– Samohrani roditelji katkada u preteranom pokušaju da svoje dete zaštite, postaju previše brižni i zaštitnički orjentisani. Ne vide svoje dete realno u njegovom uzrastu, teško uspostavljaju granice poželjnog ponašanja, skloni su preteranom povlađivanju i popuštanju… – primećuje Jasenka Jugović, bračni i porodični psihoterapeut
Nakon razvoda, starateljstvo najčešće dobijaju majke pa su one upravo zato i sinonim za samohrano roditeljstvo. Međutim, izazovi su brojni, složeni, isti ili slični bez obzira na to ko ostaje „glava porodice“ u smislu vaspitavanja deteta i njegove dobrobiti.
Samohrano roditeljstvo kao izbor ili iznuđena odluka: Kontraverze, nerazumevanje i realnost
– Uobičajeno je da se o samohranim majkama misli kako su podložnije stresu zato što nemaju s kim da podele obaveze i odgovornosti. Ipak, mnoge od tih mama misle drukčije. One su svesne da između, na primer, lošeg ili nasilnog braka s jedne strane i samohranog roditeljstva s druge, radi svoje i radi detetove dobrobiti biraju samohrano roditeljstvo – kaže u razgovoru za eKlinika portal Jasenka Jugović, bračni i porodični i psihoterapeut.
Naša sagovornica skreće pažnju i na pojavu da danas sve više raste broj žena koje se upuštaju u samohrano roditeljstvo prema sopstvenom izboru. Njihov je vaspitni cilj jednak cilju roditelja deteta koje raste u kompletnoj porodici (otac, majka, dete). To je, prema rečima Jasenke Jugović, vaspitni cilj kome teže svi roditelji na svetu, bez obzira na to jesu li ili nisu samohrani: dete koje je samopouzdano, sigurno u sebe, optimistično, s izraženom željom da razvija svoje potencijale, radoznalo i kreativno.
Samohrano roditeljstvo: Zamke i izazovi
Porodični i bračni psihoterapeut nabraja najčešće izazove samohranog roditeljstva, bez razlike u odnosu na pol, uz objašnjenje za svaki:
U vremenima ekonomske krize nije lako voditi računa o potrebama dece ni kad imate više izvora prihoda. Samohrani su roditelji često prisiljeni da rade nekoliko poslova, a potraga za dodatnim izvorima prihoda, s druge strane, smanjuje njihovo vreme za bavljenje decom.
Manje slobodnog vremena za lične potrebe:
Detetu možete pružiti odgovarajući model ponašanja samo ako se kao roditelj osećate dobro u svojoj koži. Međutim, osećaj rastrzanosti na više strana i konstantno stavljanje deteta na prvo mesto prioriteta često dovodi do toga da samohrani roditelji vlastite potrebe ne vide kao dovoljno važne, pa ih i ne pokušavaju ispuniti.
Odgovornost isključivo samostalnog donošenja odluka:
U mnogim izazovima i fazama odrastanja svoje dece samohrani roditelji nemaju sagovornika i partnera u donošenju odluka, koje su najbolje za dete.
„Ja sam mu i otac i majka“, neretko se može čuti od samohranih majki jer one sebe često doživljavaju dvostruko odgovornima. Smatraju da moraju biti dobre, odgovorne, vredne, požrtvovne koliko i otac i majka zajedno. To često rezultira preteranom ambicioznošću jer one doista mnogo ulažu u svoje dete i očekuju da im se to uzvrati. Problem nastaje kada tu preteranu ambicioznost dete ne može da prati.
„Ja sam ti i otac i majka“: Zašto je ova rečenica pogrešna?
– Ove mame pokušavaju svome detetu da nadoknade oba roditelja zaboravljajući da to, osim što nije moguće, detetu nije ni potrebno. Sasvim je dovoljno da budete posvećen, kvalitetan i angažovan roditelj (bez obzira na to jeste li otac ili majka, sa svim vrlinama, manama, slabostima…), umesto da pokušavate biti u obe uloge odjednom. Samohrani roditelji katkada, u preteranom pokušaju da svoje dete zaštite, postaju previše brižni i zaštitnički orjentisani. Ne vide svoje dete realno u njegovom uzrastu, teško uspostavljaju granice poželjnog ponašanja… Skloni su preteranom povlađivanju i popuštanju – objašnjava sagovornica eKlinika portala.
Ima li samohrano roditeljstvo prednosti
Samohrano roditeljstvo, međutim, prema njenim rečima, ima i prednosti:
– Pre svega, to je bliskost. Između roditelja i deteta uspostavlja se poseban, blizak odnos. Uspete li izbeći zamku da postanete detetu prijatelj, a ne roditelj, vaš blizak kontakt i razumevanje opstaće i kada dete bude odrasla osoba. Upravo je zato važno da nikad ne gubite iz vida potrebne granice i ne pokušavate da uverite dete kako nikada neće imati tako dobrog prijatelja kao što ste vi. Nemojte svoju ulogu roditelja menjati za manje važnu jer će ono među svojim vršnjacima uvek imati i pronalaziti prijatelje, ali drugu mamu (ili tatu) nigde neće naći.
