žele već u srednjim godinama se suočavaju sa slabim zdravljem, a njihov mozak gubi funkcije mnogo ranije u odnosu na ljude koji žive u zajednici.
Na osnovu istraživanja moglo se predvideti kakvu starost će imati pojedini muškarci. Kad su bili u srednjem životnom dobu, moglo se predvideti kako će stariti i to ne na osnovu nivoa holesterola, već na osnovu toga koliko su bili zadovoljni svojim vezama.
Studija je pokazala da čak i površne veze i kontakti, poput razgovora sa strancem u avionu ili kratkih razmena s konobarom, doprinose osećaju blagostanja. S obzirom na to da su istraživači pratili učesnike i njihove potomke 84 godine, imali su priliku da se uvere da nikada nije prekasno za uspostavljanje dobrih odnosa i ostvarenje blagostanja.
U literaturi iz oblasti psihologije često se susrećemo s konceptom individualizma. Pod tim se podrazumeva filozofija da smo sami sebi dovoljni, da smo mi izvor svoje sreće. Na prvi pogled u tom konceptu nema ničeg lošeg, ali istorija je dokazala da je povezivanje u grupe ono što je osiguralo opstanak ljudske vrste.
Dr Nikić je podsetila na zemlje u kojima se neguju porodične vrednosti kao što je to slučaj u Italiji, gde još uvek svi zajedno obeduju, idu porodično na godišnji odmor.
Za razliku od koncepta individualizma, ljubav prema sebi je osnov kvalitetnog i ispunjenog života, moglo se čuti na promociji na kojoj su pored autorke reč uzele i njene koleginice psihoterapeutkinje prof. dr Vesna Despotović, prof. dr Kristina Brajović Car, Milena Marković i profesorka glume Amra Latifić.
Egoizam i narcizam ne samo da nisu isto što i ljubav prema sebi, oni su njena suprotnost. Voleti sebe ne znači biti samodovoljan, ne znači da nam ne treba i ljubav drugih. To je stav: „Važan sam i moje potrebe su važne.” Ljubi bližnjeg svog kao sebe samog, predivna je hrišćanska istina.
– Ljubav donosi brojne dobrobiti, prihvatanje, razumevanje, strast. Dok se odnos razvija, oba partnera su zadovoljna. Kada se odnos ne kreće u dobrom pravcu, trenutak je za iskren razgovor, za odluku šta dalje i za preuzimanje odgovornosti – podsetile su one.
Psiholozi poručuju i da prava ljubav ne boli, ali da boli nedostatak ljubavi i istinskog znanja o sebi i drugima.
– Sama želja da se otvorite, prepustite, pokažete kakvi ste iznutra iskrena je želja za zajedništvom, celinom, ljubavlju, pripadanjem. Unutrašnje sopstvo je za većinu ljudi najveća vrednost koju imaju. Otuda su poverenje, intimnost, bliskost, razumevanje, ključne karike u građenju odnosa. Bez poverenja nema ni otvaranja, ni doživljaja da ste prevazišli usamljenost, da imate nekog svog. To se može meriti s najsnažnijim spiritualnim iskustvom; čudesan doživljaj jedinstva i pripadanja o kojem govore sve ljubavne priče ovog sveta – kaže Gordana Nikić.
Cena ljubavnog života jeste ljubavna patnja (Pixabay)
Teške emocije i ljubomora
Ona dodaje da iako je ljubav najprirodnija stvar na svetu, potrebno je da se o njoj govori, jer znanje može da nam pomogne da kvalitetnije gradimo partnerske veze.
Psihologija bliskosti i psihologija partnerskih odnosa ubrzano se razvija poslednjih decenija.
Knjiga „Ljubav (ne)mora da boli” nastala je i zahvaljujući autentičnim pričama koje je kao psihoterapeut slušala proteklih pet godina.
– Cena ljubavnog života jeste ljubavna patnja. Ne možemo da volimo nekoga, a da nemamo nekada i teške emocije, da budemo ljubomorni, da nekad ne doživimo i neverstvo, da ostavimo ili budemo ostavljeni. Sve to ide u paketu, ali čini život lepšim i kvalitetnijim – zaključuje prof. dr Gordana Nikić i poručuje: Voleli ste jednom, volećete opet!
#Tajna #sreće #dobrim #međuljudskim #odnosima