Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da Romi kao nacionalna manjina najčešće podnose pritužbe za diskriminaciju, a zatim žene na osnovu diskriminacije pola, posebno na tržištu rada.
Ona je u izjavi za Tanjug rekla da se siromašni građani mnogo ređe obraćaju institucijama zbog neadekvatne pristupačnosti institucija, ali i zbog nedovoljno informacija i znanja zbog čega smatra da je neophodno da svi državni organi idu u susret njihovim problemima i da im na sve moguće načine pomognu.
“Kada donosimo propise, što i jeste jedna od zakonskih obaveza uvedena izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije da se pre donošenja bilo kog propisa izvrši procena uticaja tog propisa na život onih društvenih grupa koje su češće izložene diskiriminaciji. Verujem da nema nikakve dileme među građanima da siromašni građani imaju raznolike probleme zbog svog lošeg imovinskog statusa”, objasnila je ona.
Uprkos padu stope siromaštva, Jankovićeva napominje da je stopa siromaštva i dalje preko 20 odsto što otežava život i ostvarivanje svih ljudskih prava jer, prema njenim rečima, kada se borite za egzistenciju onda su sva druga prava otežana kao što je pravo na socijalnu zaštitu, zdravstvenu, pravo na obrazovanje, pravo na rad.
Jankovićeva kaže da će pored predloga za ocenu ustavnosti odredba Zakona o upisu u katastar nepokretnosti, Ministarstvu građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja poslati inicijativu za izmenu i dopunu ovog zakona, jer je to zakonska mogućnost, ali i to što to najviše pogađa siromašne.
Kako je navela, ova naizgled neutralna odredba različito pogađa građane s obzirom da prema zakonskom rešenju iz novembra prošle godine građani više ne mogu da se obrate direktno Republičkom geodetskom zavodu (RGZ), već isključivo preko e-šaltera nakon poslednje verifikacije dokumentacije od strane advokata.
Tanjug/Crveni krst Srbije/Miodrag Bogdanović
“Ta tarifa je prema važećoj advokatskoj tarifi 24.000 dinara, pored republičkih i administrativnih taksi što u velikoj meri opterećuje budžet građana, ali naravno posebno pogađa siromašne građane a postoji ta obaveza da pre donošenja propisa vi izvršite procenu uticaja, ali u obrazloženju zakona nigde niste našli da je ta procena uticaja istinski izvršena jer svuda piše da ne pogađa nikoga”, izjavila je ona.
Jankovićeva kaže da se na taj način služba katastra sve više udaljava od građana jer ne postoji mogućnost direktne komunikacije što je, napominje ona, u suprotnosti sa odredbama i načelima koja su putokaz za sve doredbe zakona opštem upravnom postupku koji predviđa srazmernost, dostupnost.
“Sva ta načela su derogirana ovim izmenama i dopunama zakona i uputstvom koje je katastar izdao, tako da bi bilo dobro da se što pre pristupi izmenama i dopunama ovog zakona kako bi se građana olakšao upis prava svojine kao uslov za sticanje svojine jer je to važno zbog pravne sigurnosti”, istakla je poverenica.
Socijalna distanca
Jankovićeva kaže da nisu svi građani isto pripremljeni za proces digitalizacije zbog čega smatra da je neophodna modernizacija javne uprave, ali ne na štetu građana jer trenutni način u velikoj meri odstupa od Zakona o opštem upravnom postupku, koji ima opšta načela.
“Oduvek je postojalo načelo pomoći neupućenoj stranci, da je organ celog postupka dužan da vodi računa o pravima stranaka. Organ koji vodi upravni postupak, što je u ovom slučaju upis prava na nepokretnost, ima obavezu da sam prikuplja sve podatke u kojima se vodi službena evidencija, a od nas stranaka može da traži samo ono o čemu se ne vodi javna evidencija i da date podatke koje ste dužni da dostavite, i to svakog trenutka, jeste obaveza državnog organa”, objasnila je ona.
Napomenula je da pravo na upis u katastar nepokretnosti uživa pravo na uživanje imovine i pravnu sigurnost, pouzdanost javnih knjiga, istakavši da nema pouzdane javne knjige i pravne sigurnost ukoliko se ne uredi katastarsku službu do perfekcije.
Jankovićeva je za K1 televiziju rekla da u Srbiji postoji socijalna distanca prema tri grupe ljudi, migrantima, LGBT populaciji i Albancima.
Tanjug/Miloš Milivojević
Brankica Janković
“Jedno je percepcija koga vide kao diskriminisane u društvu, a drugo je ta socijalna distanca, koja se postavlja kao pitanje, da li biste voleli da vam je neko od ove tri grupe ljudi u komšiluku? Ili kako biste reagovali da je vaše dete u braku sutra sa nekim od ovih društvenih grupa? Tako se meri ta socijalna distanca i ona je najveća prema ovim grupama koje sam navela”, objasnila je ona.
Istakla je da je nedopustivo da neko ko radi u državnoj upravi ne zna da je diskriminacija zabranjena, posebno govor mržnje, i dodala da je govor mržnje najviše rasprostranjen na društvenim mrežama, čak 74 posto.
Kako je navela, u političkom govoru 72 procenta ispitanika kaže da je on jako prisutan,a na televiziji i internet portalima čak 67 posto.
“Rodne nejednakosti su manje izražene u sferi rada, došlo je do promena. Položaj žena na tržištu rada je znatno bolji, manje je diskriminacije u obrazovanju i politici, a porodični život predstavlja tu barijeru koja se ne probija, gde se smatra da je tu ženino mesto, jer 50 posto ispitanika smatra da porodični život trpi samo kada žena ima posao sa punim radnim vremenom, kao i da se to negativno odražava na porodicu”, izjavila je poverenica.
#Najviše #prijava #diskiriminaciju #Srbiji #podnose #Romi