„Biti majka znači učiti o snazi za koju niste znali da je imate i nositi se sa strahovima za koje niste ni znali da postoje“, poznate su reči Linde Wooten koje se odnose na sve majke širom sveta, ali možda ponajviše na one koje decu vaspitavaju bez podrške, odnosno same.
Odluka o razvodu kao dragocena lekcija za dete
Podrazumeva se da je za decu najbolje da rastu uz oba roditelja koji su posvećeni i u skladnom međusobnom odnosu. Međutim, kada to nije moguće, ako su roditelji u
stalnim sukobima, takva porodična atmosfera može za dete biti umnogome lošija nego kad živi samo s jednim roditeljem.
– Ako je razvod vašeg braka bio način da se uspostavi zdravo porodično okruženje, zapravo ste svome detetu pružili lekciju da vi kao njegov roditelj ne prihvatate podređenu ulogu, nego radije preuzimate odgovornost za svoj život, te tražite i nalazite moguća rešenja. Takav model ponašanja koje će dete poneti u svoj život i za njega je dragocena lekcija – navodi Jugović.
Vreme ruši predrasude
Ono što bi mogla biti olakšavajuća okolnost jeste fakt da živimo u svetu gde je sve manje porodica u kojima oba roditelja vaspitavaju svoju decu. Umesto toga, savremena se porodica odlikuje manjim brojem dece. Sve je više samačkih zajednica, porodica sa jednim roditeljem, dece iz izvanbračnih zajednica i neformalnih veza, konstatuje sagovornica eKlinika portala.
Ona dodaje da su samohrani roditelji sada sve brojniji, pa njihova masovnost postupno smanjuje stare predrasude i osuđivanje okoline. Iako te predrasude još postoje, one su, saglasni smo, danas značajno manje nego ranijih godina.
Saveti za olakšavanje uloge samohranog roditelja
Za kraj, evo i saveta porodičnog i bračnog psihoterapeuta kako da olakšate sebi ulogu samohranog roditelja.
– Najpre, informišite se. Predrasuda je da su porodice s jednim roditeljem uvek neodgovarajuće i štetne po dete jer to nije tačno. To su različite porodice, baš kao što su međusobno različite i porodice s dva roditelja. Istraživanja potvrđuju da deca koja odrastaju uz samo jednog roditelja imaju ista akademska postignuća i socijalne standarde, te uspostavljaju kvalitetne partnerske i prijateljske odnose u istom procentu kao i deca koja odrastaju uz oba roditelja. Nema nikakvih pokazatelja da su deca koja odrastaju uz jednog roditelja u bilo čemu uskraćena od one dece koja rastu u tzv. kompletnim porodicama. Zatim, reorganizujte prioritete. Razmislite o tome što vam je važnije. Kad nemate dovoljno vremena i za sebe i za odnos s detetom, radije ono malo vremena koliko imate posvetite jedno drugome nego, na primer, obavljanju kućnih poslova – savetuje Jasenka Jugović i posebno naglašava:
Posesivnost, prevelike ambicije i zanemarivanje ličnih potreba
– Nemojte zanemarivati svoje potrebe. Brinite se o svom zdravlju, kako fizičkom, tako i o mentalnom i emotivnom. Stav da je vaše dete središte vašeg sveta nije dobar ni za vas ni za dete. Izborite se za svoje vreme, svoju privatnost, vlastite potrebe. Naime, bez obzira na to što ste samohrani roditelj, vi ste prevashodno osoba s vrlinama i manama. Imate pravo na svoje potrebe, čak i na hirove, na svoje instinkte i nagone. Vaša apsolutna posvećenost detetu nepovoljna je i za dete i za vas jer ćete ga u tom slučaju gledati kao svog prijatelja, opterećivati ga svojim problemima, želeti potpunu kontrolu nad njegovim životom, bićete posesivni i preterano ambiciozni.
Potražite pomoć, to nije znak slabosti: Niko ne mora sve sam, ne odustajte od sebe
Preporučljivo je, kaže bračni i porodični psihoterapeut, udružiti se sa sebi sličnima, ali i potražiti pomoć:
– Nema potrebe da glumite kako sve možete sami. Potražiti pomoć nije znak slabosti. Naprotiv, procenite svoje snage i iskoristite svaku pomoć koju možete dobiti. Uostalom, ta pomoć možda nije nužna vama, ali jeste vašem detetu. To je dodatni razlog da je ne odbijate. Podrška drugih samohranih roditelja ili osoba koje vam u kriznim situacijama mogu priskočiti u pomoć (bake, prijatelji, susedi, dadilje…) omogućiće vam da udvostručite/utrostručite svoje snage. Pružiće vam psihičku sigurnost, smanjiti osećaj usamljenosti, držati vas podalje od potencijalne posesivnosti i ambicioznosti vezane uz dete. Konačno, nikad nemojte odustati od sebe. Naime, tek kada ste vi zadovoljni sobom, takvu lekciju pružate i svom detetu. Nemojte odustajati od sebe jer upravo je to prvi korak prema tome da vaše dete odraste u samopouzdanu, optimističnu i snažnu odraslu osobu – istakla je u razgovoru za eKlinika portal Jasenka Jugović, bračni i porodični psihoterapeut.
#Između #najboljih #namera #prezaštićenosti #Koji #najveći #izazovi #samohranog #roditeljstva