Kada su ljudi prezauzeti preživljavanjem i rešavanjem brojnih individualnih i kolektivnih problema u sadašnjosti, retko pokušavaju da sagledaju budućnost. Poznato je da se „istorija ubrzava”, što znači da se iz godine u godinu, meseca u mesec, umnožava broj naučnih i tehnoloških otkrića, tako da ih je nemoguće pratiti. Ovaj rast je eksponencijalan, što znači da će u deceniji koja je pred nama doći do hiperubrzanja istorije, to jest da će svet u kome ćemo živeti biti nezamislivo različit od sadašnjeg.
Kako će to uticati na čoveka? Da li ćemo se snaći u tom svetu? Kako će on uticati na razvoj dece koja odrastaju?
Automatizacija svakodnevice
Poznato je da su mnogi zabrinuti kako će 5G mreža uticati na biološke sisteme, ali mali broj shvata da će ova mreža omogućiti platformu za neslućeni razvoj tehnologije. Automobili i kamioni bez vozača, tankeri bez posade, plaćanje skeniranjem vašeg lica, potpuna automatizacija brojnih svakodnevnih funkcija, itd. Veštačka inteligencija i roboti na kojima je zasnovana ova četvrta tehnološka revolucija ukinuće mnoge profesije: vozače, učitelje, lekare, pravnike, itd. Već sada postoje izračuni da će u narednih pet do sedam godina stotine miliona ljudi širom planete ostati bez posla, kao i da će nakon toga ovi brojevi biti mnogo viši. Kompjuteri i roboti će postepeno preuzimati sve više i više poslova, ostavljajući veliki broj ljudi bez mogućnosti da rade i zarade.
Ekonomske posledice velikog broja nezaposlenih građana mogu se predvideti. To će dovesti do porasta broja siromašnih. Od toga će trpeti i država, jer neće moći da naplati poreze, a samim tim ni da socijalno zbrine svoje građane. Kako nezaposlena masa neće imati od čega da kupuje, smanjiće se potražnja, što će uticati na smanjenje proizvodnje i usporavanje ekonomije, što može dovesti do socijalne i ekonomske katastrofe.
Jedno od predloženih rešenja za ovaj negativni društveni i ekonomski scenario jeste da se uvede univerzalni osnovni prihod. To znači da bi svaki građanin, uključujući i decu, od države mesečno dobijao onoliko novca koliko mu je potrebno da preživi i zadovolji osnovne ljudske potrebe. Ovaj prihod bio bi bezuslovan, što znači da bi ga građanin dobijao bez ispunjavanja bilo kakvih uslova, već samo zato što postoji. U ovom slučaju novac u smislu osnovnog prihoda postao bi ljudsko pravo, stečeno činjenicom rođenja. Osnovni prihod ne bi bio oporezovan, porez bi plaćali oni koji rade i proizvode, uglavnom roboti, to jest korporacije koje ih poseduju.
Verujem da bi svaki građanin Srbije bio oduševljen idejom da mu svakog meseca „pada s neba” recimo 300–400 evra. Ali, dugoročno gledano, kakve bi to posledice ostavile na njega, njegovu psihu, način života, odnos prema radu, zabavi i odnosu prema drugima? Neke bi svakako bile pozitivne, ali neke bi bile negativne. I ono što je još važnije: kakav bi uticaj osnovni prihod imao na decu i njihov razvoj, kada bi znala da će kada odrastu živeti u društvu u kojem ne moraju da rade?
U teoriji, ljudi koji bi dobijali osnovni prihod mogli bi da budu finansijski slobodni, što je osnova svih drugih sloboda. Mogli bi da umesto da rade ono što moraju, da rade samo ono što žele, da oslobode svoje kreativne snage, talente i potencijale. Izjednačile bi se finansijske razlike između muškaraca i žena.
Kako teorija ne mora da oživi u praksi, postoji više lokalnih eksperimenata širom sveta koji treba da pokažu kako osnovni prihod utiče na život ljudi. U različitim državama hiljade pojedinaca dobijalo bi od 90 do 2.400 evra, tokom nekoliko godina. Zaključke svih ovih kratkih eksperimenata moramo uzeti s rezervom.
Država potpunog nadzora
Kompleksna budućnost koja je pred nama nametnuće nam brojne izazove, kao što je život u „pametnim kućama” i „pametnim gradovima”, a zapravo društvu bez slobode i privatnosti – državi potpunog nadzora.
Osnovni prihod će povećati zavisnost pojedinca od države, negativno uticati na njegovu motivaciju za rad, još više ga pretvoriti u pasivnog konzumenta, okrenuti ka hedonizmima najrazličitijih vrsta. Epidemija usamljenosti i dosade povećaće broj zavisnika od virtuelnih sadržaja, droga, alkohola i još neizmišljenih izvora užitka. Posebno će biti ugrožene mlade generacije, kojima će sve više biti teško da vode smislene živote.
Da li zapravo idemo u Matriks?
Iz naše arhive, Zoran Milivojević za Politiku
#Osnovni #prihod #Matriksu