Da li postoje ljubavi, to jest ljubavne veze u kojima ljudi nisu bliski? Da li je moguće voleti i biti voljen bez međusobne bliskosti? Iako je odgovor na ova pitanja potvrdan, mnogi smatraju da je bliskost obavezan sastojak ljubavnog odnosa, da ljubav bez bliskosti nije prava ljubav. Najčešća žalba onih parova koji dolaze na partnersku ili bračnu terapiju jeste upravo doživljaj da se njihova bliskost gubila tokom vremena, da je došlo do međusobnog otuđenja.
Jedan od razloga zbog kojih ljudska bića imaju potrebu da budu bliska s nekim, bilo da je to ljubavna, prijateljska ili rođačka bliskost, jeste u tome što u bliskim odnosima ljudi mogu da budu ono što jesu: da se osećaju prihvaćeno i da mogu da se spontano ponašaju.
Reč bliskost nastala je od reči blizu. Isto značenje ima i reč prisnost koja označava da je nešto pri nečemu drugom, kao i reč intimnost. Suprotnost je ono što je daleko, udaljeno, distancirano. Prema tome osoba može nekoga pustiti blizu sebe ili održavati distancu prema onima s kojima nije bliska. Posledica je da ljudi funkcionišu u dva društvena kruga: u krugu bliskih drugih i krugu udaljenih drugih, to jest javnosti. Dok u javnosti ljudi imaju određene društvene uloge i nose socijalne maske, u bliskosti se pokazuju onakvi kakvi zapravo jesu. Za kvalitetan život potrebno je da ljudi imaju razvijene sposobnosti za dobro funkcionisanje i u bliskosti i u javnosti.
Ima više pretpostavki koje omogućuju zasnivanje odnosa bliskosti. Prva je da se dvoje međusobno dobro poznaju. To znači da su se tokom vremena dobro upoznali, a zatim jedno drugo ocenili kao vredna ljudska bića. Na osnovu ove ocene dolazi do njihovog emotivnog povezivanja, ljubavi, kao i osećanja poštovanja. Obe osobe imaju doživljaj da su prihvaćene od drugog i da prihvataju drugog. To im daje osećanje pripadnosti, povezanosti i uverenja da je takav odnos trajan. Sve to im omogućuje da se pred bliskom osobom pokažu onakvi kakvi jesu, bez straha da će biti odbačeni: da budu iskreni i otvoreni. Svako od njih zna da će druga osoba čuvati tajne koje su mu poverene u trenucima iskrenosti, da neće biti prevare i izdaje.
Na emotivnom planu bliski ljudi su međusobno saosećajni i empatični. Žao im je kada je drugome teško, a drago im je kada se drugi raduje nekom svom uspehu. U odnosima koji su zaista bliski nema takmičenja i zavisti, ali ima podrške i pomoći. Bliski ljudi međusobno razgovaraju o onome što im je važno, o svojim neprijatnim i prijatnim osećanjima. Zato što se osećaju prihvaćeno kao osobe, oni se ne ustručavaju da jedno drugom zamere neke postupke, pa i da se posvađaju. Ali ove svađe ne dovode u pitanje njihov odnos međusobne pripadnosti. Razgovaraju i o onim stvarima koje im nisu tako važne jer umeju da međusobno ćaskaju. Onaj ko ima blisku osobu ili osobe nikada se ne oseća kao da je sam na ovome svetu.
Sve to čini da su odnosi bliskosti veoma važni i veoma cenjeni. To su razlozi zbog kojih ljudi traže, nalaze i održavaju odnose bliskosti, bilo s emotivnim partnerima, bilo s prijateljima. To su razlozi zbog kojih ljudi koji imaju doživljaj da su izgubili bliskost s nekim, da su se otuđili, prekidaju odnose i veze.
Da bi neko mogao da uspostavlja odnose bliskosti s drugima, prethodno mora da veruje u svoje kvalitete, da zna da takav kakav je zaslužuje da bude prihvaćen i voljen. To znamo na osnovu onih ljudi koji se plaše ili beže od bliskosti. Za njih je tipično da veruju da kada bi druge pustili blizu, da bi drugi onda shvatili kakvi su oni zapravo: da nisu dovoljno vredni da bi zaslužili da budu voljeni i prihvaćeni. Zato je njihova potreba za bliskošću blokirana njihovim strahom da će bliskost dovesti do toga da budu „demaskirani”. Bilo da u ljubavnim vezama druge drže na sigurnoj distanci, bilo da prekidaju veze kada procene da im se drugi suviše približio, oni se zapravo osećaju usamljeno. Iako se nadaju da će se sve promeniti kada nađu „pravu” osobu za sebe, jedini način da dođu do bliskosti s nekim drugim jeste da prvo sami sebe prihvate i zavole.
Da bi odrasli bili sposobni za bliskost, moraju da iz svog detinjstva i mladosti ponesu pozitivno iskustvo doživljene bliskosti.
Iz naše arhive, Zoran Milivojević za „Politiku”
#Bliskost