Male stvari mogu mnogo da znače, a sve revolucije moraju negde da počinu. Tako je skromni džep, skladište za sitnice i povremeno predmet manjih rasprava u dizajnu odeće, postao velika vest.
Vekovima nakon što su muškarci počeli da nose predmete u odeći, žene su i dalje opterećene torbama. Aktivisti sada pokušavaju to da promene.
Sve veći pokret koji osuđuje nedostatak odgovarajućih džepova u ženskoj odeći počeo je da pronalazi saučesnike u svetu visoke mode, ali i među mejnstrim maloprodajnim lancima.
Nova feministička studija o pitanju džepova, objavljena 14. septembra, knjiga pod nazivom „Džepovi: Intimna istorija o tome kako držimo stvari blizu”, već ima značajan uticaj, uprkos skromnim ciljevima autorke, člana Američke akademije, Hane Karlson.
“Pazila sam da svako poglavlje bude zabavno, jer nisam verovala da će neko pročitati celu knjigu o džepovima. Tako da me je pažnja iznenadila”, kaže ona.
Moguće je, da je sada stiglo pravo „doba džepova”, jer je sve što je neophodno za svakodnevni život postalo toliko malo, smatra Karlson, koja je gostujući predavač na Školi za dizajn na Rod Ajlendu.
Gotovina se ograničeno upotrebljava, a adresari, dnevnici i mape su mrtvi. Telefon, karmin, kartica, ključ i češalj su zaista sve što je ženi potrebno, a to može da znači da više nema potrebe da budemo zatrpane velikim torbama.
Hani je srce beć puno zbog nekih fotografija sa Londonske nedelje mode, gde su glomazne jakne sa velikim džepovima bile upadljive i na muškim i na ženskim modelima.
„Vog vorld”, svetlucava manifestacija na crvenom tepihu u londoskoj četvrti Vest end je, krajem prošle godine, takođe, prikazala smele džepove, uključujući Kejt Vinslet, koja je nosila belo odelo sa pantalonama.
Nostalgija za izgledom iz 2000. dovela je do ženskih modnih kreacija sa niskim džepovima na kargo pantalonama.
Politika džepova ima istoriju, i drevnu i modernu. Širom srednjovekovne Evrope tašne su se nosile na svačijim pojasevima. Onda su, kada su prvi džepovi ušiveni u muške pantalone pre 500 godina, počele i nevolje.
U bliskoj prošlosti, kada je Dajana Vriland preuzela časopis „ Vog”, pokazala je da ne voli torbice, za koje je rekla da su naporne i posvetila se uzdizanju džepova. Međutim, to joj nije bilo dozvoljeno: izdavači su je upozorili na važne sponzore iz industrije za proizvodnju tašni.
Ne radi se ovde samo o komercijalnim konspiracijama, zaključuje Karlson.
– Tu ima udela i lenjost. Lakše je ne dizajnirati džepove tamo gde se i ne očekuju.
Iako se ženska spoljašnjost generalno poboljšala, modni kreatori i dalje tvrde da džepovi uništavaju liniju haljina.
#Zašto #ženska #odeća #nema #džepove