Pejzaž iza Mona Lize Leonarda da Vinčija godinama je bio predmet beskrajnih debata, pri čemu su neki istoričari umetnosti ukazivali da je predeo bio izmišljen i idealizovan, a drugi su pronalazili navodne dokaze na brojnim lokacijama po Italiji. Međutim, sada geolog i istoričarka umetnosti renesanse veruje da je konačno rešila misteriju na jednoj od najpoznatijih slika na svetu.
En Pizoruso je kombinovala svoje dve profesije kako bi zaključila da je Leonardo naslikao nekoliko prepoznatljivih obeležja Leka, grada na obali jezera Komo u regionu Lombardije u severnoj Italiji. Pizoruso je uporedila Leonardov most, planinski lanac i jezero na slici Mona Lize sa mostom Acone Viskonti iz 14. veka u Leku, jugozapadnim Alpima koji gledaju na ovu oblast i jezerom Garlate, za koje se zna da je Leonardo posetio pre 500 godina.
Sličnosti su nesporne, rekla je Pizoruso.
„Tako sam uzbuđena zbog ovoga. Zaista osećam da je to to mesto”.
Prethodne teorije uključivale su tvrdnju iz 2011. da se most i put iza Mona Lize nalaze u Bobiju, malom gradu u severnoj Italiji, i nalaz iz 2023. da je Leonardo naslikao most u provinciji Areco. Ali usredrediti se samo na most, ističe Pizoruso, nije dovoljno.
„Lučni mostovi su bili uobičajeni širom Italije i Evrope i mnogi su izgledali veoma slično. Nemoguće je identifikovati tačnu lokaciju samo po mostu. Svi govore o mostu, a niko o geologiji”, prenosi RTS.
„Geolozi ne gledaju slike, a istoričari umetnosti ne gledaju geologiju”, dodaje. „Istoričari umetnosti kažu da je Leonardo uvek koristio svoju maštu, ali ovu sliku možete dati bilo kom geologu na svetu i oni će reći ono što ja govorim o Leku. Čak i oni koji ne znaju ništa o geologiju sada mogu da vide sličnosti”.
Napomenula je da su u Leku krečnjačke stene i da ih je Leonardo na slici prikazao u sivo-beloj boji – „što je savršeno, jer je to upravo ta vrsta stena tamo”. Ističe da, za razliku od Leka, ni Bobio ni Areco nemaju jezero: „Dakle, imamo zaista savršene dokaze da je u pitanju Leko”.
Njena prethodna istraživanja Leonardovih dela uključivala su proučavanje obe verzije Bogorodice na steni – onu u Luvru u Parizu i repliku u Nacionalnoj galeriji u Londonu. Do 2010. Nacionalna galerija je verovala da je ona koju ima uglavnom delo asistenata, ali je nakon restauracije izjavila da je moguće da je Leonardo sam naslikao i ovu sliku. Analiza vegetacije i geologije u pejzažu oko centralnih figura koje je ponudila Pizoriusova oživela je debatu.
Ona je zaključila:
„Vegetacija u verziji iz Luvra je savršena, prikazuje biljke koje bi uspevale u vlažnoj, mračnoj pećini. Ali biljke u londonskoj verziji su netačne. Neke uopšte ne postoje u prirodi”.
Napominje da je Leonardo oduvek impresionirao svoje učenike zbog važnosti koju je poklanjao tačnom prikazivanju prirode. Za svoje najnovije istraživanje Mona Lize posetila je Leko, idući Leonardovim stopama:
„Iz njegovih beležnica znamo da je proveo mnogo vremena istražujući oblast Leka i teritoriju severnije”.
Majkl Dejli, direktor organizacije „Art voč UK”, smatra da su ovi nalazi važni:
„Zato što ona ima verodostojno naučno znanje, kada analizira stvari u Leonardovim delima – umetniku koji je najviše od svih bio posvećen nauci – one su važne”.
„Svi istoričari umetnosti spekulišu o tome gde je Mona Liza naslikana. Svako ko vidi most misli da je tamo. Ali Pizoruso je ubedljivo odredila lokaciju i potkrepila dokazima Leonardovo prisustvo u tom području, njegovoj geologiji i, naravno, mostu”.
„Ne sumnjam ni na sekundu da je Pizoruso u pravu u svojoj teoriji, s obzirom na njeno savršeno poznavanje geologije Italije – tačnije mesta gde je Leonardo putovao za života, što bi moglo da odgovara planinskom pejzažu na Mona Lizi”, naglašava Žak Frank, bivši konsultant u Luvru, stručnjak za Leonarda.
Pizoruso će predstaviti svoje dokaze na geološkoj konferenciji u Leku.
„Zapravo sam euforična zbog ovih nalaza – i postoji skoro sigurna mogućnost da je Leonardo naslikao (pejzaž) tačno sa mesta gde se održava naša konferencija”, rekla je En Pizoruso.
#Otkriveno #koji #predeo #vidi #iza #Mona #Lize