Gordana Zec, sestra Aleksandre Zec koju su 1991. u 12. godini s majkom i ocem u Zagrebu ubili pripadnici hrvatskog MUP, tzv. merčepovci, retko o tome govori, a sada je dala intervju za BBC na srpskom.
Ispričala je svoju ispovest tog kobnog dana. Rekla je da su te večeri, 7. decembra, imali porodičnu večeru i da su očekivali goste, koji se nisu pojavili.
Troje dece i otac otišli su na spavanje, a majka je ostala u kuhinji, u prizemlju. Gordana je slušala emisiju na radiju, ležeći u krevetu, a vrata njene sobe su uvek bila otvorena, jer je bila najmlađa.
Gordana i Dušan sa sestrom Aleksandro,. mamom Marijom i ocem Mihajlomfoto: Printscreen
– Malo posle 11 je neto pozvonio. Bila sam budna i osluškivala sam. Čula sam galamu. Onda sam ustala, stala na vrata i tada sam posljednji put videla Aleksandru koja je stajala na vratima svoje sobe, pogledala me i samo otrčala niz stepenice – kaže Gordana Zec, koja je tada imala sedam godina.
Otac je ustao iz kreveta, jer su dvojica ili trojica muškaraca u uniformama došli po njega.
– Tu su se s njim naguravali, otac je navukao neki džemper, majka je tad poprilično plakala i tu su ga izveli, bos je bio – kaže Gordana. Ocu su vikali da izlazi napolje i da je “Srbin i četnik”, majka je krenula za njim, ali su je vratili u kuću.
Tad je Gordana otrčala dole.
– Znam da sam je tu zagrlila da ne ide… Meni je ovo jako bolno – izustila je:
– Međutim, mama je mene tad odgurnula i rekla da će doći brzo.
U dvorištu je devetnaestogodišnji vojnik Siniša Rimac, kako je kasnije priznao, dva puta pucao u Mihajla Zeca (38).
Gordana kaže da je u pidžami i bosa istrčala. Gledala je kako pripadnici hrvatskih snaga odlaze belim kombijem, ali nije znala da su unutra i njena majka i sestra.
– Ja sam dotrčala do tela oca i nisam stala, samo sam prošla, uplašila sam se zbog mnogo krvi i krenula sam u kuću kod komšije.
S vremenom je sve teže…
Ovo su zločinci, neke i odlikovao Tuđnam
Samo dve nedelje posle ubistva, slučaj porodice Zec se pojavio u medijima, a ubrzo je pokrenuta i istraga.
Privedeni su osumnjičeni, koji su tokom ispitivanja priznali odgovornost, ali to nije korišćeno kao dokazni materijal na sudu.
Lice zla… Tomislav Merčepfoto: Youtube/Printscreen
Munib Suljić, Siniša Rimac, Nebojša Hodak, Igor Mikola i Snježana Živanović, pripadnici rezervne jedinice MUP Hrvatske, smatraju se odgovornima za ubistvo troje članova porodice Zec.
Za ratne zločine nad srpskim civilima, između ostalih i za ovaj, po komandnoj odgovornosti osuđen je tek 2016. Tomislav Merčep, komandant njihove jedinice MUP Hrvatske poznate kao “merčepovci”.
Rimac je 1995. primio orden Nikole Šubića Zrinskog, visoko priznanje za hrabrost u ratu, od hrvatskog predsednika Franje Tuđmana.
Nekoliko godina kasnije je osuđen za zločine u Pakračkoj poljani nad srpskim civilima na osam godina zatvora, ali ga je tadašnji hrvatski predsednik Stjepan Mesić pomilovao 2010, skrativši mu kaznu za godinu dana.
– Znam da mi je deda Božo, tako smo ga zvali, otvorio i da sam mu rekla da su mi ubili tatu, a da je brat Dušan (10) i dalje u kući i on je odmah pošao po njega.
Komšija je pokrio Mihajlovo telo, doveo Dušana, i kod njega su sačekali policiju i hitnu pomoć.
– Znam da je ujutro, kad sam se probudila, došla moja strina po nas, i u nekoliko kuća smo išli da tražimo Aleksandru.
Međutim, Mariju (36) i Aleksandru Zec (12), koja je još bila u pidžami, ubojice su odvele na zagrebačko Sljeme, gde su ih u blizini planinarskog doma Adolfovac vezali, ubili i zakopali u smetlište.
– Čovek, kako je stariji, misli da će biti lakše, a ono je, čini mi se, teže – kaže Gordana.
Ubijeni članovi porodice Zecfoto: Printscreen
Prisetila se i zlokobne atmosfere u Zagrebu u tom vremenu.
– Bilo je telefonskih poziva i spuštanja slušalice, pa kombi ispred kuće, pa ga nema. Sećam se i majčine brige i oca koji je bio jako zabrinut.
Sredinom 1992 Gordana i Dušan Zec su napustili Zagreb i živeli su s bakom na selu, a zatim se doselili u Banjaluku, dok je rat oko njih buktao.
Spomen-ploča postavljena 2023.
7. decembra 2023. je na Sljemenu otkrivena spomen-ploča posvećena porodici Zec na kojoj piše:
– Na ovom mjestu, u noći sa 7. na 8.12.1991. ubijene su dvanaestogodišnja Aleksandra Zec i njezina majka Marija Zec. Iste večeri svjedočile su ubistvu oca i supruga, Mihajla Zeca, na pragu njihove kuće na Trešnjevci. Aleksandra i Mihajlo Zec bili su naši sugrađani srpske nacionalnosti. Ubojice Aleksandre, Mihajla i Marije Zec bili su pripadnici pričuvne postrojbe MUP-a. Unatoč priznanju zločina, njegovi izvršitelji nikada nisu kažnjeni. Ne ponovilo se.
Grad Zagreb i Srpsko narodno vijeće
Baka Bosa ostala je siroče kada su joj roditelji srpske nacionalnosti ubijeni u ustaškom logoru Jasenovcu tokom Drugog svetskog rata, ali je to nije sprečilo da podrži ljubav sina prema Hrvatici i Zagrebu, kaže Gordana, koja je u Banjaluci završila Ekonomski fakultet i zaposlila se. S poznanicima iz Zagreba nema kontakt.
Ni ona ni brat nisu mnogo puta otvarali bolnu temu stradanja njihove porodice. Objašnjava da je “napravila zid oko sebe”, ne dajući ljudima da ga probijaju.
Gordana danas radi u Poreskoj upravi u Banjaluci, udata je i ima tri ćerke, a srednja je najviše podseća na sestru:
– Tako je plava i krhka.
Kurir/Index
Kurir
#Ispovest #Gordane #Zec #kojoj #Hrvati #ubili #mamu #tatu #sestru