Zdrav razum je koncept koji se često uzima zdravo za gotovo, ali njegova prisutnost u svakodnevnom životu nije tako uobičajena kao što se može pretpostaviti.
Bio je to francuski pisac i filozof Volter koji je rekao „Zdrav razum nije tako uobičajen”. Postavlja se pitanje: ako zdrav razum nije očigledan ili uobičajen, zašto se onda zove zdrav razum? Ili preciznije, kako definišemo zdrav razum? Da li uopšte postoji takva stvar? Problem, smatra psiholog Dženifer Gerla, je u tome što mnogo toga što nazivamo „zdravim razumom” uopšte nije rezonovanje, već zaključak za koji verujemo da bi do njega većina ljudi došla u bilo kojoj datoj situaciji.
„Naravno, taj zaključak varira od osobe do osobe s obzirom na kulturu, društvene norme, očekivanja, lične vrednosti i tako dalje”, piše Gerla za Psychology Today.
Slično tome, sociolog Dankan Dž. Vots kaže u TED govoru da je problem u tome kako definišemo zdrav razum i kako očekujemo da ga koristimo za složene društvene situacije, kada ne bi trebalo da se koristi kao takav.
Vots definiše zdrav razum kao „vrstu inteligencije na koju se oslanjamo da bismo se snašli u konkretnim, svakodnevnim situacijama, kao što je kako se obući prikladno: kupaći kostim za plažu i odelo za posao”. Ne razmišljamo o tim pravilima svakog jutra, jer je to samo zdrav razum, smatra on.
Problem nastaje kada pokušavamo da koristimo zdrav razum za razmišljanje o situacijama koje nisu konkretne i svakodnevne, već su ekonomija, istorija, politika ili druge društvene nauke.
„Postoje mnoge društvene situacije koje uključuju mnogo ljudi, stotine, hiljade, koji su veoma različiti jedni od drugih i međusobno komuniciraju u široko različitim kontekstima, tokom produženih vremenskih perioda”, kaže Vots.
Postoje ljudi za koje čak i nepisana pravila svakodnevnih situacija nisu baš tako jasna.
(Printscreen/Instagram)
Ljudi dolaze iz različitih kultura i imaju različita životna iskustva, što utiče na njihovu percepciju onoga što se smatra „zdravim razumom”. Što je veća raznolikost u društvu, to je teže postići konsenzus o tome šta predstavlja zdrav razum.
Savremeni svet je izuzetno složen, sa brojnim tehnološkim, ekonomskim i socijalnim promenama koje se dešavaju brzo. Zdrav razum, koji se često oslanja na jednostavne i neposredne zaključke, može biti nedovoljan za razumevanje i rešavanje savremenih složenih problema.
Zdrav razum se često povezuje sa osnovnim znanjem i logikom, ali, za donošenje informisanih odluka, često su potrebni obrazovanje i specijalizovano znanje. Ne poseduju svi ljudi isti nivo obrazovanja ili pristup informacijama, što može ograničiti njihovu sposobnost da primene zdrav razum.
Emocije, takođe, igraju veliku ulogu u načinu na koji ljudi donose odluke. Često, emocije mogu da nadvladaju logičko razmišljanje, što dovodi do odluka koje se mogu smatrati suprotnim zdravom razumu.
Društveni pritisci i očekivanja mogu uticati na ljude da se ponašaju na određene načine koji se ne podudaraju nužno sa zdravim razumom. Na primer, „efekat stada” može dovesti do toga da ljudi slede druge u masi, bez kritičkog razmišljanja.
U doba preopterećenja činjenicama, ljudi su bombardovani različitim informacijama, od kojih neke mogu biti netačne ili zavaravajuće. To može da oteža razlikovanje onoga što je logično i onoga što nije, čime se umanjuje uloga zdravog razuma.
U krajnjoj liniji, zdrav razum je relativan i subjektivan koncept koji se ne može jednostavno primeniti na sve ljude i sve situacije. Potrebno je priznati da ono što jedna osoba smatra zdravim razumom, druga možda neće, i obrnuto. Zbog toga, umesto da se oslanjamo isključivo na zdrav razum, važno je da razvijamo kritičko mišljenje i otvorenost prema učenju i razumevanju različitih perspektiva.
Korišćenje termina „zdrav razum” kako to čine društva i političari širom sveta, bez jasnog, zajedničkog značenja, može čak biti opasno, smatra britanski filozof Piter Vest.
„Uzmite na primer, vreme kovida, kada je tadašnji premijer Boris Džonson rekao ljudima da ‘koriste zdrav razum da bi izbegli dobijanje kovida’. U tom trenutku, poznavanje značenja pojma zdravog razuma bilo je ‘bukvalno stvar života i smrti’”, piše Vest. „Pandemija je ljudima predstavila mnoge različite dileme. Neki su imali starije roditelje koji su živeli sami i zavisili od svoje dece koja nisu mogla da ih posete. Drugi su imali strahove od netestirane vakcine i možda su imali stanje koje ih je stavljalo u rizik posle dobijanja vakcine, ali i od dobijanja kovida. Svako je imao svoje objašnjenje šta ima smisla u njihovoj posebnoj situaciji. I ne možete zaista ispraviti nekoga u njegovoj ličnoj definiciji ‘zdravog razuma’, pošto ‘svi imamo jednako pravo da znamo šta je to ili tako ide argument’”, piše filozof.
Filozofi se, kaže Vest, uglavnom, protive zdravom razumu. Iako to ne čine svi filozofi, mnogi ga odbacuju kao nešto nebitno za istraživanje, a drugi u potpunosti negiraju njegovo postojanje.
„Čini se da svi volimo da optužujemo jedni druge da nam nedostaje zdrav razum, ali ako samo odabrani imaju zdrav razum, ili ako je to nešto što moramo da naučimo, možemo li ga zaista nazvati ‘zdravim razumom’? Čini se da mnogo puta, zapravo, mislimo na kritičko razmišljanje, umesto na univerzalno rezonovanje”, zaključuje Vest.
#Zdrav #razum #podrazumeva