Na Klinici za kardiologiju u niškom Kliničkom centru prvi put je urađena intervencija zatvaranja urođene srčane anomalije, što kod mlađih pacijenata koji su preživeli šlog znatno smanjuje verovatnoću da se moždani udar ponovi. Ti pacijenti više neće morati da putuju u Beograd, pa će kraće čekati intervenciju.
Reč je o minimalno invazivnoj intervenciji, bez otvaranja grudnog koša, a koja kod pacijenata koji su imali moždani udar, mogućnost da se ponovi smanjuje na dva odsto.
Sa tom urođenom srčanom anomalijom rodi se između dva i tri odsto ljudi.
Intrevencija kratko traje, kao i oporavak, budući da pacijenti već sutradan napuštaju kliniku.
Do sada su se takve intervencije radile samo u Sremskoj Kamenici i u Beogradu.
Euronews
Sada pacijenti iz Niša i sa jugoistoka Srbije neće morati da putuju s jedne strane, a sa druge strane ustanove u Sremskoj Kamenici i Beogradu svakako će biti rasterećene.
O kakvoj proceduri je reč i koje su prednosti
Prve dve intervencije urađene su prošle nedelje u Nišu. Radio ih je dr Milan Živković, interventni kardiolog, koji za Euronews Srbija objašnjava da se zapravo radi o vrsti intervencija na srcu koje se rade u lokalnoj anesteziji ili u kratkotrajnoj opštoj anesteziji.
“Procedure su kratke, traju do 20 minuta, ukoliko nema nikakvih tehničnih poteškoća. To je za interventnog kardiologa standardna procedura. Pomoću pristupa kroz femoralnu venu taj jedan mali uređaj, mali ‘device’ dopremi se do patološkog otvora, te urođene srčane mane, gde se zatvara pomoću tzv. kišobrančića. Na taj način kod te populacije ljudi, to su uglavnom mlađi ljudi, sprečava se nastanak ponovnog moždanog udara sa ozbiljnim komplikacijama”, rekao je dr Živković.
Euronews
On kaže da je reč o mlađoj populaciji između 18 i 45 godina, navodeći da se između dva i tri odsto ljudi rodi sa tom urođenom srčanom manom, ASD-om ili PFO-om, a kod kojih u određenom životnom dobu dođe do tromboembolijskih komplikacija i najčešće do ishemijskog moždanog udara.
“Kolege neurolozi bi trebalo da te mlađe ljude koji imaju moždane udare, a kod kojih ne nalaze ni jedan konkretan, standardni, klasični faktor rizika, kao što je cerebrovaskularno oboljenje, problemi sa magistralnim krnim sudovima u vratu ili kardiološko oboljenje kao što je arterijalna fibrilacija, a desi se moždani inzult, treba da pomisle da se možda radi u urođenoj srčanoj mani kod tih pacijenata i da ih upute kod kardiologa. Neinvazivnom diagnostikom se utvrdi postojanje te anomalije, a onda se oni selektuju za ovu proceduru koju smo počeli da radimo prethodne nedelje”, rekao je dr Živković.
Kakav je oporavak
Sagovornik Euronews Srbija kaže da je oporavak jako kratak i da pacijenti sutradan posle intervencije odlaze sa klinike.
Nakon izlaska sa klinike, dodaje on, pacijenti bi trebalo da povedu računa sedam dana.
“Već posle mesec dana su potpuno funkcionalni, mogu da obavljaju sve životne aktivnosti kao potpuno zdravi ljudi”, rekao je dr Živković.
On je objasnio da se prekida terapija koju su uzimali do intervencije, a to je najčešće antikoagulantna terapija kaopenecija da ne bi došlo do velikih krvarenja.
“Oni uzimaju samo drugu vrstu terapije, to je dvojna antiagregaciona terapija, nedelju dana pre procedure, do tri meseca nakon ugradnje tzv. kišobrančića, a onda do šest meseci ili godinu dana se nastavlja sa monoterapijom. Praktično, ta dvojna antiagregaciona terapija koja se koristi i kod ugradnje stentova je u ovom slučaju i kraća”, objašnjava dr Živković.
Koje nove procedure su još planirane
Nova procedura u KC Niš za urođene srčane anomalije radi se u saradnji sa kolegama sa Dedinja, odnosno mentorom dr Mihajlom Farkićem sa klinike u Beogradu gde je ta intervencija standardna procedura.
“Kada prođe nekoliko desetina procedura, kada naš kolega dr Mihajlo Farkić sa Dedinja, kome smo jako zahvalni, bude rekao da smo mi sada sposobni kao centar, osposobljeni zapravo da samostalno u potpunosti radimo ove procedure, mi ćemo nastaviti samostalno”, rekao je dr Živković.
Euronews
On kaže da je za ovu godinu planirano da se uvedu još tri nove interventne procedure, od kojih je jedna transkateterska zamena aortnog zalistka.
“Druga bi bila renalna denervacija i treća je zatvaranje aurikule leve predkomore, to je još jedna slična metoda ovom ‘kišobrančiću’, gde se pomoću jedne mrežice zatvara ta srčana struktura, u kojoj može da se stvori tromb, koji ponovo stvara moždane inzulte kod pacijenta. U ovo slučaju radi se o jednoj drugoj populaciji i drugoj genezi”, navodi dr Živković.
Na Klinici za kardiologiju u niškom Kliničkom centru samo prošle godine ugrađeno je 900 pejsmejkera i pregledano više od 50.000 pacijenata.
“Naša klinika je centar koji radi primarne intervencije, 365 dana u godini, 24 sata mi zbrinjavamo sve hitne pacijente. Što se tiče invazivnih procedura, stentiranja i koronarografija, dijagnostike, lista čekanja je do tri meseca, znači mislim da je negde kraj augusta”, rekao je dr Živković.
Što se tiče ugradnje pejsmejkera, dr Živković kaže da ne postoji lista čekanja, tako da pacijenti vrlo brzo dođu na program za intervencije.
#Prvi #put #urađena #intervencija #zatvaranja #urođene #srčane #anomalije