Koktel haljina „a la Mondrijan” koju je 1965. godine kreirao Iv Sen Loran i lansirao je kao modni hit sezone, više je od dizajnerske avanture jednog modnog kreatora. Ona, kao svojevrsna „umetnost koja hoda”, podseća sve dizajnere da u likovnim umetnostima imaju čitav jedan neistraženi rudnik blaga koji mogu da koriste u svom profesionalnom radu. Neki od kritički nastrojenih čistunaca u sferi likovne kritike mogli bi ovaj akt nazvati banalizacijom (ili čak i zloupotrebom) velike misaone vrednosti jednog genija kakav je bio holandski slikar Pit Mondrijan (1872–1944), koji je korišćenjem osnovnih elemenata: linije, površine i boje, složenu misteriju vizuelnog bogatstva prirode sveo na minimum, odnosno na suštinu. Bele površine kao podloga, crne linije kao linije razgraničenja i osnovne boje (crvena, žuta i plava) kao sredstvo kojim se duh oslobađa za beskonačni niz varijacija, slikaru su poslužile da uspostavi red, a u umetnost uvede matematiku i etiku. Njegov slikarski koncept analizirali su i koristili ne samo likovni umetnici već i dizajneri nameštaja i enterijera, arhitekti, pa i urbanisti!
Mondrijan nije ni lak ni jednostavan za primenu na jednom ženskom odevnom predmetu kao što je haljina. Apstraktna umetnost bila bi mnogo prihvatljivija. Ali Iv Sen Loran se latio baš takvog izazova, i uspeo je u tome. Haljina koju nosi manekenka sa motivom skinutim sa slikarskog platna Pita Mondrijana izgleda ekskluzivno i jedinstveno, prefinjeno i smisleno, moderno i – lepo. Kroj je više nego jednostavan, a i osoba koja haljinu nosi treba da bude sama po sebi – neupadljiva i sa što manje ženskih atributa kao što su to na primer – obline. Poželjna je dečačka građa da bi haljina skliznula niz telo bez prepreka. Poslednjih nekoliko decenija navikli smo da se na odeću štampa sve i svašta: likovi, slova i brojevi… Ali to je nešto sasvim drugo. Ovde prisustvujemo susretu dva istinska genija umetnosti i dizajna.
Iv Sen Loran (1936–2008)
Veliki ljubitelj umetnosti, eksperimentisao je sa modelima inspirisan slikarstvom ili Šekspirovim dramama
Francuski modni dizajner, jedno je od najznačajnijih imena mode 20. veka. Uz Koko Šanel i Kristijana Diora, on je svojim idejama obezbedio Parizu da nastavi svoje trajanje na tronu svetske modne prestonice. Rođen je u Oranu, tada francuskom Alžiru, kao najstariji sin bogatog francuskog industrijalca. Veoma rano je pokazao interesovanje za modu i kreiranje odeće. Sa sedamnaest godina je osvojio Prvu nagradu Međunarodnog sekretarijata za vunu i pritom skrenuo na sebe pažnju slavnog Kristijana Diora. Imao je samo 21 godinu kada je preuzeo Diorovu modnu imperiju. Godine 1962. osniva sopstvenu modnu kuću, kreira modne kolekcije, nakit, parfeme… Najpoznatiji njegovi inovativni modeli su haljine „trapez” i sofisticirani muški sakoi, smoking-modeli namenjeni modernim ženama. Njegove balske toalete nosile su mnoge slavne žene, od princeze Grejs od Monaka do glumice Ketrin Denev. „Dao je ženama moć”, rekao je njegov dugogodišnji životni saputnik i poslovni partner Pjer Berž. Bio je veliki ljubitelj umetnosti i eksperimentisao je sa modelima inspirisan slikarstvom ili Šekspirovim dramama.
Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs
#Umetnost #poneti