Čovek je biće pokreta, hod i kretanje su naš genetski kod. Sva istraživanja naglašavaju da kada se krećemo, posebno u prirodnom okruženju u šumi, parku, na otvorenom prostoru, dolazi do značajnog ublažavanja posledica stresa i jačanja psihičkog i fizičkog zdravlja
Depresija je bitan faktor rizika za razvoj bolesti srca i psihičko stanje koje se u velikoj većini slučajeva može dovesti u vezu sa pojačanim stresom. Najnovije istraživanje objavljeno u časopisu American College of Cardiology objašnjava da bi fizička aktivnost mogla da bude ne samo dobra zaštita od kardiovaskularnih bolesti, već i od depresije. Uočava se i da bi osobe podložnije stresu mogle da imaju više koristi od vežbanja, objašnjava klinički psiholog dr Karmel Choi sa Harvard Medical School i Massachusetts General Hospital.
Regulacija kortizola i smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti
Depresija se određuje kao poremećaj raspoloženja i ponašanja koji se ispoljava ogromnom tugom, brigom, strahom koji parališu svakodnevne aktivnosti. Narušen je san, ne postoji koncentracija, primetne su promene ritma ishrane. Fizičko vežbanje reguliše nivo kortizola i u isto vreme smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.
U studiji Mass General Brigham Biobanke objavljenoj u American College of Cardiology analizirani su podaci više od 50.000 osoba starijih od 60 godina. Uočeno je da su fizički aktivnije osobe imale bolji odgovor na stresne situacije, rekao je vodeći autor ove studije kardiolog dr Ahmed Tawakol sa Harvard Medical School u Bostonu.
Promene nekada delotvornije od leka
Stručnjaci naglašavaju da je bitno da se ukaže na to kako promene životnih navika mogu da deluju na fizičko i psihičko zdravlje. Kardiolog dr Endrju Friman naglašava da je reč o jednostavnim i jeftinim promenama koje nekada mogu da budu delotvornije od mnogih lekova.
– Dodatno smo otkrili i da depresivne osobe imaju više koristi od vežbanja u odnosu na osobe koje ne pate od depresije – rekao je Tawakol.
Kada smo izloženi stresu hipotalamus kroz nervni sistem šalje signale do nadbubrega koji počinju potom da luče adrenalin i kortizol, poznate kao i hormone stresa. U slučaju da stres predugo traje ili i da iz raznih razloga nismo u stanju da ga prevaziđemo može da dođe do zapaljenja, veće aktivnosti simpatičkog nervnog sistema, povišenog krvnog pritiska i arterioskleroze.
Potrebna su ipak dodatna istraživanja
Na potvrdu o delotvornosti fizičke aktivnosti na simptome depresije ipak će se još čekati. Stručnjaci navode da su potrebna dodatna istraživanja kako bi sa sigurnošću mogli da objasne kako fizička aktivnost utiče na depresiju.
Prvi rezultati su ohrabrujući i ma koliko nekada depresivnim osobama bilo teško da se pokrenu, vredi da pokušaju barem za prvo vreme uz pomoć bliskog prijatelja ili rođaka. Stručnjaci naglašavaju da nije potrebno da budemo atlete, kako bi došlo do dobrih rezultata.
– Čovek je biće pokreta, hod i kretanje su naš genetski kod. Sva istraživanja naglašavaju da kada se krećemo, posebno u prirodnom okruženju u šumi, parku, na otvorenom prostoru dolazi do značajnog ublažavanja posledica stresa i jačanja psihičkog i fizičkog zdravlja – kaže kardiolog dr Endrju Freeman.
#Depresija #fizička #aktivnost #Kako #vežbanje #deluje #mozak #raspoloženje